Bliske osobe...

Imam nekoliko osoba s kojima baš ne kontaktiram. Zbog raznoraznih razloga rijetko si pišemo ili se rijetko čujemo...a uza sve to te osobe su mi nekako ostale bliske. I to čak više od većine njih koji me okružuju.

Jučer sam dobila mail od takve osobe iz Australije. Upoznale smo se preko Neta i samo smo se jednom u životu vidjele, kad je ona došla u Zagreb. Nismo ni prije ni poslije nešto puno pričale, ali ostao je nekakav kontakt...slabi doduše, ali ipak kontakt. Javila se samo s dvije - tri rečenice u kojima je, onako uzgred, spomenula nešto što sam ja rekla na chatu prije možda koje 3 godine i to u punoj sobi ljudi i skoro potpuno nevažni podatak...Naime pitala me kako moji pačići i kako ona škorpija koju imam kod kuće. Zaprepastila me time, stvarno svoju djecu nazivam pačićima ili pilićima i moj muž je škorpija po horoskopskom znaku, ali nisam mislila da pamti tako nešto...Naravno da sam bila razdragana time...

Razmišljala sam malo više o tome i skužila sam da sam baš s takvim osobama ostala bliska. S onima koji pamte šta pričam. Ne radi se to o nekim važnim podacima, ali baš zbog nevažnosti toga mi je posebno drago...

Jedna jako bliska osoba mi je rekla kad sam se ja začudila njegovom pamćenju, da pamti samo ono što je bitno i važno, a da je to kod mene sve...Ko ne bi "pao" na te riječi ? ;)

Pamtim i ja...ne sve osobe, samo neke...ali od tih odabranih osoba pamtim skoro sve šta su ikada izjavile ili šta im se dogodilo.

Eto, u mom slučaju bliskost nema veze sa daljinom, neredovitim kontaktima ili sastancima..bliskost ima veze s pamćenjem :))