|
|
Kad god s klincima gledam seriju Heroji, razvije se žestoka i bespoštedna rasprava o super moćima.
Dok pozitivci i negativci spašavaju ili uništavaju svijet, u pola serije, počne "Ja bi ovo,ja bi ono"
A ja ka Bog i batina, svaku moć sasiječem u korijenu.
-Ja bi letila ! .. ma kud ćeš letit,koja ti korist od toga, bi li se smrzla,sudarila sa avionom,neš ti moći, ajde nekako letit ljeti,a kud ćeš zimi,bezveze.
-Ja bi kroz zidove, pljačka bi banke ( to je moj sin, odmah u banku po lovu 
)...ma koja ti korist od toga kad je lova obilježena.Uostalom nećeš moć odolit da ne viriš svukuda, pa će ti se mnogo toga zgadit.
-Ja bih upravljala vremenom i prostorom. ... i šta ćeš onda ? takva neodlučna svako 5 minuta bi se vraćala da popraviš nešto šta si spizdila,toliko bi se spetljala da bi na kraju poremetila cili svit. Plus,neš ti teleportiranja, na kraju bi imala 150 kila,jer se uopće ne bi kretala.
Eto tako, kad im predstavim moći iz mog kuta gledanja, ni moći nisu nešto naročito 
Kako klincima objasniti da sam se ja odrekla tih moći. Ja radije zakonitome prepustim sve te super powers.
Neka on leta, mjenja obličja od uniforme ,preko tute ,do civilke , eto mu vrijeme i prostor brate,pa nek radi, a što se mene tiče,prepuštam mu i pomicanje predmeta,oš trosjed,oš dvosjed,oš frižider, šta god hoće neka miče, a ni za zidove nisam naročito vezana, može im mjenjat boju valjkom neću mu se ja mišat!
Meni je draže ovako powerless 
Doduše imam ja par moći u rukavu, ali nije ni mjesto ni vrijeme da se hvalim 
Ako ništa,mogu ovo šta i ova dole
