Eto, došla je i ta dugoočekivana subota koja se ipak pritvorila u nedilju. Kako sad, za Gospu blaženu, pitate se, oli san izumina vrimeplov. Nisan, nisan još iša na kvasinu, fala na pitanju, ali ono sve ča smo tribali napravit u subotu morali smo pomaknit za jedan dan. I nije nan bilo žaj ...
Dunkve, Zakonita je, iznenada, saznali smo tek u petak popodne, dobila ... dopust, i to cilu šetemanu, a kako se poslin pokazalo, i dvi šetemane, jerbo su nike kolegice odustale od odmora glede više sile, pa dopalo nju ... Ali, kako je poslin ispalo, kad ti Fortuna, oliti oni trogirski trademark Kairos na jednu stranu da, na drugu ti vazme ... kako, zašto? Rekla bi moja Vinka zato jer san ja tako rekla :-)
I da vas sad ne zamaran detaljima, grintanjima, pitanjima jesi li sve vazela/vazeja ... uputili smo se rano ujutro, naravno Dalmatinom, i sašli doli kod Pirovca. Baš mi je došlo da malo i iz te Vlaško/Bukovičke perspektive sagledan Dalmaciju, jerbo se tamo baš i nisan navozija, bilo svojon auton oli pod ćaćinon komandon ...
Pa i nima se baš posebnno ča i vidit ... proće još godine dokle se zgradi koji pansion, birtija, a o kapitalcima tipa Borja oli Macole da i ne govorin ... kamen ka kamen, deboto da bi zaspa da mi ne pade ona moja okuka na Borajskoj cesti kod Lepenice ... brrrrrr ... odma bi se razbudija ...
Jedino ča je malo proradila privatna sitnopoduzetnička inicijativa, i to brez državni poticaji ... tako da jemate npr. na grani češmine obišenu vrićicu domaći kumpiri, a desetak metri dalje pravi mali štand fruti i verdure iz vrtla iprid kuće ... a gužve nigdi ... ni kolone, ni Sveti Rok, ni Mala Kapela, e sad jesan li ja pogodija u krivo vrime oli san na krivome mistu, ne bi van zna reć ...
Došli smo u Zadar prije podne, lagano, s noge na nogu ... da ne rečen sa kola na kolo ... Punto je sve to dobro podnija, malo je grinta ispočetka jer bidan nije navika, ali je kasnije kazaljka brzinomjera skakala kako Bog zapovida, bez otizanja i linosti ...
A brod tek u 16:40 ... i ča ćeš sad nego poć obalazit grad ...
Najprin smo našli misto za parkirat Punta, lipo na Rivi, taman isprid Donata, di smo najprin i timbrali kartelu ...
Doć u Zadar a ne slikat se ovod ... koja bi to bila beštimja
... a tribalo je čako i prizalogajit, jerbo smo od doma baš krenili praznoga želuca, iz predostrožnosti, ja da me ne uspava, a one dvi da ne brumaju po auti. I nije ispalo svako zlo ni za zlo ... Vinka je smazala tepli sengvič dokle smo se okrenili ...
Gladno dijete na zadarskoj Rivi
... pa smo mogli dalje điravat po gradu, sljedeće su bile na redu te čuvene orgulje, sa kojima su mi svi napunili glavu ...
Drugi put gledajte po tleju a ne pitajte okolo ...
... te moraš i čut, te fantastično, te fenomenalno, te itanje po podu od sriće ... i mogu van reć da to sve zvuči puno zanimljivo ... naravno, zavisi sa koje strane puše vitar i nosi valove, ali sve to skupa podsjeća na oni instrumenat južnoameriči indijanac sa pešest cjevčic u koji se puše odozgara ... a o muzičkin ukusima se ne raspravlja ... isto ka i o ženskin godinan ... ali u ono po ure koliko san se vrtija okolo duet boga vitra, mislin da se zove Eol, i boga mora, Posejdona, bi izvuka skroz zanimljive harmonije iz priloženih instrumenti ...
Ovako san veća od mame ...
... a ni ostatak ambijenta nije bija za bacit ... naročito mi je zapela za oko ova jedrilica, ili je ovo koji obožavatelj lika i djela stanovitog raspjevanog konobara iz Čavoglava, ili san ja skroz vanka modnih trendova tipa kakva se jedra nose ove sezone ... ne znan, a da je pitat LJELJIN IZVOR, ako je finila godišnji, ovo je ipak njezin grad ...
A baš lipo gredu vakva jidra skiperu uz košulju ...
... a kad smo obašli orgulje i cilu Rivu uzduž i popriko, malo smo se zavrtili po gradu ...
Popili tu i tamo koju kavicu, povirili ča igra u Zadru u kinu, a i malo seli odmorit se na Trgu, di je taman nika grupa svirala ...
Više su me noge zabolile od odanja, mama ...
... i malo pomalo je došlo vrime i za ukrcat se na naše prometalo, koje nas je tribalo odvest do Premude. Ta zvir se zvala, oću reč i još se zove, «Princ Zadra» ... i mogu van reč da je skroz udoban, o brzini da i ne govorin, uru i kvarat do Premude, prema onin pridratnin šešulan i pet-šest uri ne triba njanci trošit beside ...
Ako je ovo Princ od Zadra, a kakva bi tek tribala bit Princeza ...
... s tin da smo mi došli sa donju stranu, di je zgrađena skroz nova lučica, di more pristat i normalni veliki trajekt ... a da ne govorin ovi ipak mali brodovi ka katamaran ... A zašto smo došli s juga? Jerbo je valjala bura, pa nismo mogli akoštat na LOZU (sjeverni pristan), vengo smo se morali malo zavrtit s juga pa doć na Krijal (južna lučica) ...
Nagradno pitanje: Kako se zva ovi trajekt za vrime mraka?
... i pokazalo se, ka i svaki put do sada, barenko u RH, da nije zgorega jemat svoga čovika gori, bilo ministra za «one» vlasti oli blizu ministra za «ove» vlasti. Pa na kraju krajev, ča je to loše, da je malo ušestija lučicu i da Premuda jema dva pristajanja katamarana i dva pristajanja trajekta svaki dan u cik sezone, ka ča i je u ovo vrime ...
Kvragu i politika, mi smo se ovod došli odmorit ... a ne kontreštavat ... i kad smo napokon došli do kućice u šumici ... Vinka je skočila od sriće kad je ugledala, kako ona reče, «ljuljačku», a mi bi rekli ipak ležaljku, pravu, ka onu iz stari filmov, lipo razapetu meju dvi češmine pa je odma tribalo provat kako je to ležat unutra ... malo je tribalo dokle je savladala tehniku ulaska i izlaska, ali je zato posli guštala i nije tila izač vanka sve dokle jon se nije, božeoprosti, pritrpilo ...
Morat ću uvjerit babu Vinku da mekne ovako ništo u vrtal ...
... a kasnije smo je uvjerili da jon je bolje ležat u ovoj ležaljki ... uvjerili? malo sutra ...
Neću van ništa reć, sve ste vidili ...
Zakonitoj, a meni pogotovo, Premuda nije bila novost, bili smo skupa ono lito poslin vinčanja, a ja pri tega mali milijun puti ... ali je zato za Vinkicu sve bilo novo ... sve je tribalo obać ... od male maške, koju je usvojila jedna berlava kujica Lola, molavajuć je čak i da je siše iako odavna već nima mlika ...
... priko nezaobilaznoga galeba Pale, koji je bija skoro kućni ljubimac, stalno se parkirajuć doli isprid kućice i stojeć u fermi da mu se dobaci koji komad ...
... a da ne pričan o kućnin ljubimcima koji bi se na parapetu sakrivali u ladovinu, iako nije bila baš pasja vrućina, ali ovi se, jema bit, unatoč genima, navika na malo sjevernije krajeve i temperaturu ...
Kad je istražila sve kopnene životinje, krenula je u istraživanje morskih ... pa ovi uzorak jagluna, iako neće baš poslužit za snimanje remakea filma «Starac i more», nije baš uliva povjerenje Vinki dokle ga je držala, da je pape slika ka sa pravin ribarskin trofejon ...
Ajde tata, slikaji više ...
... a kad je već cilo životinjsko carstvo prišla, onda se tribalo malo i prošetat po otoku. Ča mi i nije baš teško palo, jerbo je more bilo prilično ladno za kupanje pa se nije ni moglo puno ostat unutra. I naravno, kad san već proša puten uza nju, nisan moga odolit da ne slikan i onu poznatu školu od jednoga đaka, ča je već i naša državna dalekovidnica opjevala ... skupa sa učiteljicon i malin učenikon Armandon ...
Kupanje? Meni Vinka nije tila uopće uć u more dublje od gnjata, tj. skočnoga zgloba, ajde, tri prsta više, ali onda je vazela u svoje ruke Agata, rođakova žena. Najpri, žena je odgojila već troje, a usto je i prosvjetni radnik, da ne rečen da je i ona zvir sa škoja ča je pri naučila plivat vengo odat ... i sad mi je žaj da nismo mogli ostat i koji dan duže, jerbo bi Vinka naučila i plivat ... biće vrimena ... bar se nadan ... dogodine ...
... i sve je odilo lipo do prid zadnji dan ...
Noćas se moje čelo žari ...
Premuda sa južne strane jema dvi malo veće sike, da ne rečen otočića, koje sa otokon čine zaštićeni prolaz di se more sklonit puno brodic ... ajde, da se i do tamo gremo malo provozat ... tribalo je skupit sve rekvizite ...
Isto mi je draže sa narukvican plivat ...
... pa smo se svi zajedno uputili rođinin kajićen. Dobar kajić, čin je izdrža moj ukrcaj ... je plastika malo zaškripjala, ali ništa nije puklo. Bar se nije vidilo ...
... a moga san vidit i ka na razglednici, južni dil Premude malo iz daljega ...
... a ča ću van poć govorit, vidite i sami, mislin da bi i ovo more sa slike popija, neka je slano. Suvišno je i napominjat da se vidi svaki piljak na dvadeset metri dubine, jer ovod nima pješčane plaže, i plićaka ... i eto, to bi bila najzapadnija točka Dalmacije ...
Ali tu pristaje svaka sličnost sa pismon ... kako su rođo i njegova žena krenili na drugi kraj otočića skupjat sol, nemojte me pitat zašto, a mi ostali malo se ka osunčati i okupat. Ispalo je sa naglaskon na ono OSUNČAT ... ladovine nigdi, jesan se točava i okriča ka janjčić na ražnju, ali san po povratku skoro progovorija češki, koliko san lipo uvatija boju. Crvenu, naravno ...
I tako nan je priletilo pet dan na Premudi, morali smo se uputit nazad, a to van je na Premudi uvik posebna procedura ... triba se ustat u pet uri. Još je mrak, deboto, a noć pri nas je uvatila zamalo pijavica pa smo sve zatvorili i skuvali se u kućici, iako smo se prethodnih noći pokrivali sa lancunon i dekon ...
Je, fala na pitanju, još nije svanilo ...
... pet uri, pet, e, još je mrak, još se ništa ne vidi ... ajde, srića da smo sinoć, za vidila, sve spremili, pa smo se sad samo umili i uputili, sa putnikon više, jerbo smo i tetu vodili nazad ...
Adio Premuda, do dogodine ... raj na zemlji ... nima signala od mobitela (091), nego na vr novoga mula, prvu večer san šeta sa mobitelon, a kasnije san ga samo isključija ... navika je gadna stvar ... komarci su nas ove godine skoro pa molali na miru ... tako da san zaludu nabavija onu kesicu sprejev, ali nikad se ne zna kad moredu zaludat ...
Na povratku smo samo još stali na jedno obvezno misto ... skradinski most ... ne mogu ga se nagledat, svaki put kad prođen, moran stat i bacit oko ...
Eto, nadan se da san van barenko malo uspija prikazat kako mi je bilo i koliko san se nagušta ovi par dan, pravi mali japanski godišnji odmor ... adio i stojte mi dobro! 
Adio Premuda do dogodine, ako Bog da zdravlja, i sriće ... i sriće ...
P.S. Eto, vi guštajte, a ja ću sad napravit ništo ča nisan nikad napravija:
gren uranit čekat karte za Ajduka, kontra Sampdorije.
Kad je moj kum reka da gre na utakmicu, onda su svi mirakuli mogući ...
P.S. Update ...
Ovo je ka slikovni odgovor na neka pitanja :-)
|
