Hwala ti...hvala ti shto si pomogao da izadjem iz tame..sto si ucinio da se ponovo smejem,sto si ucinio da ponovo budem srecna i osetim,ponovo kao pre,kao nekada ranije, kakvo je to osecanje...
Ucinio si to,a nisam ti trazila,nisam zelela,htela sam samo ostati tamo gde sam,plasila se ponovnog izlaska,izlaska u svet..svet pun tuge,crnila i boli. Ali ti si dosao,kao prolece,vratio boje u moj zivot,osvetlio ga i prosvetlio u svakom smislu.U svakom delu mog tela,osetlia sam srecu,kako mi telo uzdise od srece. I skakala sam,vristala,smejala se kao dete,kada dobije igracku,bio mi je dovoljan taj jedan tren,tren kada sam te upoznala,i shvatila da sam ustvari zaljubljena.
Ponovo....
Da...secam se...imao si prelepe oci,glas ti je podrhtavao,ne znam da li je to bilo od treme,ili pak od neceg drugog... i jos uvek osecam dodir tih mekanih ruku,koje si pruzio,rekavsi svoje ime... i da...nikada nikada necu zaboraviti tvoj osmeh,iskren,prelep,koji je u meni presekao one zice,zice koje su stezale moje srce,i bol je nestao... Taj osmex...osmeh koji mi je vratio srecu... Bila sam srecna,zavolela sam te... bar onoliko koliko sam mogla... mislila sam da si drugaciji... znala sam da jesi... taj pogled mi je pricao neshto,rekao mi je... ali nisam mogla da ga razumem.... da li je govorio da,ona je super,ili pak neshto sasvim razocaravajuce za mene...
Ali danas... da... kako je doslo tako se i vratilo.. toga sam se i plasila... zato nisam htela da te pustim da me izvuces iz kandzi tame... jer sam se plasila da kada ponovo ugledam sunce, da ako sledeci put ga neko zakloni,bice jako bolno... tako je i bilo..i evo jos boli... ponovo si to uradio kao i svi do sada... i nikada necu biti srecna.. uvek ce mi dati pa oduzeti to sunce,tu svetlost,koja mi je potrebna...potrebna za zivot... i zelim je..zelim da sam s tobom.. ovo sto osecam prema tebi je drugacije,nije kao pre... ali ti to izgleda nikad neces znati... samo me zanima cemu ta lazna nada,cemu?! pitam se sad i mucim danima,nocima ne spavam... razmisljam o tebi... gde si,sta radis,da li bar ponekad razmisljas o meni i o tome kako si jednoj curi,koja se iskreno zaljubila u tebe, dao laznu nadu, i odbacio... kao poslednju krpu...
p.s posveceno njemy....
