treptaji
ponedjeljak, 14.01.2008.
RECIMO DA...
-ja nisam ovako sama
Da imam mačku i…recimo psa
I recimo još da je s nama
Jedan topao pogled
Il možda dva.
Zamislimo da…
Sija sunce
I da čuva nas suncobran od leptira
I ako zažmirimo na tren samo
Da možemo čuti valcer
Kako svira.
Uzmimo da…
Uzmemo uzde
Da vozimo prostranstvom plavih visina
I uzmimo još da…
Da…imamo sreću
Ne dotaći nikad dno oštrih strmina.
Recimo da…
- ja nisam ovako tužna
Da ispod srca nosim…recimo dar
I recimo još da je moj dragi samnom
Da imam nekog…
Tko mi je par.
Zamislimo da…
Pada kiša
I da štiti nas kišobran od papira
I ako pogledamo samo malo bolje
Da možemo vidjet' tipke
Klavira
Uzmimo da…
Uzmemo uže
Da povežemo sve što jedno želi biti
I uzmimo još da…
Da…imamo slobodu
Nikada ništa ne morati skriti.
nedjelja, 13.01.2008.
UGLAZBI ME
Napiši mi nešto…
Skladaj odu o mojoj težini.
Onda kad te tupa i troma iz postelje vrebam.
Napiši mi redak - dva o nutrini
O onom što šutim.
I onom što trebam.
Napiši mi nešto…
Skladaj intermezzo o…mojoj blizini.
Onda kad se mrštim zbog nevažnih stvari.
Napiši mi stih.
Ma, napiši mi dva…o mojoj taštini.
O onom što mislim.
I onom što ne dam.
Hajde, ne budi takav.
Pokloni mi par …svojih…akademskih sati.
Onda kad se smijem u krivo vrijeme.
Napiši mi nešto…
Napiši mi preludij o mojoj dubini.
O onom što čekam.
I onom što neću.
Napiši mi nešto…
Odsviraj temu za moje grudi.
Za moje noge i ruke što te grle.
Napiši bar notu za moje usne.
Za sve moje riječi koje lijeno stoje.
Napiši mi sonet.
Za moj i tvoj svijet.
Opčini me glazbom.
I sve što imam…
Bit će…
Ah…
četvrtak, 10.01.2008.
URLIK
Spavam.
Sanjam i znam.
U zidovima imam zmije.
U zidovima imam ljude.
I djecu.
Veliku i malu.
I patuljke.
Svakojakih boja.
Ne mičem se.
Znam.
Nad glavom imam ljude.
Nad glavom mi vrište.
Ne mičem se.
Iako me bude.
Kočije crne u zidovima voze.
Šibaju gladne konje i psuju.
Pred vratima jedna zavezana koza.
Tri žene u crnom.
Prvo žene.
Pa onda žabe.
I lokva krvi koju pljuju.
subota, 05.01.2008.
MINIJATURA ZA BOL
A ja?
Ja grijat ću vjerno do kraja stranu
Kao da život cio to učih
Jer ni na onoj ispred strani nitko više ne postoji
Nikoga nema
Da tijela svog naslanja
Ako tebe ne vidje.
Otpustit niti ću svilene
Sa svojijeh umornih pleća
I zrno čežnje iznjedrit će mi dah…
I čekat ću dugo…
Ko da drugo ne umijem.
Ko gruda što sama čeka svoj prah.
