Još jedan buran vikend .... ali ne po vrimenskoj prognozi 
Uvertira je bila za poludit ... najprin san se iša, da prostite, ostrić. Iliti napravit radove na krovu ... ali kako san bija bez pinez iša san kupit lovu na serekeš za svaki slučaj ... naravno, ne znajuć, ostala mi kartica na bankomatu. To mi je bija drugi put ... treći put ću je valjda izgubit kako Bog zapovida.
Samo učinit dva đira po glavi sa makinjeton, na što se svodi šišanje kad san ja u pitanju ... Vinka je, naravno, bila u baka-servisu, a Zakonita zadnji dan treće smjene. Puno smišno radno vrime: početak u šest pozapodne, a završetak u uru poza ponoći. Reka san jon da čini fintu da je išla u disko, pa se vratila malo kasnije, pa me je skoro poslala, ali ne u disko 
Lip početak, ali nije to ništa prema onome ča slidi. Mala je za vidila, pomagala babi u vrtlu. Pravi mali bakin Mičurin. Zalivala je cilo vrime kumpire i kapulu, deboto ka da je angriz. Triba li napomenit da se cila smočila?
Srića da je lito pa ne smeta ...
Dunkve, odveja san malu kod babe doma, sačeka san nji i odo ja uvalit auto u garažu.
Bilo bi bolje da san ga ostavija di je i bija, da prinoći ...
Iša san lipo, po propisu, čeka da prođu sve aute i onda se uključija u promet, ali ovi drugi (vidija san ga) sa suprotne strane isto je čeka da prođu aute, ali jema bit da mene nije vidija i posljedica je da je Punto malo dobija u bubrige. Srića, našli smo se koliko toliko razumni i ja i on, čovik je prizna da je kriv, da će mi njegov prijatej, kojega i ja poznajen, napravit auto a on snosit troškove, na što san, savjetujuć se sa braton, prista, i svršila Mare zavit!
Kako se sve meju normalnin sviton more brzo sredit ... 
Ajde, eto i to smo prigrmili, i nada san se da je dosta monadi za ovi vikend. Ponavljan, za karticu još nisan zna  pa smo se odlučili malo prošetat, i to namo di još nismo nikad bili ...
Pustolovni duh prilično ograničenoga proračuna nas je odveja u Radmanove Mlinice. Eto, javno priznajen, uvatija san kvarantakvatro, ali tamo još nisan bija. Čuja san puste priče, svakakve, zavisi ko priča ... pa me je to sve tentalo da gren na licu mista provjerit.
I ispalo je bolje vengo u svin pričan ...
... parilo mi se da san doša diko u slovenske planine, a ne par kilometri izad Omiša ...
Ne reče se zaludu da zelenilo odmara oči. Ali Vinkicu nije bilo briga za zelenilo ... važno je da jema di bacat kamenčiće ...
... a mene je više zanimala ova mala flota kanua, pari da su sad prispili sa snimanja ko zna kojega nastavka Winetua, oli iz prašnjavi stari knjig Karla Maya ... odma su uspomene proradile ...
Ali isto je Vinkica guštala najviše. Naročito kad je otkrila da ovod jema cilo dičje igralište, tobogani, ljuljačke i ovi mali vrtujak na ručni pogon ...
... sa kojega se nikako nije tila skalat. Bilo je i plača na kraju ... već je bilo friško i morali smo poć doma, a ona to nikako nije odobravala, pa smo morali malo inzistirat ... uglavnon, jedna od ritko dobro provedeni subota vanka kuće. Pokazalo se samo ka promašaj naš odabir vrimena polaska ... tribali smo se uputit barenko uru ranije, ali ajde ti budi pametan za prvi put. Drugi put će bit bolje. Valjda!
I nedija nije bila za bacit. Vinka je opet jemala premijeru: sa babon na nediljnu misu ... jerbo se ono za Uskrs ne računa.
Ja mislin da se don Senko zlamena i livon i desnon rukon i zafalija Glavnome Šefu da je barenko jedno iz kuće došlo na misu u nedilju ... i bila je dobra babi, nije pričala, spremila je u svoju trobicu i pinez za lemozinu, i onda mi se cila sritna pofalila kad je došla doma da je barba velečasni pomilova po glavi.
I nediju je provela u šetnji sa mamon po donjokaštelanskin plažama ... baš se naguštala.
A onda ...
Počelo je u nediju uvečer ... iša san napojit Puntovu stoku, utočija sto kun, i mašan se za karticu, a nje nima. Ne triba van ni govorit da me je mrtvi znoj oblija ... srića da smo jemali Zakonita i ja dovoljno pinez u kešu da se bar ne sramotimo na pumpi, dokle nisan pomalo vraća film unazad i zaključija da mi nije mogla ostat vengo u bankomatu, kao je i bilo, ali to san dozna tek ujutro ...
Lipo smo uredno legli nediju uvečer, a ujutro oko pet uri, eto ti Prinčipese u nas u posteju ... ali sve mi je bilo ništo čudno. Ka da je pećica legla kraj mene ...
Trideset i devet fibre!!!! A u petak ujutro smo vadili krv i bilo je sve u redu ... ala sranja! Trči u grad vadi bris grla i nosa, kalaji fibru, tuširaj, šopanje sirupima, opet antibiotici ... a već san bija zaboravija kako to izgleda
A ča ću van poć govorit ... Zakonita radi popodne, doma bolnica ... Dovidova!
|
