ponedjeljak, 13.11.2006.
Dan drugi.
Dan kada smo bili nasuprot drugome.
Neprospavana noc.
Napisala sam ti sve.
Sva svoja nadanja, zelje.
Moje srce postalo je kap jutarnje rose. Cisto i jasno.
Nevina i drhtava na tvom dlanu.
"Za sada ukratko, zelim da sve ovo vrlo brzo predje u zaborav, a da mi nastavljamo punom parom, koliko vidim, ka zajednickom cilju.
Ljubim te puno!"
Ne, to nije dovoljno.
Zelim da ZELIS da BUDEMO zajedno. Da ZIVIMO ZIVOT. Zajedno.
Toliko puta ponovljeno.
Toliko puta izbegnut odgovor.
Cekam tvoj potez.
