hm..jučer sam imala šou s dragim..imali smo najveću svađu u naših 7 mjeseci..bilo je grozno..uh..bilo je izrečeno nekih riječi i rečenica koje nisu bile ugodne za sluh..polako se oporavljamo..ali on je i dalje udaljen od mene..neznam da li je to privremeno ili nešto više..uostalnom svađa je puknula zbog moje opsjednutosti kontroliranja njime..tako on bar kaže..al znate svaka strana ima svoju priču tako imam i ja..od njega jedino tražim malo pažnje i ljubavi..pošto smo rastavljeni cijeli tjedan..želim ga imati svaku sekundu kada mi se to pruži..neznam dali je to tako loše..eeejjj..nemam pojma..možda i je..ali ipak..s njim sam prošla vojsku..naravno da mogu i ovo proć..ali svaki put kad se čujemo to više nije to..samnom se više ne priča kao nekada..ne zeza..čak mi više ni ne tepa..onim svojim slatkim glasom..:(..koda se okrenuo za 180 stupnjeva..i to sve otkad je počeo raditi na onom poslu..hmmm..naravno onoliko koliko mi je teško..toliko se i ponosim njime..uspio je postići ono što većina ljudi ne postigne u cijelom svom životu..ima više nego solidnu plaću..divno radno mjesto sa mekanom stolicom..kompićem..iiiii radijatorom..hehehe..jedina caka je ta udaljenost..što nas očito ubija polako..no ja se neću predati..jučer sam shvatila i potvrdila svoju tvrdnju da je on taj..no obećajem i svećano prilažem..da ću se vratiti na ono staro..