Zvuči ka malo maknuti naslov, ali to je, ako je virovat našin meteoroloziman najtepliji studeni (ma vidi lipoga imena) u zadnji ko zna koliko godin.  Ne bi van zna reč sto posto, ali govoru da je temperatura duplo veća od prosjeka za ovo doba godine. Eno, čitan da je nigdi u unutrašnjosti, mislin na Petrovoj gori, i bukva prolistala. A ča će jadna bukva, teplo jon je, jema sunca, pa je zaminila proliće za jesen. Koliki uvod, an! Pari da mi je Milan Sijerković šapja ča ću pisat, koliko san nadrobija, ali vridi i to spomenit. To objašnjaje cilu radnju stanje i zbivanje onega ča piše poslin ...
Eto, da ne stojimo doma ka mone, istiralo nas dvoje vanka. Mene i Vinku. A meni baš neugodno  ... bija bi najraje kratki rukav obuka, ali ne smin, moran djelovat pedagoški.
Radi Vinke, a radi koga drugoga, ča ste mislili, a? Nije joj bila laka ove dane ... bila je sedmicu dan na angrizu sa malo karote, to ka dijetalna spiza. Tekući problemi 
I bidna je sve to dobro podnila. Je da smo svi tribali izmišljat teplu vodu da izi, i davat jon jist i na nemogućin mistima
ali, eto, i to je valjda prošlo. Nije svako zlo ni za zlo. Dozna san i par narodni likov, zlu ne tribalo. Kašje još malo, ali i tome ćemo stat na rep. Opet narodna medicina, kad Sumamed ne pomaže ...
Kažen lipo, Vinka je to sve herojski podnila, tako da mi pada napamet da jon dodjelin diplomu, ka maloj @čuvitarki.  Diko bi disciplina malo popustila, kad baba ne bi gledala
ali bi li se baba okrenila, malo nevinašce se samo nevino smješka. Zlato babino!
Eto, uputili smo se vanka, a vrime ka na slici. Napisa san već, bija bi i ja obuka kratke rukave, ali ne smin, skiniće i Vinka sve sa sebe, pa ča san onda učinija. Zato tata, muči i kuvaj se. Za opće dobro. "#$%&. Eto tako!
Di ćemo Vinka? Amo vidit potočić ... Srića da nije zeku spomenila ...
Nije to bilo koji potočić. To je potočić ča ga je, kamen po kamen, napravija jedan čovik ča cilo misto za njega govori da je linčina, da nikad motiku ne bi uzeja u ruke. Ma vidi mudrijaši! Odšetali mi tamo, pomalo sa noge na nogu, i čujen di ništo rebumbaje, bumbizaje, škalja i strže. Oli je napokon ko naša naftu u naše malo misto?
Nije, nije, ne zovite "Green Peace", vengo mi nismo jedini ča smo se sitili iskoristit lipo vrime.
Odo ja iza kuće, drito do izvora zvuka, a ono cila bauštela, skida se stari inkarat, stavja se novi, u jednoj ruci pikamer, u drugoj brusilica, drža bi čako i u zubiman da su mu malo lasniji ... ali nemojmo beštimat. Njanci se nije tija skalat za pozdravit, vengo mi je manija glavon i reka da ga molan na miru dokle je vako lipo vrime da more radit ... a iz povjerljivi izvori san sazna i da zna diko u tri ure po ponoći inkartavat. Pod reflektorima, ka da je međunarodna utakmica ...
Eto, kad je barba X bija zauzet, bili smo posjetit njegovo potomstvo, i Zakonitu. Ona nan je lipo upalila potočić, to ka pumpe i svitlo da teče voda, i Vinka odma biž tamo. Jedva san je uvatija.
I mala od barba X-a nije bila baš raspoložena za slikavanje, ali uspili smo je uvatit barenko na momenat.
Dovoljno da uspijen nji dvi držat dokle nas je Zakonita od barba X-a slikala ...
Stvarno bi bila grijota stat u kući danas. I nadan se da smo to lipo iskoristili ... Vinkici se pomalo već vraća boja u obraze, ponedijak oli utorak bi već mogla lagano u vrtić.
Kad smo već kod vrtića, ilitiga jaslic, da buden precizniji, bija san u petak javit kako i zašto nima Vinke, i jema san ča i vidit: desetkovani su  nima i njanci trećina. Pokosilo bidnu dičicu, eto, nije ni moja Vinkica jedina ... ali se nadan da će in drugu nediju ipak popravit brojčano stanje. A sad adio ...
|
