Obračun kod korala um O rnog K onja

utorak , 28.06.2005.

Borba je bila duga i bespoštedna. Niti jedna strana nije htjela da odstupi. No evo kako je sve počelo. Čudne zvukove sam uočio oko 1 ujutro i nešto kusur minuta. Podigao sam glavu kao svizac osluškujući zvukove no kada se probudite teško možete da razlučite šta je zvuk a šta zujanje u glavi. Naročito nakon 6 panova prije spavanja. Spustio sam glavu na jastuk no nisam zatvarao oči. Tada sam čuo "Tup" na drugom kraju sobe. Poput Spajdermena sam skočio i upalio lampu te se hitrim gepardskim skokom vratio u krevet te otvorio oči ko da me carinici pretražuju na granici sa onom rukavicom. Tada sam ga ugledao. Hitro je propičio uz ormar te se sakrio iza istog. Ufatio sam muvaricu i stavio se u stanje pune pripravnosti. Koji ću mu pennis naudit sa muvaricom zapitah se? No to je bilo jedino sredstvo za borbu u tom trenutku. Čekao sam. Dugo sam čekao. Izvirio je svoju malu mišju glavu negdje oko 2 sata 27 minuta i par sekundi. Bio sam spreman ali me je skužio i brzo se sakrio. Zvukovi su dolazili sa vrha ormara. Kako se popeo gore? Dinamičnim zamasima sam pročešljao sumnjivi prostor no nije ga bilo. Imam posla sa fakin letećim mišem.
4 sata i 12 minuta. Postavio sam i ljepilo za miševe te ubacio komad kobasice da ga namamim.
4 sata i 16 minuta. Skoro sam se sam namamio na miris kobasice. Koncentracija popušta. Spava mi se. Pred očima mi igra scena iz Pink Panthera kada ga miš oće pojest i polako mu se približava dok se Pantheru kapci spuštaju. Borba je rovovska. Opet ga čujem na drugom kraju sobe. Mamicu mu leteću.
4 sata i 72 minute. Piša mi se. Protivnik će to iskoristiti da se pokuša pregrupirati. Brzo se vraćam. Osluškujem. Šuška. Napet sam poput ježa u opasnosti. Lociram zvuk. Leteća rospija je na zavjesi. Prilazim zavjesi. Ne vidim ga. Čujem ga. Trčkara po zavjesi gore dole ali ga ne vidim od neke prostirke koja čuva od sunca. Odjednom se pojavljuje samo repić koji trči gore dolje. Brzo kombiniram, procjenjujem putanju…
PLJAAAAAAASSSSSSS. Šaka radi. Desni direkt. Staklo puca. Miš pada na pod. U nokdaunu je. Klasični nokaut. Brzo fatam muvaricu i klapim ga još par puta za svaki slučaj.
"Šta je sada piččkoooooooo, aaaaaaaa" skačem oko njega. Gleda me grogirano. Očekujem da njegov trener ubaci peškir u teren ali nema potrebe. Pobjeda , pobjeda. Ushićen sam. Pogled mi pada na sat. U jebbem ti matter moram na poso….Miša izbacujem u kartonu napolje. Iscrpljen sam ali slast pobjede je veća. Evo ovo sada pišem a malo mi se spa…...................