Da bajke ... čista fantastika. Već san van napisa da nisan baš bija siguran je li mi pametno uopće odit na testiranje za Kviskoteku. Pravo da van rečen, malo su me zatekli ... posla san prijavu odma kad su se tek počeli reklamirat po novinan, pa san, pavo budi rečeno, i zaboravija na to ... sve do 20. vejače. Kad mi je stigla SMS poruka od "nji" da potvrdin dolazak. Dalje znate, mislija san se, žena me nagovorila itd. 
Da se razumimo, ni na kraj mi pameti nije sad govorit ženi da je ona kriva ča san iša. Ne!
Barenko nastojin, ne znan koliko jeman uspjeha u tome, da ovakve "škakljive" odluke donosimo "konsenzuson". Da je Zakonita bila protiv, ne bi iša ... ne sad da ja nju pitan za dozvolu ili ona mene, naš je odnos jednostavno takvi. Uostalon, lako je sad pizdit kad nisan proša, a ča da san proša, onda bi ona jemala zasluge ča san uopće iša gori, a?
Uostalon, obadvoje smo potpisali ono "i u dobru i u zlu ..."
Dunkve, posla san potvrdu SMSon da dolazin, ča se na kraju pokazalo bacanjen pinez (mislin na SMS) i ode, bus do gori, čako za marendat i ode par stotin kun.
Jednu san stvar siguran. Moremo mi lajat na HTV koliko oćemo, ali na "Najslabiju kariku" su nan dali barenko sengvič, na "Milijunašu" lipi obid, a ovod, njanci čašu vode. Ča ti je privatna televizija 
Doša san namo, jedva naša tu niku zabačenu uličicu, seja san i čeka, jedan od ritki puti u životu da san doša na vrime ... pače i pri vrimena, pa san lipo jema vrimena nač pristojni kafić i popit macchiato sa rodicon koja je gori u ZG dijaspori priko trideset godin. A ovo mi već prilazi u običaj, vidija san i njezinoga maloga Filipa, koji je prilično naresta od zadnjega puta, i kako je dite slakorano, mora san ga slikat, s tin da se na slici ne vidi niti manji dil njegovoga gušta kako on to temeljito satare oni mali kiflić. Gušta ga čovik gledat ...
Sve ča je lipo malo traje, pa je došlo vrime i za ono ča san i doša gori.
Ne da me niko nije pita za podatke, vengo je jema bit i ona prijava samo bacanje pinez na SMSanje, moga san dovest ti dan svu rodbinu i prijatelje i svi oni bi pisali test.
Toliko o organizaciji. A test ka test, napisa san ga relativno dobro (igrač br. 30), s obziron da se nisan priprema njanci kvarat od ure
Posli ovega je nas pet pisalo niki pismeni test, i onda na razgovor sa barba Lazon Golužon, kviz-legendon. Da san žensko, da bi mu da mi se na čiču potpiše , ali kako nisan, moga san ga samo zamolit da se zajedno slikamo, spomenija san mu blog i internet, ali me čovik lipo uljudno odbija, tako da od slike koju bi meka ovod, nažalost ništa.
I još je uljudnije potvrdija moje sumnje ča san i napisa u prijašnjemu postu – "da se bolje spremin pa možda bude sreće idući put".
Ne, barba Lazo, neće bit idućega puta, barenko ne na "Kviskoteku" ... 
Ipak su moji dometi "Milijunaš", "Karika" i možda, ako upadnen, na "Uzmi ili ostavi". DI bi se moga možda izvuć na dar govora ... iako mi je Fodor, barenko za moj gušt, malo degradira emisiju.
Pervan je ipak Pervan, ma koliko mi šutjeli o tome ...
I ča sad? Kako dalje?
A lipo, ka i dosad. Kad san se vratija, Vinka mi je samo uputila jedan značajan pogled
i počela je davat bebi papat. Aleluja, napokon se počela igrat sa bebican, ka prava curica, a ne samo sa malin autan.
Ali brzo jon je i to dosadilo, pa me je počela cjepit da je odveden u šetnju, ča san naravno nakon kraćega otpora i prihvatija ....
A zašto onakvi naslov, pitate se vi?
Pa nisan ja "Slobodna Dalmacija" da se itan naslovima bez veze sa tekston. Prvu bajku san van detaljno opisa ... a druge bajke?
Nima smisla trošit vrime. Bija san gori u nezgodno vrime ... u vrime Derbija. Tako da mi i nije baš bilo pametno šetat po gradu i dobit eventualno po nosu radi krivoga naglaska ... a za poć na utakmicu san se mislija cili deset sekundi. Mislin, kad san već gori ... ka, eto, moga bi, ali san se na vrime uvalija na kolodvor, partija buson prema jugu i negdi u Lici sluša prenos na radiju. Evo van najkraći komentar utakmice: Pri su nji zvali "pizdeki", a sad smo to mi. Već drugu utakmicu zaredon igramo ka ženskice, da mi oprosti Maca Maradona, i to više nije slučajno.  Niti je njima tri dila momčadi sa Tuškanca, niti su naši svi sa Matejuške, ali kad sve zbrojiš i oduzmeš, ostaje samo ono ča san već napisa. 
I dosta za danas ...
Amen!
Update! (02. 03. 2007, ponediljak)
Evo, danas smo krenili u vrtić ... nakon pauze od desetak dan, priboljene manje virozice i malo većega kašlja. Da kucnen u drvo , sad je sve u redu 
A ova slija? Tek danas san je dobija, a sudeć po još nacrtanin brkovima, iz doba dičji maškar. Kad su na Valentinovo male maškarice učinile đir nagibnin vlakon do Labina i nazad. Slikala je teta, posli spavanja 
Gremo dalje ...
|
