Biznis u magli...

četvrtak , 10.11.2005.

Koja magluština. Ko u Amarcordu. Vozim se tako na posao i sjetih se jedne pričice koju ostvariše par nadobudnih te snalažljivih managera iz mog kraja. Prije rata zapucali oni na nekakav poslovni sastanak u Makedoniju. I negdje u okolici Niša ufati njih takva magluština da se nije vidio ni prst u oku. I dosjete se oni da pošto su na auto cesti samo prate teretnjaka ispred sebe i da će to biti najbolji način da dođu gdje li već idu. I pičili oni za njim jedno sat vremena i sve ide ko podmazano. On skrene oni skrenu. On pravo oni za njim. Kad nakon jedno dva sata šleper stade i ne mrda. Oni isto stali. Jedino svijetle zadnja svjetla od kamiona. Ne znaju oni šta bi sad no odlučiše da sačekaju koji minut. Kad im je dopizdilo izađe vođa puta i ode do kamiondžije. Ugleda on njega kako nešto majstoriše oko kabine i upita ga:

"Alo ba šta si stao?"
"Kako šta sam stao?" uzvrati kamiondžija
"Pa ajde vozi dalje, vidiš da mi idemo za tobom zbog magle"
"E pajdo ja ne idem dalje"
"Pa kako ne ideš dalje?" zbunjola upita
"Pa ja sam stigo svojoj kući"

Kad oni stvarno kod čovjeka u dvorištu. Pobro lijepo vozio kući a oni za njim, pa kud puklo da puklo. Fino ga dopratili pa sad ajde nazad. Nisam ih nikad pitao jel ih pozvao na piće kad su već u gostima...