nedjelja, 04.11.2007.

RIJEKA 1988.

...mi smo bili išli vlakom (u ekipi su bili pokojni Leska, Moro, Jela, Kompi, brat mu, Tušo i još ekipe gori sa Sućidra sa pazarića)...cugali smo po Matejuški i okolo po gradu i na vlak smo došli zadnji čas...vlak je bija doslovno KRCAT, hodnici, zahodi nisi moga nigdi proć koliko je bilo ekipe... ...mi se smistili u onu prostoriju di se peru ruke kraj zahoda i isprid nje i lagano cugali votku šta smo je bili ponili...u to vrime sa navijačima su u pratnju redovito išla dva ista pandura, Šljivar i Mrduljaš, a mene Jelu i Mora su posebno imali na piku, jer su bili uvjereni da mi stariji (jebate...i 88. kad smo imali 22 godine su nas smatrali starijima) pumpamo mlađu ekipu, dilimo im savjete i nagovaramo na nerede (šta je bilo i djelom istina)...Baš ta dva pandura su mi upali u stan, napravili premetačinu i zaplinili hrpu kazeta koje san već onda počeja snimat, pa sam ima s njima ratove, jer bi me svako malo kupili i tražili da drukam i cinkajen, šta ja nisan tija, uglavnom nisu mi mogli ništa dokazat, pa su mi namištali provale, krađe i druge pizdarije, ali im ništa nije pošlo za rukom dokazat, pa su me zbog toga posebno mrzili...uglavnom, mi cugamo, kad eto ti njih dva, od cilog vlaka stali isprid nas i pitaju osobne, ka ono ne znaju nas...Šljivar mi uzme bocu votke iz ruke, ka fol gleda etiketu i odjednom krene da će je počet prolivat u oni lavandin...meni pa mrak na oči, for gas ga tresnija po ruci i uzeja mu bocu...njih dva sad iznenađeni, ne znaju kako će reagirat, vidin po njemu da bi me tija udrit, ali ne smi, cila mu ekipa puše za vraton, da su bili samo još nešto napravili bili bi garant letili iz vlaka, malo in je falilo...uglavnom napravili mrke face, nešto pušu u sebi i odoše ća, jedino mi Šljivar promrsi "Zapamtićeš ti ovo kad tad" (osvetija mi se u Beogradu na Zvjezdu 3:0, ali to nije sad ova špreha)...ništa na kraju puten sve klasika u Oštarijama na presjedanju (tad se prisidalo u Oštarijama, a ne u Ogulinu ka sad) nered, demolirali cilu stanicu, razbili do temelja slikovitu birtiju "Krpelj" (posli godinama nije više ni otvorila ha, ha)...kad smo došli u Rijeku, cila masa se iskrcala iz vlaka na kolodvoru, od Riječana nije bilo ni traga (još nije bilo ušlo u uši naziv Armada, jer su se i bili osnovali godinu prije, malo ih je ko i zva tako tad)...tu smo pivali i vrtili se, a za te pizdarije šta su se dogodile prije nismo bili ni čuli dok nismo došli na stadion...uglavnom od kolodvora do Kantride na noge, pisma, hodanje po sredini ceste ko nan šta more, ekipa je bila totalno puknuće, ne znan je li to bilo nešto u zraku ili koji kurac, ali takvo puknuće stvarno nije bilo nikad i moralo je puknit...na stadionu pisma, veliko provociranje sa njihove strane, mi pravimo veliku bakljadu zahvaljujući riječkom Torcidašu Mati Vuksanu, (sad navigaje, mirno mu more i svaka mu dala) koji je u ono vrime kad nije mogla svaka šuša kupit baklju na pazaru i u dućanu, redovito opskrbljiva Torcu sa velikom količinom pirotehnike...On je to sve već bija pripremija na vrime i sve je gorilo i dimilo...u jednom momentu ka po dogovoru ekipa popizđuje i počme trest onu gnjilu ogradu šta dili sektore i baca je u teren...ekipa kreće put njihovih navijača i prid sobon tira cilu onu gomilu, ajmo reć, ljudi i gledalaca u onom srednjem sektoru...uglavnom do Armade se nije moglo ni doć jer je između nas i njih stala ta gomila stisnuta uz ogradu ka ovce...opća tarapana, svit zapomaže, kriči, još se gore i baklje i dimne pa sve guši oni dim...igrači dolaze na ogradu, smiruju, posli i dolazi pandurija sa pasima, puštaju pasa samog na tribini (nisan siguran je li mu se pas istrga, jer na snimci se vidi taj pandur di drži pasa, ali posli je pas bija sam)...Čola bode pasa (a ne grize, kako se posli pričalo po medijima), pandurija izbezumljena izlazi iz žice, Kvatro i Top ih cipaju (dobili su po 6 miseci, Kvatro je tu dođe koji put u KN)...posli izlaz sa stadiona, pandurija zatvara cilu onu ulicu šta se ide put Armade, tamo ni muva nije mogla proletit...putem do kolodvora ko je od domaćih smija pisnit, bilo je razbijenih auta, dućana, svega (Zdravko Reić je već u večernjem izdanju Slobodne napisa "Ajme šta će biti tek u malom mjestašcu Oštarije kad ova horda iziđe iz vlaka u povratku, ha, ha...)...eto, kad smo došli doma u Split, još nas cili dan nije bilo pustilo ludilo, nastavilo se cugat i pivat...
by: TORCIDA SPLIT

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.