TONKINE CIPELICE

Ne mogu...
Ne mogu pisati, iako želim. Ne mogu ni ne pisati...
U zadnje vrijeme me jako opsjedaju misli o mojim starim djelcima, o starim i novim idejama, o započetim pričama i romanima... I jako mi nedostaju. Istina, nemam baš vremena za pisanje (fikcije), ali snašla bih se, kad bih mogla pisati... Ne mogu, a ne mogu ni bez toga.
Da, sve su duža razdoblja u kojim ni slovca ne napišem, ali onda me ipak uhvati želja... I prođe u trenu jer mi se čini da sam samu sebe prerasla. Više ne osjećam onu strast dok pišem. Više ne nosim likove svaki dan sa sobom, više ne osjećam njihove osjaćaje niti živim njihove živote. Nije to nova situacija, imala sam s tim problema i dok sam pisala "Ispovijesti...". Vidjelo se u tekstu.
Ne znam hoću li ikad više pisati. Više nisam klinka koja stoji na kućnom pragu i proviruje u veliki, šareni svijet maštajući o tome što će biti kad odraste. Više ne čekam "jednog dana" da nešto napravim sa sobom. Taj dan je stigao. Snovi mi se neće ostvariti neki drugi put, jer život je prekratak i počeo mi je prebrzo teći kroz prste. Ne želim se jednom probuditi i shvatiti da sam život provela čekajući da počnem živjeti... A ponekad mi se čini da još uvjek čekam, jer zaboravim koliko imam godina i koliko toga još želim učiniti... Ali ne sutra...
Tako da ne znam. Nisam sigurna hoću li sad ovo objaviti. Nisam sigurna idem li sad spavati i ako ne idem, idem li učiti ili pisati?! Ionako ne znam o čemu. Ponekad mi se čini da nemam što za reći - postala sam si tako dosadna... Nekad mi to nije bio problem - kad mi se ništa nije događalo, izmišljala sam. A sad, kao da mi je mašta umrla... Je li to moguće? A opet, kad se sjetim kakvih sam se sve gluposti načitala u životu! Čak i zadnje sponzoruše imaju što za reći, pa onda ja valjda imam 10 puta više! Ili nemam? Što je moja priča? Zanima li ikog ono što ja možda imam za reći? Je li ikome uopće stalo do toga?! Meni???
Za sve ove nabacane retke nemam ni pravi kraj... Možda zato jer zapravo pišem uvod u nešto? Ili se konačno opraštam?
Previše toga ne znam...