Dobro, nije baš da će od gaže za iduću novu godinu bar sebi auto kupit, ali od nečega se mora počet, je li  
Naime, Vinka je sinoć prvi put u javnosti nastupila ka članica dječjega zbora SAU "Putalj". SAU, ili ča bi se u doba mraka zvalo KUD, je jučer slavija deset godin djelovanja. Ne znan je li pravni sljednik, ali znan da je nasta na ruševinan i tradiciji staroga KUD-a "1. maj", koji se raspa užežin nego se upalilo svitlo, a Bogami i svega ostaloga ča se dogodilo devedeseti godin. Nikome nije baš bilo puno do zabave ... ali kad je već sve malo po malo selo na svoje misto, devedesetisedme godine, proklijala je pomalo ona klica kulture ča je svako misto jema u sebi, ma koliko mi šutjeli o tome ... i pokazali su da jema i u Mašogradu svita ča ne misli samo "use, nase i podase" ...
... jo da je ovoj pozornici i njezinin daskan ispripovidit ča su sve čule ... i vidile ... u ovi pedesetak godin ...
... i ka ča u svakome poslu mora bit jedna lokomotiva, nika tvrdoglava i srčana osoba koja sve ostale tira i vuče naprid, tako je bilo i u ovome slučaju ... nije da i drugi nisu odradili svoje, Bože sačuvaj, ali zna se ko je najviše teglija ...
Mera Barić, predsjednica SAU "Putalj"
... ona je na početku održala mali smišan govor, u kojemu je više-manje sve spomenila, a nije nikoga udušila sa preopširnin spominjanjen ama baš svakoga događaja iz kratke ali bogate povijesti Udruge ... tako da smo mogli počet sa programon ...
Najpri su izašli voditelji ...
... kako je rekla Mera, ovo su naša dica, rasli su skupa sa Udrugon ...
... i bija bi prasac kad ne bi reka da i je bilo lipo vidit ... i čut ... figuraju, nima ča, a i ne tuču se sa gramatikon, i nije i smetalo puno kino svita ... a onda su izašli, za mene, najvažniji izvođači večeri ... odma na početku, jerbo bi tribala tri @vragusa da i održi na okupu dalje od kvarta ure ...
Vinka je zadnja sa desne strane, virujte mi na rič ...
... a onda je pape bija na mukan, kako sa ovo moje ramine od fotoaparata napravit ča bolju sliku. Teško! Triba bi prič ča bliže, a onda bi me Njezino Veličanstvo sinjalo i poletilo u prsi pa bi nastup naprasno završija. Zato san se mora snalazit kako znan i umin. Srića da poznajen ovu dvoranu ka svoj žep, pa mi nije bilo problem doć i bokun bliže, a da me Vinka ne more vidit ...
Ko zna ča je ona gori na plafonu sinjala ...
Tri pisme i gotovo ... nije ni loše za prvi nastup .... a Vinka je ionako deboto pivala na playback, jerbo zadnji desetak dan nije ni mogla odit na prove, nije njanci u vrtić odila, jerbo je izgledala otprilike ovako ...
... ovo nije običan čučin, vengo termometar ...
... pa se baš i nije od nje mogla očekivat upečatljiva solo točka ... baš zato san je odma poslin nastupa odnija, umotanu u moju jaketu, doli okolo-kole u garderobu, di smo se lipo pozdravili sa teton Blanšon, voditeljicon zbora ...
... obuka san je u njezinu bundicu i preda Njezinoj Nepogrešivoj Bakici na tri kvarta od ure, jerbo je pape mora poć do Solina ... žaj mi je ča nisan moga ostat gledat program do kraja, u doba mraka se to zvalo Akademija, a najžalije mi je radi ženske klape "Putalj", koje pod ravnanjem maestra Kraljevića činu čuda po klapskoj sceni, koja baš i nije tradicionalno naklonjena ženskin klapama. Da barenko malo smanjin grižnju savjesti ča i nisan gleda, evo jedna od arhivskih slika, kad smo krstili Sv. Florijana, isprid vatrogasnoga doma. Doduše, postava se malo prominila, ali tradicija je tradicija, je li ...
Nastup na svečanosti povodom otkrivanja spomenika Sv. Florijanu isprid vatrogasnoiga doma
I tako, finila je i ova nedilja ... Mašo se tega dogodilo, i lipega i manje lipoga. Opet nas je umela ova fibra/upala grla/whatever. Vinku fizički, a Zakonitu i mene bome i psihički. Ali srićon, to je izad nas ... taman kad san uvatija red kod doktorice za vadit angine, rekla mi je da dođemo kad jon prođe prilada, a Vinka uvatila još goru upalu i eto ti ga na ...
A ča je onda dobro, pitate se vi? Pa eto, proša je prvi svetac u ovome misecu, ali ne i jedini ... i mogu van slobodno reč da su Sv. Nikola i Sv. Luce u združenon djelovanju učinili jedan mirakul. Još se zlamenjijen kad se sitin ... Sv. Mikula je donija ono ča smo mu i napisali, dvi lutkice, Fifi i Bumbu i par sitnica, ali Sv. Luci smo pisali da nan donese pravi krevet za Vinku. Jerbo je prirasla svoju dičju kočetu. Kad se opruži, tuče glavon i nogan ... muka mi je vidit. Pa je sad, dokle je bolovala, spavala na veliku posteju, a pape, da prostite na kauču. Ali je ona sama zaključila, kad već triba dobit veliki krevet, da se više ne plaši spavat sama. I lipo gre sama leć, pa za najviše kvarat od ure lipo zaspe, snom pravednika. Nima više Crvenkapice, nima više Pepeljuge, nima više čitanja priči za laku noć ... Ne mogu virovat. Samo je odnesen u posteju, poljubac za laku noć i još koji minut je se više ne čuje. Nima više gledanja ko će koga pri uspavat, Vinka mene ili ja Vinku. Fala ti sveti Mikula i sveta Luce ....
Eto, i ovo sad pišen po komodu, jer je Njezino Veličanstvo već odavna u carstvu snova ... a Zakonita samo ča nije došla iz neke "Mezzo" da ne rečen treće smjene ...
Zdravi mi bili i dovidova ... 
|
