Nije mi se dalo do jučer ništa pisat, da me ne bi ko svatija božeoprosti neozbiljno ali i nije mi se dalo ... uvatila me ona, kako se ono reče, prolitnja fjaka ... 
Vinka se nastavila zabavljat po svoju, sad jon je pik na oni crtani film «Roboti», pa svako malo mekne ovu kocku na glavu, i onda je jedan dan robot Ratko, jedan dan je robot Branko, a diko jon pade na pamet i robotica Felga. Lipi li imen, gospe moja ... 
A u pauzan između dva gledanja «Roboti», kad pustimo DVD da se malo oladi, opet uvati koga za žrtvu za trenirat friziranje. Ovi put san uteka na vrime, pa je uhapsila mater, jer san je jedva uvjerija da će jon bolje ispast kikice na materinu dugu kosu, jerbo je i lakše uvatit špangice i ostale đinđe ... 
I dalje je šopamo sa zdravon spizon, nastojeć probudit njezin metabolizam,  evo kako to izgleda kad se papa zelje, a i to su ritki petci,  jerbo naša mala Vinkica, u prijašnjen životu vjerojatno bliski srodnik bračke mazgice,  tvrdoglavo oće sama jist. Kad malo bolje razmislin, to je baš lipo od nje ... 
i to kad je još dobre volje pa ne inkartaje okolo. Doduše, nije jon to običaj, obično reče «neću više» i onda je amen, a ako i potla tega inzistiraš na hranjenju, dolazi upozoravajuće «tata/mama povratiću» i tu je obično priči kraj. Jedan put ću, čisto iz znanstveni razloga, provat i dalje, baš me zanima oće li ostvarit prijetnju ... 
Nakon ove puste kišurine, počelo se i sunce pojavljivat malo češće između oblaka, omar mi se pari da san malo življi, čin sunce vidin ...
A onda se more i malo više prošetat, od ove bljuzge smo svi već došli blidi ka čovječje ribice.
Vinka se nastavila igrat na par-dišpar sa nan, prizdravila, krenila u vrtlič, pa onda opet sinoć ništo kašlje ... sad mi je već sumjivo da nije kakvi alergijski kašalj, odvešću je i na te pritrage.
Odveja san je danas u vrtić, ali sve mi se pari da će sutra opet u likara, ne bi tija gatat, ali ...
Evo van njezin komentar na moju izjavu da ću je u utorak odvest u likara ...
... uz izjavu da će ona poć u šetnju sa teton Ksenijon, a ne u doktora.
Gledan jon nikidan kako kažije di je ubola teta za vadit krv – pari ka koji narkoman-pripravnik, više je puti izbodena vengo ja u deset godin, ka svako malo na pretrage ... valjda će se i to sad stabilizirat sa teplijin danima.
Pari mi se, kakvo je vrime, da ću je danas prije vodit na vrtujak, vengo u likara, mirita, ča je, je ...
Boje mi je da je odveden prošetat, vengo da mi postavja nezgodna pitanja ka nikidan:
- Tata!
- Molin ...
- A di je tata od Crvenkapice?
- ???
- A biće iša navigavat ka striko Neven ...
- Je, dušo, sigurno je iša navigavat ...
Je li potriba ovome ča dodat, srića i Bog da je nikidan rekla kako jon je dosadila Crvenkapica, da jon sad pričan Pepeljugu. Aleluja!
Počeja san sanjat više Crvenkapicu, Baku i zlog vuka ... 
Valjda je Pepeljuga neće toliko držat, a ja se ka pravi tata spremija pa nabuba desetak priči, samo ča ne mogu doć do izražaja.
Jedva čekan Uskrs. Ne radi sirnice i svega ča gre uz to, jer ionako ne muman kolače, slako i kruv, nego da mi Zakonita pristane radit SVAKI dan (i subote, i nedilje, fala na pitanju ...) popodne, tako da je Vinka deboto i ne vidi nego od subote do subote.
Krenilo je proliće, pa i vrime od rođendani u našoj familiji ...
Jedna mala Iva je na Aprililili navršila jušto PET godin. Neka jon je sa sriićon, i još dvadeset puti toliko ... najmanje!
Čeka i nas, sad za dvadesetak dana, nije PET nego TRI, ali čovika veseli ... a dotle, dovidova! 
|
