Neeeee, niti san uvatija crtu, niti san se uvatija crtat, a bome nisan ni oda po crti. Bar ne još 
Samo san, danas, na Silvestrovo, potega crtu ispod 2011. godine. Barenko ispod ovi zadnji par dan.
Već san bija napisa, da me je bilo puklo crnilo. Neki to zovu post- ili pred- Božićna depresija. Oni ča pitadu barba Googla to bi nazvali „Holliday Blues“, ali nima nikakove veze sa muzikon, iako je meni blues ka muzička forma puno drag.
Da vas sad opet ne dušin, ka i sa prošlin poston, polako dolazin sebi. Obećajen da ću opet bit oni stari Filko. Ali zato ovi put godinu stariji, i mašo, mašo godin iskusniji ...
Nemojte me sad vatat za netočne navode, zarez i točku. Neka bude ovako.
Oporavak je počeja još okolo Svetoga Stipana, za neupućene, 26. 12. kad smo svo troje, ča je već samo po sebi mirakul, Zakonita, Vinkica i ja, išli učinit đir po nekadašnjoj Dioklecijanovoj vikendici, a danas pregrađu Ogorja (op. p. Mani Gotovac). Ne more se reč da baš nije bilo ni pasa ...
... ako računamo i ovoga udomaćenoga ča je doša ogrijat stare koščice na tehnobetonskome čudu arhitekture, ali mora se priznat da je Marmontova ulica bila prilično prazna. Zli jezici bi sad napomenili opet onu opasku od Mani Gotovac, da je Split sve manje grad, a sve više predgrađe Ogorja. Pogotovo u dane Blagdana, kad se još more i spojit koji dan sa vikendon, a nu!
Kako drugovačije protumačit OVO:
... osin možda nečiji maturalni rad, od nikoga maloga ča mu je ćaća „naš čov'k“ pa je dobija priliku iskazat se ... ali molajmo mi sad na miru ono ča ne moremo prominit. Nakon ča su nestale i zadnje zrake sunca na Rivi, uputili smo se malo kroz Grad. Nije baš da je bila gužva, vidili ste kako je Marmontova izgledala, a sve svita ča smo trevili do Pjace moglo bi stat u autobus, i to ne bi triba zglobni. Slikali smo se na Pjaci po jelkon, dokle još jema koji balunčić na njoj ...
... a kako smo znali da danas u nas više ništa nije sveto i nedodirljivo, nije nas nimalo iznenadilo da je Grguru neko bija lakira palac. E, ONI palac, ča ga svaki putnik namjernik takne za sriću.
Negdi ote dane san peška, jema bit, i malo fibre, ništa ča bi me oborilo, da san još moga ostat doma četvrtak i petak, bilo bi lipo, ali, je li, ne more se sve jemat ;)
Posal ka posal, ali mislin da bi mi bilo pametnije da nisan da nisan jučera odija u kino. A ča ćeš, kad san bija obeća ... „Alvin i vjeverice 3“ je lipi film, ali ja san lipo akuža dokle san doša doma ...
Skupilo se puno tega u zadnje dane, neću se sad ponavljat, za kraj smo bili malo obać naše ča i više nima ...
... uvalili smo se doma u teplo, noge na kušin, gledamo ove naše jaslice doma, ča su i šura i punica složili još odavna ...
I čekamo da lagano izduši ovi balun na kojemu piše 2011. i da se polaaaaaaako počme puvat oni ča na njemu piše 2012. Neću van još čestitat Novu Godinu. Niti ću reč ča od nje očekijen. To ću obavit u nedilju, 20:00 na HTV1, u kvizu „Sve u 7“. Osin ako mi ka predigru ne uvalidu poslanicu predsjednika Republike Hrvatske, inače obožavanoga u Mašogradu, ka ča je Mesić mlija pri men
|
Pa i nije tako loše, ka šta su mi ljubomorni prijatelji koji su to prošli prije mene napunili glavu (kako si, Tonči?)
