kod gripe, a i inače....

Uhvatila nas doma viroza ovih dana, ne znam jel gripa al gadno nekaj. Prvo bacila sina u krevet, pa onda i mene. Nije toliko temperatura, koliko je neka slabost. Ono, odem piškit i jedva čekam da se vratim do kreveta jer sam se toliko umorila od tih par koraka, da nekako sumnjam da cijela soba skupa s krevetom nije u nekoj drugoj, pomicavoj dimenziji. Došao i ponedjeljak, radni dan i trebalo bi ići na posao...barem si je tako mislim...probam ustat iz kreveta, ali to nekako ne ide baš onako kako sam si ja zamislila. Uvjeravaju me doma, da ne brinem zbog posla, kao...pa tek si počela raditi u novoj firmi, pa dok ti nisi radila sve je to bilo ionako napravljeno, ima tamo još ljudi koji mogu to raditi...na kraju sam se osjećala skoro od toga lošije nego od viroze. Dobro, nisam baš mislila da sam skroz nezamjenjiva, ali ipak...ode moja slika vlastite važnosti...
Ništa, ostanem ja doma sva u bedu od svega toga. Sad više od toga kaj su me moji uvjerili da me na poslu ne trebaju, nego od temperature. Dobro, ionako je tek jutro i tek su dva sata na poslu bez mene, ali ipak..
a onda je kliknuo mobitel, pogledam poruka je, od kolege s posla i piše:

Daj ozdravi
i vrati nam se.

a ja se rastopila i mislim si kako malo čovjeku treba da bude zadovoljan ili sretan. Jedan mali znak pažnje, jedna iskrena poruka i skoro da više ne boli ništa :)))