U posjeti nezaboravljenim asovima - Domaćica iz pakla

ponedjeljak , 12.03.2007.

Iza ovog "opasnog" pseudonima se krije Rijama iliti pretopstavljam neki akronim od Marija. Domaćica iz pakla je na možda i ponajbolje u opisu bloga napisala :

"Možda nikada nećete probati moju kuhinju ali će vas uvek zanimati šta imam da kažem"

i to ju je na najbolji način moglo opisati. Ja sam osobno najviše kodnje volio lakoću i pitkost čitanja bez obzira dali se radilo o Beoviziji ili nekakvoj pijanki sa holanđanima negdje na Jadranu. Bogata arhiva na njenom blogu će vam osigurati sate dobre zabave. Za nju vjerujem da će se ubrzo vratiti a do tada evo i ekskluzivnog interwiewa sa njom..

1. Kada sti počela sa pisanjem na blogu.hr i do kada si pisala?

Sa pisanjem sam počela u martu 2005. godine, nakon što me je na blog navukao Slobs . Mislim da sam poslednji post napisala u novembru 2006. godine, mada je zabušavanje počelo mnoooogo pre toga.

2. O čemu se najviše pisalo na vašem blogu?

Moj pogled na društvo i politiku (i pokoji putopis)

3. Trenutak za pamćenje?

Bilo ih je puno! Najzabavnija su mi bila vremena pre almost cool/cool liste kada je moj blog čitalo 30ak ljudi sa kojima sam se savršeno razumela pa je pravi party bio u komentarima. Nije ni posle almost cool/cool liste bilo loše ali je publicitet bio drugačiji a kada su moje postove krenuli da citiraju po novinama, počela sam da se samoobuzdavam. Najdraži post mi je «Zemlja tu(li)pana» , bila sam jako inspirisana kada je to nastalo i žalim što te inspiracije više nema. Drugi najdraže pisanije mi je bila serija postova o letovanju 2005. godine

4. Zašto više ne pišeš ?

Na to je uticalo više faktora – prvenstveno želja da se ozbiljnije pozabavim drugim stvarima za koje, zbog svakodnevnog overdoziranja bloghaerom, nisam imala vremena. Nakon inicijalne apstinencije mi je ponestalo inspiracije čak i za povremena javljanja pa sam u potpunosti odustala. Sebi sam od početka postavila visoke standarde i nakon toga jednostavno nije imalo smisla da se javljam sa onim «danas sam ustala rano, potom sam otišla na fax/posao gde sam radila to-i-to i srela tog-i-tog, zatim sam barem dva puta otišla na WC i jednom od ta dva puta, kunem vam se, sraćka mi je ličila na bareni spanać!». Kad se izgubi to je ne sais quoi izgubi se i volja da se nečemu posvetite tako da sada samo povremeno svratim da se zabavim postovima ljudi čije pisanje cenim ali se (još uvek) ne usuđujem da se i sama vratim na staro.

5.Možemo li te i kada očekivati natrag na blog?

Pa o tome razmišljam već neko vreme jer je šteta da zapostavim svoj (jedini?) stvaralački talenat, nisam još odlučila da li će to biti na starom blogu ili ću sve pokrenuti ispočetka negde drugde, odlučiću kad za to dođe vreme (i obavestiti vas, ako to nešto uopšte bude bilo vredno čitanja!).