life_without_lowe...

Jako je cudno kada covek za sebe misli da je jaka osoba...najjaca,i da moze izdrzati svaki bol,svaku krvavu suzu...svaku krvavu suzu,koja ostavlja oziljke,duboke i zauvek trajne....oziljke na licu svom.... i onda...onda shvati...shvati da je to bila samo farsa...da je ustvari slab...najslabiji na svetu! svaka suza pada niz lice i na kraju se skameni i udari jako...jako posred srca...i tu na tom najosetljivijem mestu ostavlja duboke...duboke rane...koje ce boleti zauvek...osim...osim kada jednog dana zaspi...zaspi zauvek... i tada ce biti najbezbolnije..boli vise nece biti...nikada...samo san i osecanje da vise nema straxa..straxa od ....od zivota...od ljubavi...nesrecne ljubavi..staxa od nicega....e tako se ja osecam..upravo sada..sada dok pisem.....i suza pada...idu jedna za drugom..sustizu se...i srce boli....jauce od boli...al ja tu nista ne mogu pomoci...tako je...i izgleda da ce uvek biti...nada ne postoji...nestala je...sada je samo prisutna ONA...ta prokleta BOL.....bol koja ubija!
ps. forewer your sad_girl

"Nije nam se dalo..nije dao Bog..sakrio nam trag ..milo moje..tudja sam odavno...ti si dugo s njom....
cutimo svoj bol oboje....sanjam te dok me ljubi,slutim korak tvoj..da li i ti mene potrazis u njoj...NADJITE MI DUSU KOJA BOL NE OSECA..PA DAJTE NJOJ EVO DAJTE NJOJ..ONO STO MENI PRIPADA NADJITE MI SUZE..DA SE NE OKAMENE....KAD NA MOJE SRCE PADNU DA NE ZABOLE!!!..."