Ma vidi ti sad njega kako se počeja bavit ozbiljnin teman ... a još kad se sitin oni ča me poznaju i znadu di radin, kako če sad reč koju besidu ča baš i nije za svačije uši ... 
Mora ću i jedne i druge razočarat, dunkve, niti san se ja uozbiljija, pa ću sad poć glumit da san nečija savjest, a ni ono drugo ja niman ča govorit, jerbo jema svita ča je za to plaćen ... mislin plaćeni su da mislidu, a i za to da in ko spominje mater u nezgodnome kontekstu ... 
Pari mi se da san iša daleko od teme, ili nisan ... kako se uzme.
Naravno, radi se o mojoj maloj Prinčipesi.  A zašto korupcija? E, to je pravo pitanje. Vinka se, ka i sva mala dica, obožava vozit na vrtuljak. More bit da je to kod nje još jače izraženo ...
A zašto ne bi spojija ugodno sa korisnin? Palo mi jedan put napamet da joj obećan vožnju vrtuljkon ako učini ono ča triba u tutu (kahlica, za sjevernjake) jerbo je na to već od prošloga lita neuspješno provajemo nagovorit. Reka mi je jedan moj ljubomorni prijatelj da je dobro dokle ne počne pitat nove postole I znate ča je bilo? Vinka se digne ujutro, sedne na tutu i učini ča triba. Dođe iz vrtića, sedne na tutu, učine ča triba. I od gušta je svaki put odveden na vrtujak. Da vrtujak! Nosija bi je na kostima na planinarski dom, samo da počme stalno pitat «na stranu» ...
A kako i ne bi, kad nikad nije plakala i bacala se po tleju uz urlike «...tata ja bi još samo jedan put...». Čak san jon priko vrtuljka uspija prikazat i robno novčane odnose ... jedan put smo išli posli vrtuljka u «Koteksa», gledala je nike priče i tila, fala Bogu, jednu i vazest. Sad će tata ispast Škot  , ali kad san jon reka da za tu jednu priču more učinit PET điri na vrtuljku, pogledala je mene, pa priču i lagano je vratila na policu. 
Šokirala me je njezina reakcija! 
Nije bila ni pohlepna ni nepromišljena ka ovi golub ča san ga slika poviše ulazni vrat od stana, ča je guzičarski počeja jist fitu kruva od sredine pa ga je sad kora «zarobila» i bidan stoji na krovu i samo čeka da ga vitar odpuše   ...
Naravno, kad je moja Vinka u pitanju, previše dobro da bi potrajalo ... jučer se, naravno tek popodne kad joj ne radi doktorica, tužila da je boli uvo.  A kako njezina doktorica radi tek u utorak popodne, bilo mi je dugo čekat ... i ajde na hitnu. Vinka se, dakako, odma pripala bolnice, ali ništa ča malo razgovora ne bi moglo odagnat.  I tako smo mi opet išli doma sa par riceti i opet po starome ... kućni pritvor, deboto, barenko ovu nedilju, a vrime ionako nije za šetanje. 
Danas mi se isto dogodilo ništo ča nisan učinija odavna. Pri san govorija da se potpišijen samo na čekove, a sad, okad su i deboto ukinili, njanci to.
Dokle nije došla na red ova PETICIJA.
Namjera je plemenita, i prvi put, posli puno godin, vidin da se naše malo misto ujedinilo, bez obzira na fetive i furešte, live i desne, deboto svi ... osin oni ča jemadu stinu namisto mozga, ali takvi je, na sriću malo, i jema i svugdi, nemamo ni mi monopol na takve face.
Uz jednu maaaaalu zamjerku na sve to:
Pari mi se da smo mi kasno počeli lajat, a da je karavana odavno prošla ... 
Da ne bude zabune, potpisa san se i ja ...
Adio, svitu moj, i do koje vedrije prilike, jerbo kako je danas vrime, taman je prilika za skočit kroz ponistru.  Na Rivi su ionako samo oni ča moradu, i tu i tamo koji ludi fotograf ča ka lešinar čeka da ludo more deštriga koji brod, pa da to ovjekovječi.  
UPDATE!
Sretan van 44. prvi dan prolića!
E, jesmo ga se načekali, i danas kad bi ka i kalendarski sve tribalo živnit, jema bit da se pokojna zima, koja se da prostite nije pošteno ni zapuvala, odlučila refat za sve ča je propustila napravit za tri miseca svoga mandata. Munje! Gromi! Nima struje! Mekla Zakonita kuvat obid na plin, izdura je cili pet minuti. Razminili smo par besid koje baš i nisu za najširu javnost ... a tek vanka  
Zabililo ka usrid prave zime. Je da je malo utvrdo, ali bar nije bilo ka '94 godine. Kad su ledena jaja padala sa neba. Onda je bilo izbubalo cilu županiju, izrazbivalo cakla, na krovima od aut se moglo igrad deboto na franje (pikule, za sjevernjake) kako je bilo puno rupa. Pa je reka Žuti da nas je to Sveti Ilija udrija sa sankcijan jerbo su počeli komunisti odit u crkvu. Eno još grmi ...
A telefon mi u kancelariji ne pristaje zvonit ... već san naučija ka papagalo rečenicu "... ištekaj kompjuter 'iz zida', zbroji do deset, opet ga uštekaj i sve će radit kako triba ... " jerbo kako su blentava napajanja u PCima , malo i šokira nestanak struje i rečeni postupak sve dovodi u red. Dovidova!
|
