Dani prolaze.....ne znam gde sam...ne znam s kim sam....ne znam sta da ocekujem sutra kad ustanem,ne znam na sta da mislim kada uvece legnem u krevet..ne..ne zelim da mislim na tebe,jer znam da ti ne mislis na mene...ne zelim sebe da mucim vise...nije bilo to to i sada moram dalje... a ne mogu...stojim u mestu i posmatram ljude,dogadjaje oko sebe.... sve prolazi,vrti se oko mene,samo ti stojis tu,proganjas me...i ne pustas na miru.. svima su na licu osmesi...svi su srecni zadovoljni svojim zivotom.Ne bi trebalo da zavidim nekome,ali ... ne mogu,nemam ono sto bih zelela,stavise ne znam ni sta bih zelela,idem,svakog jutra ustajem i ne znam gde se nalazim,ne znam ko sam,i tako zarobljena izmedju snova i stvarnosti,pokusavam da te prebolim.. da te stavim kao uspomenu,jednu vise u ovoj kutiji mog srca... tu cuvam jos dosta toga,sto sam s teskom mukom zaboravila...i zelim da krenem dalje...ali kocis me...pusti me ...molim te..nemam vise snage da te drzim,tezak si...pretezak za mene...boli me...ne mogu..necu vise izdrzati....odlazi...preklinjem te.....
p.s forever your sad_girl......
