Rotkva: Čisti organizam i brani od virusa i infekcija - Stranica za upoznavanje
nedjelja , 23.12.2018.Rotkva: Čisti organizam i brani od virusa i infekcija
Click here: Rotkva: Čisti organizam i brani od virusa i infekcija
Za sada je prerano preporučiti svim ženama nadoknadu vitamina D s ciljem smanjenja mogućnosti nastanka karcinoma dojke, dok se ne učini daljnje istraživanje i ne dokaže uzročno posljedična veza. Biljke koje su otporne na sušu, pri- lagođene preživljavanju u ekstremno su - vim uslovima, odlično uspevaju tamo gde su rezerve vode oskudne, a mogu da pro- padnu ako je zemljište previše vlažno. Ako je dobro postavljen, onda su u igri opasne situacije, ali se osoba izvlači iz svega.
Mast protiv bolnih zglobova Sastojci: -1 žlica meda -1 žlica ljutog senfa -1 žlica sitne soli -1 žlica vode Priprema: Sve sastojke izmješajte dok ne dobijete smjesu. Mars je u 8. Očne infekcije Mast od vidove trave poseduje snažno protivupalno dejstvo, pa pomaže u lečenju konjuktivitisa.
Biljni i Stocni Fond Za Vreme Turske Vladavine - Kako su joj sinovi zapali zatvora, morala se stoka prodavati. Također bi se pronašlo da su tradicionalni pjevači nastavili da se bave svojim poslom a neki bi nesumnjivo izvodili obje vrste pjesama ; ali oni bi bili mnogo manje vidljivi budućim 11 Robert L.
MASLINE SVE VIŠE U UPOTREBI Ulje eliksir zdravlja Maslina je zimzeleno drvo belih cvetova koji cvetaju u aprilu i ukusnih tamnih koštunjavih plodova koji prispevaju i beru se u jesen, kao zeleni, odnosno u decembru kao crni, a iz njih se cedi i dobija maslinovo ulje. Narodima Sredozemlja to drvo je poznato više od 4000 godina, o čemu svedoče nalazi u amforama širom Sredozemnog basena. Neki sačuvani podaci govore da su prve prave maslinjake oko hiljadite godine pre naše ere u Siriji i Palestini gajili Feničani, odakle su preneti u današnju Grčku i Italiju. Otporno, ne mnogo zahtevno i vrlo dugovečno, jer može da doživi i više od hiljadu godina, maslinovo drvo je brzo osvojilo Sredozemlje i postalo toliko poštovano i cenjeno da je onom ko bi ga posekao sledila surova kazna. Naročito je bilo traženo i na ceni maslinovo ulje, pa je trgovina tim uljem cvetala u staro doba na Mediteranu. Koristilo se za ishranu, higijenu i ulepšavanje, za osvetljenje, lečenje i u ritualne svrhe. Osobine Maslinovo ulje sadrži masne kiseline, vitamine, isparljive materije, materije rastvorljive u vodi i mikroskopski male komade masline. Glavne masne kiseline su oleinska mononezasićena i linolenska, a ima i nešto linoleinske obe polinezasićene. Sadrži i omega 3 i omega 6 masne kiseline, polifenole pet miligrama na svakih deset grama ulja , slobodne masne kiseline, hlorofil i mnoge druge supstance. U 100 grama ulja ima oko 70 odsto vode, 163 kalorije, 1,2 grama belančevina, 18,6 grama masnoća, 1,7 gram vlakana, 79 miligrama kalcijuma, 19 miligrama fosfora, 0,9 miligrama gvožđa, 760 miligrama natrijuma i 48 miligrama kalijuma. U kašiki ulja ima 1,6 miligram vitamina E, a ima i vitamina K, A, B1, B2 i B3, poznatijeg kao nijacin, kao i vitamina C. Danas u svetu postoji više od 50 vrsta maslinovog drveta i ne gaji se više samo u Sredozemlju već širom sveta, i to uglavnom zbog proizvodnje ulja. Specifične arome, mirisa i boje, hladno ceđeno maslinovo ulje razlikuje se od ostalih ulja i po ceni. Ona je nešto viša i zbog navedenih razloga, ali i zbog toga što se celokupni proces branja maslina i ceđenja ulja izvodi ručno. Inače, prosečan prinos po drvetu je mali: oko šest kilograma godišnje, a od 100 kilograma maslina može se dobiti samo oko 15 litara ulja, što mu takođe diže cenu. Maslinovo ulje koristi se i u kozmetičke svrhe. To je bilo poznato još u antičkom svetu, kada je korišćeno za izradu sapuna, krema, parfema i magičnih kapljica lepote. Vrste maslinovog ulja Pravim maslinovim uljem, takozvanim ekstravirdžin, smatra se ono koje se dobija hladnim ceđenjem nekada u presama, a danas u centrifugi iz ploda masline i ne prolazi više nikakvu obradu. Za rafinisanje ne sme da se koristi bilo kakav rastvarač, nego se to čini fizičkim i hemijskim putem, upotrebom drvenog uglja i drugih filtera. Iako može da se koristi u ishrani, smatra se manje vrednim i uglavnom služi za izradu sapuna. Mešanje maslinovog s bilo kojim drugim uljem je zabranjeno. Obično maslinovo ulje može da se koristi za prženje, kao i tamo gde specifični ukus nije bitan ili poželjan. Upotreba maslinovog ulja iz godine u godinu raste, a ako se zna da je to ulje, pored toga što je moćan eliksir zdravlja i lepote, već milenijumima priznato kao proveren i moćan afrodizijak, pobornika mediteranskog načina ishrane sigurno će biti sve više i više. Odranije je poznato da su ove plave bobice zdrave, jer je ustanovljeno da su bogate antioksidantima koji štite od razornog dejstva starenja, srčanih bolesti i raka, a sada toj listi treba dodati i moguće koristi u borbi protiv holesterola, a samim tim i srčanih bolesti i gojaznosti. Ova fitohemikalija ima svojstva prevencije raka i dijabetesa, slično resveratrolu iz grožđa i crnog vina, ali je izgleda još snažnijeg dejstva. Istraživanja su zasad rađena na ćelijama jetre laboratorijskih pacova, dok na ljudima još nisu, tako da još ne može da se kaže koliko bi borovnica trebalo pojesti da se snizi novo holesterola u krvi, ali je zasigurno utvrđeno da je pomenuti sastojak plavih bobica efikasniji nego lekovi koji se u svetu koriste u iste svrhe. Znači, ako želite da pojačate preventivno dejstvo hrane, uključite u svaki obrok raznolike zdrave namirnice. Voće i povrće bogato vitaminima, hleb i testenine od integralnog brašna bogate vlaknima, ribu ili mršavo živinsko meso i masnoće koje su zdrave za srce omega 3 masne kiseline trebalo bi da budu uključeni u većinu obroka. Neke vrste hrane, naime, najkorisnije su za organizam kad se jedu s drugim namirnicama koje pomažu da se poveća njihova hranljiva vrednost - ne u kalorijskom, nego u zdravstvenom smislu. Na primer, naučnici su pokazali da dodavanje masnoće uz povrće i voće može da pomogne da organizam bolje apsorbuje vitamine recimo A i druge hranljive materije rastvorljive u masti. Naravno, treba se opredeliti za zdravije, nezasićene masnoće, poput maslinovog ulja, ili masnoća koje se nalaze u većini orašastih plodova i semenki, čime će se značajno povećati povoljno dejstvo jednih i drugih na zdravlje. Ili, sok od narandže i ovsene pahuljice sinergistički deluju mnogo bolje u smanjivanju naslaga u arterijama nego što to svaka od ovih namirnica čini zasebno. Osim toga, voće sadrži i mnogo vode a malo kalorija. Među najbogatije vodom ubrajaju se lubenice, dinje, grožđe, jabuke i jagode. Nećete pogrešiti ako se opredelite za voće različitih boja, jer ćete na taj način uneti u organizam raznolike vitamine, minerale i fitohemikalije koje pomažu u prevenciji raznih bolesti. Znači, ako vodite računa o struku, uvek imajte pri ruci zalihe svežeg sezonskog voća - a sada bi najbolje bilo da to budu jabuke i kruške: ukusne su, bogate biljnim vlaknima koja i potpomažu varenje, nemaju mnogo kalorija i lako se održavaju. Ako više volite suvo voće, ne zaboravite da je ono bogatije kalorijama, pa veličinu porcije uskladite s time. Za seksi, zdravo telo Deset delotvornih saveta za borbu protiv kalorija Običnim rečnikom objašnjeno, metabolizam je proces kojim organizam stvara i koristi energiju kalorije za sve potrebe, od ćelijske asporpcije do maratonske trke. Ovako stavljeno na papir to liči na dosadnu nauku. Ali znati kako efikasno metabolisati kalorije pretvara se u san svake žene - seksi i zdravo telo. Bilo da se borite s viškom kilograma ili se pripremate za neizbežno usporavanje metabolizma koje dolazi s godinama, evo deset delotvornih načina za ubrzanje metabolizma koji će održati vašu energiju i telo u dobroj kondiciji. Kao što je već rečeno, metabolizam se sa godinama usporava, najmanje dva procenta godišnje. Ipak, postoji nešto što možete da učinite kao kontratežu prirodi. Mišići su najvažniji pokazatelj toga koliko dobro prerađujete hranu, koliko dobro sagorevate kalorije i salo. Stoga su vežbe za povećanje snage s tegovima najmanje dvaput nedeljno od suštinske važnosti za ubrzavanje metabolizma. A što je najvažnije, metabolizam ostaje ubrzan mnogo sati posle vežbanja. LJudi to baš ne vole da čuju, ali je zaista nužno da se vežba. Mada ženama koje žele da izgube suvišne kilograme uz značajno smanjenje dnevnog unosa kalorija ovo može zvučati suludo, ipak je važno jesti. Jer, kako tvrde nutricionisti, starinski način mršavljenja pomenutim putem zapravo usporava metabolizam. Oni kažu da je svaka ćelija u našem organizmu kao blic-sijalica: ako organizam ne dobije dovoljno hrane, odnosno goriva, odnosno energije, svaka ćelija goreće slabijom svetlošću. Najnovija istraživanja pokazuju da nekoliko manjih obroka svaka tri-četiri sata pot pomažu metabolizam i gubitak težine. Naravno, važno je da dobro odaberete šta ćete jesti. Stoga se preporučuje unošenje hrane s takozvanim niskim glikemijskim indeksom, što znači namirnica koje se, za razliku od šećera, sporije razlažu i omogućavaju održavanje ujednačenog nivoa šećera u krvi. Kao što smo više puta na ovom mestu podvlačili, to je izuzetno važno. Činjenica je da su ljudi koji doručkuju zdravu hranu vitkiji od onih koji to ne čine. Stoga činija puna povrća i smeđeg integralnog pirinča može da bude zadovoljavajući početak metabolizma u danu. Uključite u jelovnik ljutu hranu. Ako volite meksičku ili tajlandsku kuhinju, vi ste na dobitku! Začinjena hrana s dodatkom ljutih papričica izgleda ubrzava metabolizam, kažu nutricionisti. Postoje nezdrave stvari koje zaista mogu ubrzati vaš metabolizam, poput šoljice jake crne kafe, ili cigarete, ali ne bi trebalo da posežete za njima jer izazivaju zavisnost. Umesto toga, pijte zeleni čaj jer on stimuliše metabolizam i duže i efikasnije nego kafa. Hladna voda može, osim toga, takođe malo ubrzati metabolizam jer organizmu treba energije da se zagreje. Mada je ovo lakše reći nego izvesti, trebalo bi ga izbegavati po svaku cenu. Stres zaista može da izazove povećanje težine, naročito oko stomaka jer psihički i emotivni stres aktiviraju otpuštanje kortizola, steroida koji usporava metabolizam. Istraživanja su pokazala da su ljudi koji ne spavaju sedam do osam sati u toku noći skloniji gojenju. Uz to, poznato je da se zgrčeni mišići regenerišu tek u poslednjih nekoliko sati sna svake noći, što nas automatski vraća na prvi savet. U Italiji se mnogo uzgaja jedna njena varijanta, takozvana crvena cikorija. Na našim pijacama naići ćemo uglavnom na tri vrste cikorije. Prva i najzanimljivija je svakako ona s dugačkim mesnatim listovima koji oblikuju valjkastu glavicu bledožućkaste do sasvim bele boje. Na tržnicu dolazi najčešće pod imenom radič, a u nekim krajevima i kao cikorija. Radi se zapravo o visokokultivisanoj lisnatoj cikoriji čija lisna rozeta se u određenoj fazi razvoja na vrhu poveže, pa se listovi čvrsto priljube jedan uz drugi i rastu u visinu. Unutrašnji listovi, lišeni svetlosti i sunčevih zraka, gube hlorofil, postaju bledožućkasti do sasvim beli, mekani i vrlo ukusni, gubeći nešto od gorčine svojstvene cikoriji, koja dolazi do glikozida i intibina. Ovaj postupak vezivanja i izbeljivanja listova naziva se etioliranje. NJime povrće ne gubi znatnije svoja biohemijska svojstva a kulinarski kvalitet znatno mu se poboljšava. Etiolirani listovi cikorije sadrže 7,7 odsto suve materije, 0,4 odsto belančevina, 0,13 odsto biljnih masti i četiri procenta ugljenih hidrata. Od vitamina najbogatija je vitaminom C 2,9 mg% i provitaminom A u tragovima, a sadrži i vitamine B1 i B2, kao i vitamin K. Za ishranu dijabetičara značajna je jer sadrži inulin voćni polisaharid koji se koristi u spravljanju hleba za ove bolesnike jer snižava nivo šećera u krvi. Od mineralnih materija, radič sadrži gvožđe, kalijum, kalcijum, magnezijum i fosfor. Kako ima i biljnih vlakana, potpomaže varenje, a krepi organizam u celosti. U tu svrhu koristi se i čaj od cikorije. Ta ista lisnata cikorija može da ima i potpuno drukčiji izgled: lišće može da joj bude široko rasperjano, izrazito zelene boje jer listovi nisu vezivani te ne gubi hlorofil. Gorkastog je ukusa iz istog razloga: zeleni listovi zadržali su istu količinu glikozida i intibina. Ovu vrstu prodavci po pravilu nazivaju cikorijom, ne povezujući je na bilo koji način s radičem. Crvena cikorija ima široko rasperjane listove koji rastu iz kratke prizemne stabljike slične spanaću, a boja joj varira od crvene do crvenkastobele boje lista i lisnih rebara. Mada je uvedena u kulturu i uzgajana u vrtovima starih Egipćana, Grka i Rimljana još pre naše ere, te cenjena pre svega kao lekovita biljka, cikorija kao povrtarska kultura i kao namirnica nije u jelovnicima prosečnih domaćica naročito zastupljena. Najčešće se priprema kao salata, iako može uspešno nadoknaditi svako lisnato povrće. Kuvanjem, pirjanjenjem pa čak i pečenjem mogu se od cikorije pripremiti raznovrsna i izvrsna jela. Nekome možda smeta nagorak ukus cikorije, dok je drugima to upravo prednost, pa se može govoriti o cikoriji kao gurmanskom specijalitetu. Stoga savetujemo da ne odstranjujete nešto gorči klin na donjem kraju cikorijinog struka, jer gorke materije otvaraju apetit i podstiču varenje. Salata od cikorije može se inače oplemeniti mešanjem s drugim salatama i voćem, pri čemu se njen nagorak ukus u znatnoj meri gubi: na primer s narandžama, ananasom ili jabukama. Etiolirani listovi mogu se naseći i mešati s krompirom, dok je crvena cikorija crveni radič vrlo prikladna za pripremanje mešanih salata, a posebno za ukrašavanje aranžmana s povrćem. Menja kafu U običnom govoru, cikorija je najpoznatija kao zamena za kafu, ili sastojak bele kafe. Ona se pravi od korena ove biljke koji se suši i prži, a zbog pomenutih sastojaka ima karakterističan miris, ukus, čak i boju sličnu kafi. Međutim, tu je u pitanju posebna vrsta cikorije, korenasta, koja se ne koristi za jelo, nego samo za industrijsku preradu u ovu najkvalitetniju zamenu za kafu. Bela cikorija s kefirom i grožđicama Potrebno je: dva veća struka bele cikorije, šoljica kefira, so, biber, limunov sok, kari u prahu, kašika šećera, dve kašike grožđica, jedna jabuka osrednje veličine. U kefir umešati so, biber, limunov sok, kari i šećer. Grožđice oprati u toploj vodi, osušiti i dodati u kefir. Jabuke oprati, raseći, očistiti od koštica i zajedno s korom naseći na tanke kriške. Cikoriju oprati, očistiti, po volji iseći gorki korenak i naseći je na rezance. Pomešati jabuku i cikoriju, pa mešavinu preliti umakom od kefira. Pokriti i ostaviti da salata odstoji najmanje 20 minuta. Čuvari srca Osim što su ukusni, što svi znamo, orasi su i veoma korisni. Samo šaka oraha dnevno obezbeđuje nam proteine, biljna vlakna, omega-3 masne kiseline i antioksidante. Ta količina oraha što odgovara četvrtini šolje može biti važan izvor proteina za vegeterijance, jer ih sadrži osam grama. Ista količina sadrži i četiri grama biljnih vlakana, kao i šolja jagoda ili jedna manja banana, na primer. Najnovija istraživanja pokazala su da su orasi jedan od najboljih izvora antioksidanata, moćnih boraca protiv tumora i drugih bolesti. Takođe, orasi imaju i visok sadržaj omega-3 polinezasićenih masnih kiselina, takozvanih dobrih masnoća koje štite srce. Šaka oraha obezbeđuje pet grama omega-3 masnih kiselina koje snižavaju holesterol, uzročnik mnogih kardiovaskularnih problema ateroskleroza, infarkt, šlog, povišen krvni pritisak... O tome kako deluju u kombinaciji s medom nećemo ni da govorimo! Naravno, protiv virusa nema leka, ali za jačanje otpornosti organizma - ima. Međutim, to ne znači da s ovim povrćem treba preterivati: dovoljan je jedan češanj dnevno, sve ostalo je višak koji organizam, jednostavno, izbaci neiskorišćen. Naravno, ne treba zaboraviti ni njegovo pozitivno dejstvo na srce i krvne sudove, kao i povišen pritisak. Crni luk takođe može da pomogne jer sadrži sumporna jedinjenja, vitamine C i B, biljne hormone fitosterole i kiseline, koji doprinose izbacivanju tečnosti iz organizma a s njom i bakterija i virusa, koje i ubijaju i rastvaranju sluzi. Ako imate kijavicu ili kašljete, dobro će vam doći sveže isceđeni sok od crnog luka. Dve-tri kašike treba pomešati s vodom ili nekim drugim sokom, najbolje od povrća. Uz ovo, crni luk takođe reguliše krvni pritisak i jača krvne sudove. Ako svemu dodate i limunadu, grip i ostale slične infekcije trebalo bi da vas obilaze u širokom luku. Naravno, najpouzdanija preventiva protiv gripa ipak ostaje vakcina, a pravo je vreme za nju. Najdelotvorniji među njima je selen. On ima jako antioksidativno delovanje, pri tom pojačavajući antioksidativni efekat vitamina E. Sastavni je deo mnogih enzima, prvenstveno glutanion-peroksidaze, koji deluje u imunom sistemu pomažući u borbi protiv raka. Ako ga nema dovoljno, i taj sistem slabije funkcioniše. Pored toga, selen aktivira u organizmu apoptozu - programiranu smrt ćelija raka, a učestvuje i u stvaranju ćelija-čistača takozvane ćelije prirodne ubice , koje su neposredno aktivne u procesu odbrane tela od negativnih spoljnih činilaca. Selen i koči stvaranje prostaglandina, vrste aktivnih supstanci prisutnih u mnogim tkivima, koje potpomažu širenje i sužavanje krvnih sudova, stimulišu glatke mišiće bronhija i organa za varenje, stimulišu matericu i suprotstavljaju se hormonima koji utiču na metabolizam masti, ali i izazivaju upale, pa bi se stoga moglo reći da selen deluje i protivupalno. Posebno bi ga trebalo dodavati u ishrani populacije koja živi tamo gde ga u zemljištu nema dovoljno, a istraživanja su pokazala da je grupa ispitanika koja je sedam godina dobijala dnevno 200 mikrograma seleno-kvasca imala upola manju smrtnost od raka nego kontrolna grupa koja je dobijala placebo. Drugo ispitivanje utvrdilo je da su muškarci koji su dobijali selen iz prirodnih izvora, za 65 odsto manje oboljevali od raka prostate. Kada je dodavan u ishrani ljudi koji žive u kraju gde ga nema dovoljno u tlu pa time ni u vodi i hrani , smanjeno je i oboljevanje od hepatitisa. Selen stimuliše hormon štitne žlezde, odnosno bez njega dolazi do hormonskih poremećaja, a normalizuje i pokretljivost spermatozoida, što je jedan od uslova oplodnje. Preporučuje se osobama s naslednom sklonošću ka raku, posebno prostate, onima s astmom, aterosklerozom, nedostatkom hormona štitne žlezde, makularnom degeneracijom rožnjače i retinopatijom. Ipak, mora se naglasiti da je granica između korisnosti i otrovnosti selena vrlo uska: u zavisnosti od doze, on može zaštititi od raka, ali ga i izazvati! Stoga je preporučena dnevna doza 55 mikrograma, a maksimalna dozvoljena 400. Može se obezbediti iz brazilskog oraha, kvasca, integralnih žitarica, plodova mora naravno, i tableta. Selen najčešće nedostaje onima koji ne vole morsku hranu, zatim starijim osobama, bolesnicima i rekonvalescentima i sportistima koji ga više izlučuju znojenjem. Unošenje prekomernih doza ovog minerala može izazvati poremećaje u rastu noktiju, kožni osip i poremećaje u nervnom sistemu. Kombinujte ih u ishrani, da biste bili zdraviji i krepkiji. Zelena U svim nijansama, od tamnozelenih listova kelja i cvetića brokolija do nežno - zelene boje mlade salate. Pokazalo se da novootkrivena fitohemijska supstanca zvana lutein štiti od očnih bolesti i raka. Najbolji izvori su zeleni listovi. Sulforan, otkriven u brokoliju i njegovim izdancima, pomaže odbrambenim snagama vašeg organizma da se brani protiv svih vrsta raka. Žuta Banane, limun, grejpfrut, pomorandže, mandarine. Citrusno voće sadrži limonin, koji pomaže da vaše telo sagori hemikalije koje prouzrokuju rak. Sve namirnice žute boje sadrže prilićnu kolićinu kalijuma koji štiti srce. Narandžasta Šargarepa, bundeva, dinja, kajsija, breskva. Jedna porcija narandžastog povrća - šargarepe, na primer, ili kriška dinje obezbedjuje vam dnevnu dozu zdravog betakarotina i njegovog antikancerogenog rodjaka alfakarotina. Smedja Testenine i hleb od integralnog brašna, žitarice, pasulj. Ako se odlučite da u jelovnik uključite integralne žitarice i proizvode od njih, one će vas osim omiljenih ugljenih hidrata snabdeti i biljnim vlaknima, zbog čega ćete se osećarti sitim. Takodje, pomoći će vam da iz organizma izbacite otrove koji izazivaju bolesti. Osim toga, celovite žitarice sadrže puno vitamina, koji će vam pomoći da poboljšate sposobnost organizma da pretvara kalorije u energiju. Bela Tofu sir od soje , mleko od soje, posni sir, jogurt, mleko. Fitoestrogeni iz soje smanjuju rizik od nastanka raka dojke, pomažu otklanjanju PMS-a i smanjuju rizik od osteoporoze. Mlečni proizvodi od obranog mleka korisni su za srce i za nadoknadu kalcijuma, potrebnog za izgradnju kostiju. Crvena i ljubičasta Paradajz, kečap, sok i koncentrat od paradajza, crvena paprika, jagode, maline, ribizle, borovnice. Samo namirnice crvene boje, naročito paradajz, sadrže sastojak za koji su studije pokazale da pomažu u zaštiti raka od materice, dojke i pluća. Za borovnice se smatra da poboljšavaju vid noću i štite od raka. Tako se savremena medicina okreće svojim izvorima. Jer kao što rekoh priroda se stara o sebi! Vitamini i minerali iz hrane potstiču u našem organizmu proizvodnju enzima koji nas štite od mnogih bolesti. Neki od tih prirodnih zaštitnika regulišu količinu šećera u krvi, a drugi pak pomažu organizmu da što bolje apsorbuje vitamine i minerale neophodne za izgrađu tkiva npr. POTREBNO JE SAMO PRAVILNO ODABRATI VISOK KRVNI PRITISAK: Jedite hranu bogatu omega-3 masnim kiselinama tunjevina,sardine , vitaminom C Južno i jagodičasto voće , kalcijumom mlečni proizvodi,bademi,kelj, prokelj... Jedite što više belog luka i celera. Sve ove namirnice u sebi sadrže jedinjenja koja snižavaju krvni pritisak. OSETLJIV ŽELUDAC I MUČNINA TOKOM PUTOVANJA: Kineska tradicionalna medicina vekovima primenjuje đumbir kao odlično sredstvo protiv mučnine. Čal od đumbira: Nekoliko komada svežeg korena kuvajte u čajniku desetak minuta. Šoljica dve ovog napitka oslobodiće vas neprijatne mučnine. KRVARENJE DESNI: Ovde je ipak važno obratiti se svom lekaru. Krvarenje desni je najčešće posledica nedostataka nekih hranjivih materija posebno bioflavonoida i rutina koji pomažu jačanju sitnih krvnih sudova i kapilara. Jedite što više namirnica bogatih vitaminom C pomorandže, limun, mandarine, kivi. Bioflavonoida ima ima u biljnoj hrani posebno u voću, povrću, orasima i semenkama. Rutina najviše ima u heljdi. KANDIDOZA gljivična infekcija : Najčešće se javlja kod žena ili kod beba tzv sor Jedite acidofilni jogurt jogurt koji sadrži aktivne kulture Lactiobacillus acidophilum jer istraživanja su pokazala da se time značajno umanjuje pojava gljivičnih oboljenja. Takođe jedite dosta belog luka jer dokazano je najefikasniji u jačanju imunološkog sistema, a time i u odbrani tela od infekcija. BUBREŽNI KAMENCI: Jedite pet obroka voća i povrća dnevno. Pijte puno vode i uzimajte hranu bogatu kalijumom sušene kajsije, jogurt, sok pomorandže i kalcijumom bademi, sardine, nemasni mlečni proizvodi Izbegavajte proteine životinjskog porekla jaja, meso, mesne prerađevine Sve zajedno sprečava pojavu bubrežnog kamenca. ARTRITIS reumatsko oboljenje : Jedite što više ribe i to naročito tunjevine i lososa jer je to hrana bogata omega-3 masnim kiselinama, kojih ima u ribljrm ulju i semenkama lana, a koje ublažavaju tegobe prouzrokovane artritisom. Izbacivanjem krompira, patlidžana i paradajza i svoje ishrane takođe možete ublažiti simptome artritisa. AKNE tinejdžeri obratite pažnju : Izbegavajte JODIRANU SO iako je korisna u regulisanju rada tiroidne žlezde koja je obavezni sastojak hamburgera, pomfrita, čipsa, tzv brze hrane uopste. Jedite namirnice bogate betakarotenom slatki krompir, zeleno lisnato povrće, kajsije, šargarepu i namirnice u kojima ima cinka pšenične klice, pasulj, ostrige. Pijte što više acidofilnog jogurta. I rećićete zbogom ružnim bubuljicama. GLAVOBOLJE izazvane PMS-om : Jedite hranu bogatu magnezijumom kajsije, lisnato povrće, orasi, banane, pšenične mekinje i kalcijumom sardine, bademi, manje masni mlečni proizvodi Vitamin B ublažava stres, a šolljica čaja od nane deluje umirujuće! ZATVOR: Jedite hranu koja obiluje netopivim vlaknima pšenične mekinje, celer, pasulj. Jedite što vise voća i povrća. Koristite hleb od integralnog brašna obogaćen celim zrnima žitarica, tamni pirinač umesto belog. DIJAREJA Obicno prolazi sama od sebe, ali da ne biste dehidrirali pijte bistra pića i sokove. Jedite laganu hranu, pre svega onu koja sadrži puno pektina borovnice, jabuke, banane. Jedite puno bistre supe. Cola napitci takoće ublažavju dijareju. KANCEROZNA OBOLJENJA: pravilna ishrana je vid prevencije od raznih vrsta kanceroznih oboljenja. Najbolje ćete učiniti ukoliko u svojoj ishrani imate obilje voća i povrća, žitarica i ribe. Izbegavajte masnu, dimljenu, sušenu i industrijski preraćenu hranu. Izbegavajte alkohol i cigarete. Dopuna ishrani u vidu uvazene teorije o »zdravom nacinu zivota i ishrane« , zagovara stav o redovnom unosenju potrebne kolicine vitamina i minerala u organizam. Teorija pociva na uverenju, da organizam dodatno snabdevamo »potrebnom« ili »Preporucenom Dnevnom Kolicinom« PDK razlicitih mikrohranljivih supstanci. GRUPE VITAMINA Vitamini rastvorljivi u mastima: A, D, E i K Vitamini rastvorljivi u vodi: C i B kompleks VITAMINI DAJU SVEZU SNAGU SVIM CELIJAMA Vitamini su supstance koje se u malim kolicinama nalaze u hrani; takodje, oni predstavljaju pojam zdrave ishrane, sam organizam nije u stanju da ih proizvodi. Vitamni moraju redovno da se unose u organizam, mada nemaju energetsku vrednost, prirodni su katalizatori, mnogih vaznih enzima koji pospesuju vitalne procese neophodne za normalan metabolizam celija, tkiva i organa. Omogucavaju oslobadjanje energije i pojacavaju bioloske funkcije, tako da su neophodni za pravilnu funkciju organizma. Potrebna kolicina vitamina se obicno zadovoljava izbalansiranom ishranom, ali mozda i ne. Jer, zbog savremeno-tehnoloskih metoda koje se koriste u poljoprivredi, tesko da je moguce izracunati tacnu kolicinu i sadrzaj vitamina u biljkama koje covek unosi. Postoje nove vrste jabuka i narandzi, koje gotovo da vise i ne sadrze vitamin C; ili sargarepa koja sadrzi samo jos male kolicine beta-karotina. Pojava koja se cesto desava, je da se usled pogresne pripreme hrane i namirnica gube vazni vitamini koji su neophodni za zdrav rad organizma. GRUPE VITAMINA I NJIHOVA FUNKCIJA Vrsta vitamina: Vitamini A, C i E su tzv. To su posebno »agresivne molekule« koje u vecim kolicinama nastaju zbog stresa, pusenja, opterecenja okoline, konzumiranja alkohola itd. Nasuprot tome, B-vitamini su vazni katalizatori za razmenu supstanci. Vazne funkcije: Vitamin A: Odgovoran je za zdravu kozu, vazan je za pravilan rast, zdravu funkciju koze i sluznica, pomaze dobar vid. Povecava imunitet i jaca srce. Vitamin B1: »vitamin za nerve« Osigurava dobru sposobnost koncentracije, mentalnu snalazljivost, vazan za razmjenu ugljenohidrata. Vitamin B2: vitamin koji »moze sve«. Ucestvuje u razmeni ugljenohidrata i proteina, zatim kod svih funkcija podrzava dejstvo vitamina A. Vitamin B6: vitamin koji je neophodan za pravilnu izgradnju i regulaciju misicne mase, podstice razmenu proteina i aminokiselina. Kod mnogih zena ublazava tegobe izazvane PMS fazom i depresiju. Vazan je za pravilan rad nervnog sistema. Vitamin B12: osigurava stalno obnavljanje krvi. Biotin B8: utice na zdrav, lep i sjajan izgled koze, kose i noktiju. Pomaze kod razgradnje ugljenohidrata i masnoca. Niacin B3 : cini organizam svezim i vitalnim. Pomaze funkcionisanju i besprekornom radu nervnog sistema i mozga. Proteinska kiselina B5 : unapredjuje rast kose i utice na pokretnost. Djeluje na raspolozenje, jer kontrolise i nivelise proizvodnju adrenalina u organizmu. Folna kiselina: regulise krvnu sliku i utice na stvaranje novih celija. Vazna je za probavni i nervni sistem. Smanjuje rizik pri radjanju dece, usled moguceg rascepa zavrsnog dela karlice. Vitamin C: je zastitni vitamin. Odrzava zdravu kozu, zube i kosti, povecava imunitet, detoksinira organizam i pomaze mu kod apsorbovanja gvozdja. Utice na pravilno zarastanje rana. Vitamin D: utice na pravilan razvoj i jacanje kostiju i zuba. Neizostavan je za razmenu kalcijuma i fosfora, utice u formiranju kostiju. Vitamin E: zasluzan je za vitalnost i zdravu ili lepu kozu. Ucestvuje u regenerisanju celije i sistemu krvnih sudova i kapilara, takodje stiti i pravilno sazrijevanje spermatozoida. Vitamin K: pomaze u pravilnom zarastanju rana ili povreda. Utice na optimalnu sposobnost zgrusavanja krvi. Osobe koje su dodatno opterecene sport, tezi fizicki poslovi, naporne aktivnosti , izlozene pojacanom stresu i uticaju okoline ili nisu sigurne u pravilan nacin ishrane zdrava hrana obogacena potrebnom kolicinom vitamina , pozeljno je da unose vitaminske preparate kao dopunu zdravoj ishrani. Hehehe a pocela sam sa namirnicama joj... Jagoda Fragaria vesca je visegodisnja zeljasta biljka, uspeva kao sumsko i bastensko voce u zonama umerene klime. Zbog fine arome i prijatnog ukusa sumska jagoda se najvise ceni od sveg divljeg voca. U svetu se zna za oko 400 sorti jagoda U narodnoj medicini se mahom koriste sumske jagode, jer po kvalitetu, broju vitamina i hranljivih materija, znatno premasuju domace jagode gajene. Koristi se plod, lisce i koren. Plod se bere u junu, julu i avgustu, lisce u maju, junu, julu i avgustu, a koren u septembru. Jede se kao svez plod ili se preradjuje dzem, sirup, kompot, osvezavajuci napitci, mermelade, slatko, sladoled, zele, vino. U plodu jagoda ima oko 10% secera, oko 1% slobodnih organskih kiselina limunske, vinske, jabucne , pektina, mineralnih sastojaka, aromaticnog jedinjenja, karotena, vitamina C i dr. U sumskim jagodama ima vise gvozdja nego u domacim, pa se posebno preporucuju malokrvnim osobama. Rizom sa korenjem i lisce sumske jagode upotrebljavaju se kao sredstvo kod preteranog i cestog izbacivanja tecnih stolica antidijarotik. Od lisca jagoda se prave cajevi izuzetne lekovitosti. Svez plod sumske jagode s mlekom, vinom ili limunovim sokom, pomaze bubreznim bolesnicima, leci od zutice, jaca srce. JAGODE PROTIV BOLOVA U ZELUCU U jedan litar jestivog, po mogucnosti nerafinisanog ulja staviti kilogram sumskih ili vrtnih jagoda i ostaviti da stoji na suncu dva meseca. Uzima se po jedna supena kasika, tri puta na dan. JAGODE ZA CISCENJE: KAMENCA PESKA IZ BUBREGA ZUCNOG MEHURA Ako imate teskoca s bubrezima i zucnim mehurom, potrebno je tokom mesec, mesec i po dana svakodnevno da pojedete, po 1 kilogram zrelih sumskih jagoda s jogurtom, vinom ili limunovim sokom. Za terapiju izvan sezone mogu se koristiti susene jagode ili sokovi, pekmezi i slatka od nje. JAGODE PROTIV DIJAREJE Kod lakse dijareje, 15 grama korena jagode kuva se 5 minuta u 2,5 decilitra vode, ostaviti da stoji poklopljeno jos 10-15 minuta. Nakon toga se procedi, i toplo pije nekoliko puta dnevno. U slucaju teze dijareje, uzima se 400 grama lisca od jagoda i kuva u 1,2 litra dobre domace rakije, dok se ne ukuva na pola. Pije se jedna kafena kasicica svaka 2-3 sata. JAGODE PROTIV GROZNICE I TUBERKOLOZE Protiv ovih bolesti dobro je kuvati 2 grama jagodinog lisca u 2,5 decilitra mleka sa 1 kasicicom meda, oko 5 minuta. Smesa se procedi i pije triput na dan, po jedna solja. JAGODE ZA BOLJE LUCENJE ZUCI Tri puta dnevno, posle dorucka, rucka i vecere, treba pojesti 300-500 grama svezih presnih jagoda zacinjenih medom i sokom jednog limuna. Terapija traje 15 dana. JAGODE ZA CISCENJE KRVI Napraviti mesavinu od: dve supene kasike iseckanog lista i korena jagode, i od 1 supene kasike iseckanog lista ruzmarina, i 1 supene kasike lista i cveta podubice. Ova mesavina se prelije sa 7 decilitara kljucale vode i ostavi poklopljena, dok se ne ohladi. Posle toga se procedi i pije triput dnevno, po 2 decilitra, pre jela. Gljive užitak sa zadrškom Iako rijetko koja namirnica izaziva toliko zadovoljstva i toliko sumnjičavosti, gljive ipak stoljećima opstaju kao prvoklasna jesenska poslastica. Od antičkog doba pa do danas, na priče o jedinstvenom okusu gljiva dodaju se i one o tragičnim sudbinama nesretnika koji su se sladili pogrešnom vrstom. Stoga odmah nekoliko napomena: ako niste dugogodišnji vrsni znalac, u branje gljiva upustite se samo kao član gljivarskog društva, u pratnji stručnjaka koji će procijeniti svaku vašu ubranu gljivu; od samoniklih gljiva, kupujte one najprepoznatljivije, vrganje, i to na kontroliranim tržnicama; ako i dalje sumnjate, jesenski meni s gljivama sastavite od uzgajanih ili sušenih gljiva, kupljenih kod registriranih proizvođača. To su uglavnom šampinjoni i bukovače, a i sve popularnija shitake gljiva navodno snizuje razinu kolesterola u krvi. Gljiva mora biti čvrsta, neoštećena, suha, bez sluzi, ugodnog ili neutralnog mirisa. Svježe gljive ne nosite kući u plastičnim vrećicama nego u papirnatima a kod kuće ih odmah izvadite da se ne razmoče ili omotane u čistu kuhinjsku krpu. U načelu, gljive što manje perite vodom, samo odstranite prljave dijelove i stručke natopljene vodom ili previše drvenaste, pa obrišite mokrom, a zatim suhom krpom. Ako ih ipak želite oprati, stavite ih najprije cijele u hladnu vodu, pa brzo provucite ispod mlaza tekuće vode i očistite nožem. Svježi vrganj prije čišćenja položite na klobuk da bi se crvi koji su možda zaostali negdje u mesu sakupili u stručku, tako ćete ih lakše ukloniti. Sve svježe gljive što prije potrošite. Sušene gljive prije upotrebe močite 15-30 minuta u mlakoj vodi. Vrganj Narežite ga na tanke kriške i ispržite na ulju, s peršinom i češnjakom ili lukom; pecite na roštilju; pripremite od njega umak ili rižoto. Mnogi vole dodavati vrhnje, ali tako se gubi na okusu. Također, izbjegavajte prejake začine. Šampinjoni Pripremaju se na sve moguće načine, a mogu se jesti i sirovi, kao salata. Prikladni su za punjenje pogotovo oni većih klobuka ribanim sirom, kosanom šunkom, začinskim biljem. Ukusni su i konzervirani u ulju te octu. Suvremena kuhinja preporuča umjesto zaprške skuhati šampinjone, smrviti ih u pire, pa dodati bilo kojem jelu kako bi se zgusnulo. Pire možete u hladnjaku čuvati 2 do 3 dana. Bukovače su vrlo profinjenog okusa. Plosnati veliki klobuk vrlo je prikladan za pohanje, ali i za druga jela. Dobro se sprema za zimnicu. Shitake U prirodi raste na drveću, a tisućljećima se uzgaja u Japanu i drugdje u Aziji na drvenim kladama. U nas se najčešće nudi sušena pa je močite u mlakoj vodi prije pripremanja. Dejstvo belog luka je ispitivano na grupi od 432 pacijenta sa oboljenjem srca, od kojih se većina oporavljala posle srčanog napada. Polovina njih jela je dva ili tri sirova ili kuvana češnja belog luka svakodnevno tokom tri godine. Drugi deo grupe uopšte nije jeo beli luk. Posle godinu dana, nije bilo razlike između ove dve grupe u broju srčanih napada. U drugoj godini, međutim, smrtnost među onima koji su jeli beli luk opala je za 50 odsto, a u trećoj 66 odsto! Srčani napadi koji nisu imali fatalan ishod takođe su opali, za 30 odsto u drugoj godini i za 60 odsto u trećoj. Zatim, krvni pritisak i holesterol u krvi opali su za 10 odsto kod grupe koja je uzimala beli luk. Oni su imali i manji broj napada angine pektoris - bola u grudima. Kod osoba koje nisu jele beli luk nije bilo značajnijih kardiovaskularnih promena. Redovno uzimanje belog luka smanjuje arterijski plak i sprečava dalja oštećenja. Glavno oružje belog luka je verovatno skup antioksidanasa - kažu da ih ima najmanje petnaest - koji mogu da neutrališu agense koji uništavaju arterije. Napomena: kuvani beli luk je isto toliko delotvoran u sprečavanju srčanih napada i smrti koliko i sirovi. Snažniji s belim lukom Od belog luka možete imati neočekivane koristi. Kod onih koji su jeli beli luk bilo je i manje bolova u zglobovima i u telu, i bili su manje skloni astmatičnim napadima. Osećali su se snažnijim, imali veću energiju, libido i apetit. Posebno je bilo upečatljivo smanjenje bola kod onih sa degenerativnim oboljenjem zglobova. Pet odsto je odustalo od daljeg učešća u studiji, žaleći se na pečenje pri mokrenju, krvarenje iz hemoroida, nadražaj creva i gasove. Više je žalbi na smetnje bilo kod onih koji su uzimali sirovi beli luk nego kod onih koji su jeli kuvani. U studiji koja je obuhvatila 31. Oni koji su jezgrasto voće jeli bar pet puta nedeljno imali su otprilike upola manje izgleda za srčani napad i smrt od infarkta nego oni koji su ga jeli manje od jednom nedeljno. Čak i uzimanje ovog voća jednom nedeljno smanjuje rizik od srčanog napada za 25 odsto. Od svih vrsta jezgrastog voća koje se jelo u ovoj ispitivanoj grupi, oko 32 odsto bio je kikiriki, 29 odsto badem, 16 odsto orasi i 23 odsto ostali slični plodovi. Ovo nije toliko šašavo koliko može da izgleda. Jezgrasto voće je bogato vlaknima i mononezasićenim mastima tipa maslinovog ulja, za koje se zna da deluju protiv oboljenja srca. Ova vrsta voća je takođe bogata raznim antioksidansima, uključujući i vitamin E, selen naročito brazilski orah i elaginsku kiselinu pogotovu orasi , koji bi mogli da čuvaju arterije od pustošenja koja pravi holesterol. Pošto jezgrasto voće sadrži dosta masti, iako većina njih spada u one korisne, ipak ih ne možete jesti bezbrižno ako vodite računa o liniji. U pomenutoj studiji, međutim, osobe koje su jele najviše jezgrastih plodova bile su manje gojazne od onih koje ih nisu jele. Količina ovih namirnica nije bila određena. Razumna mera bila bi od 30 do 50 grama dnevno, zavisno od toga koliko je čovek težak. Neosporno je da oni koji jedu mnogo voća i povrća imaju bolje arterije. Vegetarijanci najmanje oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti. Prema nedavnim harvardskim istraživanjima, žene koje su svojoj svakodnevnoj ishrani dodavale još po jednu veliku šargarepu ili pola šolje indijskog krompira ili neke druge namirnice bogate beta karotinom smanjivale su rizik od srčanog napada za 22 odsto, a od moždanog udara za 40 do 70 odsto. Voće i povrće se takođe preporučuju posle preležanog srčanog napada. Puno voća i povrća može vas čak bolje sačuvati od novog napada, ili smrti, nego ako samo smanjite unošenje mesa sa visokim procentom masnoće i mlečnih proizvoda. Ovo je pokazala jedna skorašnja studija u Indiji, koja je obuhvatala 400 pacijenata sa preležanim srčanim infarktom. Dijeta je propisivala oko 400 grama voća i povrća dnevno. Tu su bili uključeni guava, grožđe, papaja, banane, pomorandže, limun, jabuke, spanać, rotkve, paradajz, pečurke, crni i beli luk, peskavica, grašak i crveni pasulj. Posle godinu dana, kod onih koji su jeli voće i povrće bilo je 40 odsto manje kardioloških događaja i za 45 odsto manje smrti iz različitih uzroka nego kod onih čija je dijeta propisivala hranu s malo masnoće. Istraživači su zaključili da bezbroj života može da se spase ako se posle srčanog napada odmah pređe na dijetu sa mnogo voća i povrća. Važno: za postizanje najboljih rezultata, osoba koja je imala srčani napad treba što je pre moguće da pređe na vegetarijansku ishranu. U indijskoj studiji, sa dijetom se počinjalo već 72 sata posle napada. Jedno skorašnje istraživanje u Danskoj na pacijentima sa bolešću srca utvrdilo je da prelazak na vegetarijanski način ishrane, siromašan zasićenim mastima i holesterolom, zaustavlja oštećenje arterija i popravlja njihovo stanje. Najverovatniji razlog: karotini iz povrća i ostali antioksidansi u voću i povrću doprinose da arterije ostanu prohodne i zdrave. Hemijski, one su jednostavno povoljnije za arterije. Snižavaju nivo lošeg LDL holesterola, ali ne i korisnog HDL holesterola. Uz to, mononezasićena mast ima antioksidantno dejstvo koje se bori protiv štetnog dejstva LDL holesterola na arterije. U Italiji su lekari koristili maslinovo ulje kao terapiju posle srčanih napada. Njihov zaključak je da takvi pacijenti imaju bolje nalaze krvi, što ih čini manje osetljivim naa sledeće srčane napade. Još jedan razlog što je maslinovo ulje toliko priraslo za srce stručnjacima: niko još u njemu nije našao nikakvu opasnost. Mononezasićene masti su takođe koncentrisane u bademu, lešniku, kanola ulju i avokadovom ulju. Napomena: najbolje je ekstračisto, hladnim postupkom ceđeno maslinovo ulje. Ti narodi imaju dvaput manje izgleda nego Amerikanci da umru od bolesti srca. I zaista, neki istraživači su uvereni da je mediteranski način ishrane za Amerikance prijatniji način za očuvanje srca nego što je to dijeta sa malo masti. Ne, mediteranski način ishrane nije siromašan mastima. Ustvari, karakteristično je za Mediterance da jedu više masti nego Amerikanci, ali postoji jedna velika razlika: oko tri četvrtine njihovih kalorija iz masti potiče od mononezasićenih masti, kao što je maslinovo ulje, a jedu vrlo malo zasićenih životinjskih masti. Stanovnici ostrva Krit, na primer, ponekad popiju i punu čašu maslinovog ulja, podižući deo kalorija dobijenih iz masnoća na preko 40 odsto. Ipak se navodi da Krićani rretko obolevaju od bolesti srca. U periodu od petnaest godina, samo 38 od 10. Kod ostalih mediteranskih naroda nađena je takođe niska učestalost umiranja od oboljenja srca. Evo šta je u pitanju: najveći potrošači masti tipa maslinovog ulja među mediteranskim narodima imali su najmanje izgleda da umru od raka ili bilo koje druge bolesti. Korišćenje mononezasićenog tipa kao glavnog izvora masti bilo je jedini činilac u ishrani koji je sprečavao sve uzroke bolesti. Istraživanja pokazuju da vino utiče na smanjenje kardiovaskularne bolesti bolje nego žestoka pića ili pivo. Ovakav zaključak se dopada pre svega Francuzima. Zanimljivo je da je kod Francuza broj srčanih napada za trećinu manji nego kod američkih muškaraca, iako i jedni i drugi jedu masnu hranu i pate od visokog holesterola i krvnog pritiska. Francuzi imaju za trećinu manje srčanih napada nego Škotlanđani. I jedni i drugi piju u istoj meri, ali s jednom velikom razlikom: Francuzi uglavnom piju vino, a Škotlanđani žestoka pića. Zato francuski zdravstveni stručnjaci smatraju da vino uzimano uz masna jela deluje protiv opasnosti koju nose masti. Masna hrana usporava krvotok, tako da postoje uslovi za stvaranje ugrušaka i začepljenje arterija. Vino može da spreči taj proces. Međutim, belo vino, na drukčiji način, takođe može da doprinese sprečavanju bolesti srca. Iz obimne desetogodišnje studije, koja je uključivala 82. Međutim, nije nađeno da je crno vino delotvornije od belog. Ako pijete alkohol i ako vam ne smeta, redovno uzimanje jednog ili dva pića dnevno može vam biti korisna zaštita za srce. Više alkohola je opasno, a opijanje predstavlja posebnu opasnost za srce i uopšte za zdravlje. Ako ne pijete, nemojte ni počinjati samo zato da biste sprečili koronarno oboljenje srca. A ukoliko pijete mnogo, smanjite. Velike količine alkohola su pravi otrov za srce: mogu izazvati ozbiljna oštećenja srca, pa i iznenadnu smrt. Ja volem vino, narocito sangriju pa zbog toga ubacujem i ovo ovde. Čak i ako ste se vakcinisali, potrebno je da često perete ruke i uzimate vitamin C za dodatno osiguranje. Možda ćete kod pojave prvih simptoma poželeti da probate preparate ehinacee, ali, znate li da i ono što jedete može da spreči te uobičajene bolesti? Nudimo vam sedam ideja koje mogu pomoći da ove sezone izbegnete bolest. Pileća supa je na vrhu liste zbog svojih lekovitih svojstava - zovu je i prirodni penicilin. Topla pileća supa čak i iz kesice pročišćava zapušene disajne puteve, a daće vam i dodatnu energiju. Ako u nju dodate mnogo povrća, to će pojačati njena lekovita svojstva. LJuta i začinjena jela, prema svedočenju mnogih, takođe olakšavaju zapušenim disajnim putevima. Na prvom mestu su beli luk, ren, ljute papričice ili čili sosovi. Ako volite indijsku, mađarsku ili meksičku kuhinju - to je pravi izbor. A ako ne, jednostavno dodajte neki od pomenutih začina u hranu. Umesto toga, postarajte se da jedete mnogo integralnih žitarica i prerađevina od njih, povrća, voća i belančevine siromašne mastima, kako biste očuvali svoj imuni sistem. Mislite o takvim namirnicama kao o vašem oklopu protiv prehlada i gripa i bićete spremni za bitku kad god bolest napadne. Beli luk sadrži koristan sastojak alin, koji deluje protiv otoka sluzokože. Veruje se i da je antioksidant koji uništava slobodne radikale, aktivne molekule kiseonika koji oštećuju ćelije, zato ga slobodno dodajte svojim omiljenim jelima. Dovoljno tečnosti je takođe važno jer održava hidriranost organizma. Umesto kafe, gaziranih ili zaslađenih sokova i drugih napitaka, pijte mnogo vode i čistih voćnih sokova. Za neke će možda korisniji biti topli napici, pa bi mogli da razmisle o čaju od kamilice ili nane, ili da srkuću toplu vodu sa kriškom limuna. Južno voće će pomoći u povećavanju unosa C vitamina. Uz doručak popijte sok od narandže, najbolje sveže ceđen, za užinu pojedite pola grejpfruta ili dodajte kriške mandarine u salatu uz ručak. Povećani unos vitamina C posebno je značajan za pušače, jer pušenje povećava rizik od dobijanja prehlade i potrebu za tim vitaminom. Međutim, ovo voće nije jedini izvor tog dragocenog vitamina. Sadrže ga i krompir, babure, jagode i ananas. I naravno, stari dobri kiseli kupus. Đumbir je još jedan borac protiv prehlade. Mnogi ljudi ustanovili su da pomaže protiv kašlja i groznice, čestih pratilaca prehlade i gripa. Pokušajte da napravite čaj od đumbira: prelijte dve kašičice sveže natrvenog đumbirovog korena šoljom vrijuće vode i ostavite da odstoji pet do deset minuta. Za to se može zahvaliti činjenici da postoji mnogo različitih sorti zelene salate i da će bar neku od njih biti lako uspešno uzgajiti u bilo koje doba godine, čak i zimi. Dobro je što je tako, jer je zelena salata jedna od najzdravijih namirnica kojima možete počastiti sebe i svoje najmilije. U sebi ima mnogo minerala najviše kalcijuma i gvožđa, dosta magnezijuma, joda, mangana, kobalta, nikla, silicijuma i bakra i dosta vitamina C, beta-karotin, skoro sve vitamine grupe B i vitamin E. Ukoliko ste pomislile kako, zbog toliko hranljivih sastojaka, možete držati dijetu samo na zelenoj salati, nije tako - umrle biste od gladi, jer se zelena salata sastoji uglavnom od vode i kao energetski izvor je beznačajna kilogram salate u sebi sadrži 150 kalorija, a zdravoj ženi je potrebno oko deset puta više. Naravno, kao dodatak ishrani je dragocena i dobro je što češće je imati na jelovniku, može i u kombinaciji sa drugim salatama. Zelena salata bila je slavna još u antička vremena, zbog svog mlečnog soka, koga ima najviše u korenu, lisnim rebrima i mladim stabljikama. Ovaj mlečni sok naziva se i laktukarijum i deluje pomalo kao opijum, osim što je neškodljiv. U medicini je potvrđeno da laktukarijum ublažava bol i nervnu napetost, te da osigurava lep san. Zato, ako imate problema sa nesanicom, probajte da pre spavanja pojedete malo zelene salate uz neke lepe začine koriste se maslinovo, sojino ili suncokretovo ulje, vinsko, jabukovo ili alkoholno sirće, limunov sok, crne ili zelene masline, prelivi od belog luka, peršun, mirođija, majonez, a može se dodati i malo krompira, kuvanih jaja, rotkvica, cvekle... Ukoliko spadate u one retke osobe koje nisu u stanju da jedu sirovu zelenu salatu, to i dalje ne znači da se morate odreći ove veoma zdrave i korisne namirnice. Trebalo bi da bude dovoljno da salatu malo propržite na puteru. Tako će se izgubiti deo vitamina C, ali će se većina ostalih sastojaka i dalje sačuvati, a salata će biti lakša za varenje. Da li ste znali da se 80 procenata svih odbrambenih reakcija organizma odvija u crevima? Da bi ovi čuvari zdravlja ojačali, trebalo bi da jedete više mlečnih proizvoda pošto bakterije iz mlečne kiseline utiču na crevnu floru. Uz to jedite i puno voća i povrća sa vitaminom C, jer je on jedan od najznačajnijih zaštitnika organizma od bolesti. Vitamini A i E, betakarotin i minerali pomažu da se slobodni radikali pretvore u neškodljive materije. Tako se dolazi do jakog imunog sistema u kojem vitamini, mineralne i bioaktivne materije koncentrisano deluju. Dakle, mahunasti plodovi, orasi, kupus, spanać, ribizle i kivi treba često da se nalaze na trpezi. Šetnjama i čestim provetravanjem obezbedite sebi dovoljno kiseonika, jer to dodatno aktivira imuni sistem. Jedna pomorandža - i zadovoljena je dnevna potreba za vitaminom C. Karotin, kalcijum i ogromna porcija vitamina C kriju se u brokoliju. Šargarepa nas hrani bioflavonoidima, gvožđem i betakarotinom. Tikvice su kombinacija betakarotina, selena, gvožđa i kalijuma. Paradajz sadrži karotinoide i likopin, koji štite od raka. Visok procenat vitamina C u jabuci snižava krvni pritisak. Da biste zaštitili svoj organizam od bolesti, ojačajte imuni sistem. U tome će vam pomoći upravo ove namirnice. Voće i povrće ne samo što je puno vitamina već je bogato i balastnim materijama, koje stvaraju osećaj sitosti. Pored toga, sveže namirnice sadrže vrlo malo kalorija, tako da ih možete jesti koliko želite bez griže savesti. U brojnim vrstama povrća nalaze se eterična ulja. Time što stimulišu funkcije u stomaku, rad creva i žuči ubrzavaju i metabolizam. Bela rotkva, cvekla i kiseli kupus pospešuju metabolizam i doprinose da organizam apsorbuje dragocene vitamine i biomaterije. Enzim bromelin u ananasu ima trostruko dejstvo: izbacuje vodu, pospešuje metabolizam i time poboljšava recepciju hranljivih materija, te ubrzava cirkulaciju. Na ovaj način važne hranljive materije brzo se transportuju kroz organizam. Čili je ljut i ubrzava metabolizam, jer sadrži kapsacain. Artičoke poboljšavaju funkciju žuči, jetre i varenje. Eterična ulja i smola u đumbiru ubrzavaju rad creva. Špargle imaju vrlo malo kalorija, ali su zato bogate biomaterijama. Crni luk snižava holesterol. Ove namirnice ubrzavaju varenje i pomažu pri regulisanju težine - one vas čine vitkim. Dakle,iz vlažnih predela Indije,odakle potiče danas se krastavac uspješno svugdje proširio. Ugodan osvježavajući ukus plodova krastavca zavisi od sadržaja malih količina slobodnih organskih kiselina. Posebnu aromu krastavcima daju eterična ulja,a gorak ukus potieče od glukozida kukurbitacina,koji je izrazito izražen kod nekih sorti. Gorkasti plodovi krastavaca uglavnom nastaju pri proizvodnji u nepovoljnim uslovima,od kojih najviše utuiču temperatura,niska relativna vlažnost vazduha, zalivanje hladnom vodom tokom žarkog dana. Krastavac, ima najmanju energetsku vrednost od svih povrtarskih kultura 100 grama krastavaca sadrži samo 58 kJ ili 14 kcal , uslovljenu malim sadržajem belančevina 0,6 odsto , ugljenih hidrata 3,2 , masti 0,1 i velikim procentom vode 95,7 , ali mu je ukupna količina mineralnih sastojaka oko 400 mg%. Od toga oko polovinu čini kalijum 160 mg%. Ostalo su kalcijum, fosfor, natrijum, gvožđe, mangan i jod. Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno delotvorno diuretično svojstvo. Da bi se ono sačuvalo, on se ne sme soliti, kako se taj odnos ne bi promenio unošenjem natrijuma iz soli, čime bi krastavac izgubio jedno od svojih najvrednijih svojstava. Zbog toga se ovo povrće preporučuje pri otežanom mokrenju, bolestima srca i bubrega, a i protiv reume. Pošto rastvara mokraćnu kiselinu, koristan je osobama s kamenom u bubrezima i mokraćnom mehuru, a time što podstiče izlučivanje vode, krastavac potpomaže i izlučivanje otrovnih sastojaka iz organizma, pa treba da ga jedu žene koje pate od celulita. Sirovi krastavac reguliše rad creva, a stolicu čini mekšom. Snižava šećer u krvi pa se preporučuje i dijabetičarima, a posebno kao dijetalna hrana osobama sklonim debljanju. Od vitamina, krastavac je najbogatiji vitaminom C 11 mg% , a sadrži gotovo sve vitamine grupe B i nešto karotina u tragovima. Neupućeni čine krastavcu još jednu nepravdu. Po nekom automatizmu, mnogi misle da su mladi krastavci bolji za jelo od zrelih, kao što je slučaj s većinom povrtarskih kultura. S krastavcem nije tako. Nedozreli krastavci su teže probavljivi od zrelih, izazivaju nadimanje i stvaranje gasova u crevima, pa ako se još i osole i ako se čovek posle toga napije vode, može doći do grčeva u crevima i zatvora. Otuda i mišljenje da je krastavac u principu škodljiv. Međutim, on je najbolji za jelo u stadijumu zrenja, kad zelena boja kore počne da prelazi u bledožutu. Tada ga je najbolje uzimati bez ikakvih dodataka soli, sirćeta, ulja , oljuštiti ga i jesti sirovog. Kome ne prija u takvom obliku, koristan je i kao salata. Jednostavno se oguli, naseče na tanke kolutove ili kockice, pomeša s kiselim mlekom ili jogurtom, i po ukusu doda sitno seckani peršun, mirođija i beli luk. Mnoge domaćice krastavac za salatu najpre naseku i osole pa ocede sok koji se izluči. To je, međutim, sasvim pogrešno, jer se upravo u soku nalaze njegovi najvažniji sastojci. Salatu od krastavaca treba, dakle, uvek pripremati neposredno pre jela, jer se tako najbolje iskorišćavaju njegove vrednosti. Prilično je rašireno mišljenje da krastavac nema nikakvu hranljivu vrednost u njemu je neznatno prisustvo belančevina 0,6% , masti 0,1% , a tek nešto više ima ugljenih hidrata 3,2% i teško da ćete naći namirnicu sa manje kalorija 100 grama krastavaca sadrži samo 58 kJ ili 14 kcal. Ipak, znatno mu je veća ukupna količina mineralnih sastojaka, i to oko 400 mg u 100 grama. Od toga oko polovinu čini kalijum 160 mg u 100 grama. Ostalo su kalcijum, fosfor, natrijum, gvožđe, mangan i jod. Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno delotvorno svojstvo. Da bi se ono sačuvalo, krastavac se ne sme soliti. Mnoge domaćice krastavac za salatu najpre naseku i posole pa ocede sok koji se izluči. To je, međutim, sasvim pogrešno, jer se upravo u soku nalaze njegovi najvažniji sastojci. Salatu od krastavaca treba, dakle, uvek pripremati neposredno pre jela, jer se tako najbolje iskorišćavaju biološke vrednosti ove namirnice. Krastavac je korisno jesti i u sirovom stanju, bez ikakvih dodataka ili, u najgorem slučaju, iseckati na kockice i pomešati sa kiselim mlekom ili jogurtom, peršunom i belim lukom tarator. Pošto rastvara mokraćnu kiselinu, krastavac se preporučuje osobama s kamenom u bubrezima i mokraćnom mehuru. Čaj od krastavca za bubrege i mokraćne organe priprema se tako što se iz zrelih žutih krastavaca izvade semenke, operu se i dobro osuše. Zatim se u 2 decilitra vode kafena kašika semenki kuva oko 10 minuta. Čaj se pije na prazan stomak. Podstičući izlučivanje vode, krastavac potpomaže i izlučivanje otrovnih sastojaka iz organizma, pa bi trebalo da ga jedu žene koje pate od celulita. Sirov krastavac reguliše rad creva, pa tako i probavu. Snižava šećer u krvi, pa se preporučuje i dijabetičarima i kao dijetalna hrana osobama sklonim gojenju. Nezdravo je koristiti ga pre nego što sazri kad požuti i postane gladak smatra se zrelim jer izaziva nadimanje i teško se vari. Pored toga što je zdrav i osvežava, krastavac se koristi i u kozmetici, za ulepšavanje i osvežavanje kože lica. Zaustavlja starenje - zbog velike količine vitamina E, pogotovu u kori, štiti kožu od slobodnih radikala koji razaraju ćelije i ubrzavaju starenje. Zateže kožu - pošto sadrži i silicijum u tragovima, zateže vezivno tkivo - pa tako i lice. Jača kožu - podstiče stvaranje kolagena u organizmu, a bez te supstance nema zategnute i zdrave kože. Čisti kožu - krastavac sadrži značajnu količinu mineralnih soli, uključujući i cink, koji je efikasno sredstvo za čišćenje kože. Isecite krastavac na kolutove, rasporedite ih po licu i vratu, a posle 20 minuta uklonite kolutove i nanesite tonik za lice.
Sta je to kompjuterski VIRUS,i koji sve to VIRUSI postoje?
Nikada niste čuli da se netko otrovao cijanidom iz ovih bobica. Takva godišnja prilika je mjesec Ramazana, a naročito noć lejletu-l-kadr. Višak hrane će se pokvariti pre nego što gliste stignu da ga prerade - što će kompostu dati neprijatan miris. Svi koji kušaju žuti korijen, odbacuju daljnju upotrebu Tagameta. Smatra se da imunitet pođstiče stvaranje života i njegovo održavanje. Redovno unošenje tečnosti: voda, čajevi, prirodni sokovi. Period Služi najpovoljniji je za tu svrhu, jer stvara osećaj težine i pospanosti u organizmu.
[Gaj sms oglasi|Sex oglasnik hr|Oglasi dominacija]
Oznake: rotkva, čisti, organizam, i, bračni, od, virusa, infekcija
komentiraj (0) * ispiši * #
