move along
moj život je nešto zeznuto zablokirano na fast forward..... mislim vreme ide malo prebrzo.. ko da sam jučer bila na maturalcu a danas sam več išla po svjedođbu... mislim ok... prešla sam s pet.. 
..i več po drugi put dobila priznanje za neke na čemu praktički nisam sudjelovala.... ZA ŽUPANIJSKO NATJECANJE U LIKOVNOM STVARALAŠTVU... bezveze.... danas je zapravo prvi dan pravih praznika jer više nema škole... naravno bar ne do jeseni.... kad bumo opet trebali uzeti knjige i povečavati naše zeznute mozgove... mene osobno od razmišljanja boli glava.. dakle često... jedini ljek je dobro se odmoriti... npr. prespavati pol dana... što inače i radim..... doma je dosadno u gradu se kuham... knjižnica je za one koji zapravo neke čitaju... ja idem tam jer je nutra prohladno i ugodno... al me živcira takva tišina... doma pišem pjesme i uporno ih pokušavam uglazbiti... i od 12 pjesmi kaj sam napisala jedna je pjesma uglazbljena.... bla bla bla bla.... samo puno pričam... več sam sama sebi dosadna... e kaj mi se dogodilo... zezala sam se s frendicom... ono ja sam neki heroj... sve supač.... uzela sam si granu ko mač i mahala s njom ko luda... e ali onda je frendica htela napravit isto i maznula mi granu iz ruke... počela je mahati ko luda i razbila je neku staru vazu... koja je za nekog tipeka imala mentalnu vrijednost... e a kaj onda... "sjebani smo... evo tebi natrag granu... ti budi herojčina ti nadrapaj prva".. jako ljepo.... od nje naravno... bole me prsti i brat mi ide na živce... pa nek malo on sad piše.... uglavnom ako vam je kaj zapravo u ovom postu zanimljivo ili smješno slobodno se cepajte na moj račun 
kbo
DORA
