Otmica

petak , 07.04.2006.

Bem ti čvarak kalajisani. Odem ti ja jučer prijepodne nekako najutro kod mesara Fike da kupim jedno des deka sudžukice te da iste izroštiljam za doručak. Ostavio sam i dva deca šljive da se fino olade jer je dobra ko predigra za sudžukice.

Svratim ja i do kioska po novine, otrgnem zadnju stranu dok prodavačica nije gledala, čisto da imam šta začitat. Popnem se ja na svoj drugi sprat, krenem da otključam vrata kad ono ćorak. Neće ključ da uđe. Probam ja još koji put a ono neide. Pogledam na vrata a ono nije moje prezime.
Autestis, reko opet sam fulo sprat a nisam popio ni gutljaja. Pogledam bolje kad stvarno moj sprat. Pozvonim na vrata kad izađe neki rmpalija od metar i devedesetsedam.

"Šta oš" upita
"Pa ovo je moj stan" rekoh
"E više nije" reče rmpalija i lupi me čvokom po po čela
Štaćeš pomislih, pokupih čaure i pravac u muriju. Drotovi me ispitaše, isčvokaše i staviše na detektor laži da provjere jel to sve istina. Jebaću mater onom što ispituje kad me pita jesam li fato Keminu ženu.

I tako ti oni mene isteraše i rekoše da dođem nagodinu jer će tada bit neki novi zakon pa se onda mogu žalit. Strogo su mi zabranili da smetam čiki u mom stanu jer će me on tužit za duševne boli.
No bili su ipak malo ljubazni te su mi dali vreću za spavanje i jedan kukuruz. Ajd reko vreća al šta ćemi kukuruz? To kažu da stavim sebi u dupe pa kad mi bude teško zbog stana da ga malo izvadim i odma ćemi bit lakše. Pravo su ljubazni.

Evo mene sad pod drvetom u parku drijemam. Nije tako ni loše. Prolazi mi vrijeme dok nedođu. Ko pitate se? Pa Rajfo, Samir, i Dženan. Sa palicama. Da malo onom kičmu pročešljamo. Jer ko će muriju zejebavat oko svega toga...pa imaju oni i važnijeg posla.......