< | rujan, 2004 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
27 | 28 | 29 | 30 |
E, sad se vi svi pitate ča je ovo na slici? I koje to veze jema sa malin diteton? I sa taton četrdesetogodišnjakon? Jema veze, pomalo, sve će izać na sridu i četvrtak ... Kad san ja bija mali, daaaaaaaaaaaaaaavno, cca u doba HR proljeća, počeja san nosit doma mačke i pase, pa su moji roditelji mudro zaključili da mi triba društvo, i za par miseci, eto ti malo Zlato mamino, puna kuća pelena, svi oko njega, mene niko ne šljivi, i još ja nikako da svatin zašto je to bolje od jemat pasa. Tridesetak godin posli povist se, ZAMALO, ponovila ... mali od prijatelja, oni ča se još nije naspava, poželija je pasa. I dobija ga je. Idealnoga. Jedinu pametnu plavušu, Golden Retrivera. A zašto idealnoga? Zato jer je to pas totalno bez kondicije. Ka i moj prijatelj. Dosta mu je dva puta bacit lopticu, i on je miran. Pas, ne moj prijatelj. I svi zadovoljni. Dok malome ne pade napamet i maška. Mogla bi se lako kuća pritvorit u ZOO :-) I sva srića da mi prijatelj nima kompjuter. To je, reka je, zadnji komad tehnike ča će ga u kuću donit! A da mu ko reće da je nazadan, najidija bi se ..... neka, neka, čekaj dok mali poželi kompjuter :-) |