Tata, kupio sam ti loptu...

Zadnji dan toga puta u Krakowu, brat je odlutao na svoju stranu s društvom, a ja sam ostala sama. Što bi meni savršeno odgovaralo da kod brata nisu bili skoro svi zloti i marke koje smo imali.


Nešto zlota je ipak bilo kod mene, tako da nisam imala nikakvu paniku. Šetala sam se glavnim trgom i naišla na trgovinu u kojoj je bila kožna nogometna lopta, idealan dar za našega tatu. Bila je nešto skuplja nego što sam si mislila, al neka...zadnji dan je, imamo još puno novaca...a i kako ćemo se vratiti i za svakog imati neku sitnicu, a za tatu baš ništa. Kupila sam je i nastavila šetat gradom s loptom pod rukom.




Šetala sam šetala dok se nisam umorila, a onda sam skupa s loptom sjela na gradski trg i čekala brata. Zna on da su svi novci kod njega i da me mora pronaći, a ovo je bilo mjesto na kojem smo se nalazili i bila sam sigurna da će uskoro doći.



Nisam isprva ni skužila kako vrijeme prolazi, zabavljala sam se gledajući turiste i slušajući ulične svirače. Ubrzo sam ogladnila...

Prebrojala sam sve svoje zlote i imala sam taman za jedan mali kozji sir što su ga prodavali ulični prodavači na svakom čošku. Loptu pod ruku i kupila sam si taj sirić. Nije mi baš dugo potrajao, a i ožednio me je. Ništa, loptu pod ruku i na fontanu pit vode.

Opet sam sjela, naravno s loptom pod rukom na trg i čekala, čekala, čekala..prolazili su sati.. nije mi više bilo zabavno čekati. Gladna sam, umorna, zadnji dan je, a i ta lopta mi je već počinjala ići na živce. Samo imam brigu s njom. A i sve sam novce za nju dala, da nisam sad bih makar mogla jesti kak se spada.



Brat se pojavio tek kasno posljepodne, taman pred put za nazad. Držeći loptu u ruci, očitala sam mu bukvicu koja je poprilično dugo trajala. Spakirala sam tu glupu loptu u njegovu torbu i krenuli smo busem kući.

Čim smo stigli kući, odmah nakon pozdravnih pusa, počeli smo vaditi stvari iz torbi, uzbuđeno ih pokazujući mami i tati. Taman sam vadila nešto zgodno iz svoje torbe kad sam čula brata kako kaže:

- Gledaj tata, kupio sam ti loptu....rekao je to važnim glasom, punim sebe i svoje dobrote..
Tata je ganuto rekao:
- Hvala, sine !!! i od sreće je zagrlio moga brata.

Mislim da uopće ne bih tako reagirala, da tata nije bio tako oduševljen , al on je bio sav ozaren i toliko sretan zbog pažnje moga brata da sam ja jednostavno pukla i sve ispričala šta i kako je bilo i ko je ustvari kupio loptu i ko je bio gladan i žedan i cijeli dan ju nanašao...

a moj brat ima veliku sreću, ako mu onda nisam razbila nos, vjerojatno nikad ni neću :))))