Ovako je sve počelo ... više/manje ... prije mašo godin
More bit da van se naslov učinija malo pretenciozan, ali kad san sve sagleda, po onome ča san uspija povirit po manje-više vatrogasnin blogovima, prvi mi je pa napamet oni stari crtani film "Tko je smjestio Zeki Rodžeru", kako su naši ondašnji prevodioci pjasnički slobodno preveli ... iako bi ovo cilo događanje više pasalo u "Alan Ford", ali neka in bude ...
Inšoma dela šoma, ko je god ima prste u tome, pošapja bi mu dvi riči, na oko, onako, od dragosti, brez obazira na razloge ...
Naime, @vatrenekacige su pokrenili momci iz DVD"Mladost" jer su tili izrazit svoje stavove, koji se baš i nisu uvik sviđali starijima i ka ono pametnijima, je li ...   
U međuvremenu se u Društvu, a Bogami i u @vatrenimkacigama, puno tega prominilo.
Društvo je dobilo novu Upravu, Predsjednika i Zapovjednika, sa svin ostalin ča uz to gre, a i @kacige sui dobile, djelomično, NOVO BORAVIŠTE ... neko trčeći za nekim/nečim, neko bježeći od nekoga/nečega. Razumit će me oni dobro, ako ovo pročitaju, i nadan se da se neće najidit, jerbo ne želin nikoga uvridit ... 
Ne kažen da san se uvik slaga sa njima, ali mi je bilo drago pročitat i njiovu stranu ... pogotovo jer su najčešće bili BRŽI od službenih struktura, a to znači da su dosta puta bili i BRŽEG JEZIKA nego je to u tom momentu bilo pametno ...  .
Eto, sad ovo ispada ke neki nekrolog ... ali ja bi tija nazad @vatrenekacige, ali bojin se da je to izvodljivo isto ka i moja želja da opet jeman dvadesetidvi godine i da gren gasit požar na Korčulu ...
Ne znan jesu li uspili arhivirat blog, ali sticajen okolnosti, Marin B. mi je bija da neke slike sa bloga da izaberen za vatrogasne kalendariće 2007. godine, pa san za ovod izabra par slika, a mislin da nisan nikoga izostavija, od svih koji su, bilo po direktnoj oli po zapovidnoj odgovornosti, krivi za DOLAZAK i ODLAZAK @vatrenihkaciga.
... sve slike u ovome postu san dobija od Marina B.
@vatrenekacige, R.I.P., ali ovi put, jema bit, zapravo  
Update: In memoriam ...
Eto, stiga san jučer sa odmora, i odma na sprovod, umra nan je naš vatrogasac, dida Joko ...
Laka mu zemlja ...
... a ča ćui van poć govorit, ne pada mi napamet ništa drugo vengo da je, za razliku od puno svita, bija cjepljen protiv grintanja. Nima situacije koju on ne bi okrenija na zajebanciju, do zadnje, kad ga je don Senko bija povirit, a on je još bija pri svisti ...
Laka ti zemlja, dida Joko, i nazdravi diko i za našu dušu, kad nas poviriš odozgara ...
|
