Koji rođendan? Razočarat ću vas, koji mislite da san konačno rebambija, iako se odavna sumnjalo na to, i nisan godine počeja kontat po kineskome kalendaru. Nije rođendan Vinki, nego njezinome veličanstvu Mami. To ka mojoj zakonitoj, Jeleni!
I neka je danas južina, i neka gubin nadu da ću se ove kalendarske godine okupat (ako me ko ne uvali u more!), i neka je danas dan za skočit kroz ponistru brez pogledat doli, i neka mi se Vinka noćas budila svaki školski sat brez odmora jer postaje Odlikašica (izlazu jon Petice, gori i doli, pa je nervozna ka po duzine dobermani na dijeti), danas mi je, a posebno Jeleni, svanija lip i sunčan dan!
Eto ga, rečedu oni koji navijadu za moju košulju sa pridugin rukaviman, jesmo van rekli, a!
E, ali nije to to! Žena mi je danas dobila najlipšu čestitku za rođendan! Rekla mi je da jon donesen radnju knjižicu! Počela je radit. Je zamjena, je ko zna koliko će potrajat, ali bar ne grize. Ne čudin jon se, i ja bi griza da san na njezinome mistu! Fala publici! Fala Ines!
Sad ćemo aktivirat "Baka Servis". Ionako mi je mater grintala da ne vidi malu po pet dan :-) Jema bit da se mi ipak nismo itali stinjan u Onega Gori!
Mora san ovo najpri reč. Oću reč, napisat!
A sad bi bija red da objasnin i zašto ova slika gre ka ilustracija! Spremile se nji dvi vanka, Jele sređije sebe, a mala sve oko mene, pa se namišta. A ja tuka! Sve dok mi nije rekla: Tata slikaj!
E, jesan buzdo. Di mi je pamet, kako san moga izgubit iz vida da je Vinka, iako jema tek godinu i po, ŽENSKO. I da se ka i svako žensko voli sredit i slikat. I neka. Mirita mala!
Pogotovo za ono ča mi je napravila prisinoć, kad san jon napola u zajebanciji, reka: Ajde Vinka, molin te donesi tati postole! I donila i je!!! Jednu po jednu, jerbo su malo obilatije, ka ča san i sam :-)
I lipo san jon se zafalija, i onda je ona zapljeskala. Pa ko to more platit!
Ili ono od petka: odo ja povirit Nji Dvi doli do Parka, di in je baza dopodne, ako je lipo vrime. I puklo me: gren ja s njon do posla, a Jele odvede biciklu doma ...
Lipo je mala obašla sa manon cilu "Belu Zgradu" od podruma i Gradske Kužine, do petoga poda i Gradskoga Poglavarstva. I svima, ka za dišpet, nije plakala, nego bi, kad bi jon ko šta da, ničin izazvana, poklonila naklon i zvonko «Fala». Da san in priča, rekli bi mi da pretjerujen, ka i svaki otac za svoje dite, a ovako su se mogli sami uvjerit.
Eto, ja toliko, dosta za danas, ipak je vanka jugo, ma koliko šutjeli o tome!
|
