Natrag u bazu....

srijeda , 16.02.2005.

Nakon par tjedana su nas vratili u bazu. Pa red je bio da i ja imam koji slobodan dan. Prednost ovakvog lajfa je što si mogao uštediti gotovo sve što si zaradio jer nisi imao gdje potrošiti. Klopa džabe, spavanje džabe, a za cugu i cigare trampa. U bazi Colt se nalazilo nas 15 prevodilaca od toga 10 tak muških i ostalo ženske. E one su živjele ko bubreg u loju. Možeš zamislit bazu sa 2000 mudonja i njih 5 cura. Šta su im radile. Sjednu lijepo u svoj odvojeni šator i pecaju. Dođe mladi amer iz Kentakija i slini pored nje a donio je najnoviji katalog sportske opreme da ga pokaže dragoj prevodilici. Njena spika ide otprilike ovako:
"Jooooooj što su lijepe ove patike"
Amer odmah zaokruži broj u katalogu. Pada lagano milovanje po glavi.
"Jooooooj što bi ova Najk trenerka pasala mom bratu koji nema šta da jede"
Naravno zaokruživanje. I tako jedno pola familije.
Nakon par dana roba dolazi, predaje se voljenoj a ona to složi ispod kreveta.
I tada na red dolazi drugi vojnik….I tako u krug. Fora je što su se na kraju sve udale za amerikance i otišle u USA (barem one koje ja poznajem).
Pa i ja bi se udo da sam mogo ….ali nije bilo amerikanki…one su došle nešto kasnije…..