|
Wow, čak sam tjedan dana apstinirala od bloga.
Što i nije tako teško kad malo bolje promislite. Ovisnosti ( ) od prije godinu, dvije više i ne postoje, a kombinirajući sve to s nadnaravnom lijenošću...
Ma hvalit ću se neki drugi put kad to moje izbivanje bude produktivno i dvoznamenkastog broja.
Dani prolaze u dosadi i monotoniji. Više baš i nisam onako sretna i entuzijastična. Jer u to vrijeme se puno stvari izdogađalo, ja sam bila sva u pokretu. Možda mi to najviše odgovara. Ne bi čovjek rekao, uzimajući u obzir moju gore navedenu supernaturalnu lijenost.
Al ajde. Događa se i najupornijima.
Bila sam dakle prespavati kod Marine, bila sam na Mateovom rođendanu. Izbila se kao debil. Ništa novo.
Ah da. Moja se pametna glavica posvađala s Kuharom. Možda bi me to više zanimalo da... ne znam. Jednostavno me više nije briga.
To me čini zadovoljnom.
I emancipiranom ženskom glavom.
Ful.
Utorak je bio sistematski. Pa se ti skidaj do gola pred doktoricom. Pa se smrzavaj na nekoj glupoj stolici dok ti ona piše opaske u karton i ispituje te jesi li probala pušiti, piti ili drogirati se. To što se ti smrzavaš, nije bitno.
Al dobro, ja sam zimogrozna. Manje ili više. Zapravo, da, mislim da jesam. Ponašam se čudno kad mi je hladno.
Nije to dobro. A ne ne.
I dobro, nakon što me je doktorica svrstala u delikvente jer sam probala alkohol (to što ni cigarete ni droge ne konzuimram nije bitno, ja sam propalitet), mogla sam ići na cjepljenje i gutanje šećera.
Što je rezultiralo rukom koja me boli već dva dana i vrišti na svaki i najmanji dodir. Vrišti ruka, vrištim ja.
I onda opet postajem neobično nasilna. A nije ni to tako dobro.
Nego da. Ja bih sad kao trebala učiti zemljopis. Jer sam uzorno i intelektualno dijete.
(koje nije knjigu ni taklo još od devetog mjeseca, pa sad mora naučit 100 stranica u jedan dan... jeeee)
No dobro. Neću se žaliti, jer ja sam nadasve milo dijete koje se nikad ne žali.
Ili je bar bilo tako, dok nisam upoznala Josipu. Ona je kriva za sve. A da. I meni neš govori da sam ja nju napravila umobolnom.
Not.
Nego stvarno. Idem ja sad. Heil Dea.
Heil.
|
