Q: Zašto je moja reakcija pri prvom susretu s kokošima iz bliza (19 god., djete s asfalta) bila: pa one imaju iste nogice ko u juhi!!!?
A: Pa zato što imaju! Pobogu! Krilca, recimo, nemaju. Ni prsica. Nogice imaju. Što je tu tak čudno?
Q: Zašto sam se osjećala prevarenom, pokradenom i istinski tužnom kada sam dobila za rođenda knjigu Petar Pan?
A: Zato što sam bila zaljubljena u Petra Pana, a njega je izmislio moj tata. Za mene. Dobro i za sestru. Za nas. MOJ TATA. Ne onaj nek tam Barrie Bobica. Činjenica da smo imali crtić na superosmici nije me ni najmanje smetala.
Q: Zašto me uvijek nutkaju grožđem kad idem u «selo» na Rabu?
A: Zato jer kad sam bila mala voljela sam grožđe. I imala sam tipične susjede/ rođake/ nosozabadala oko sebe. I onda bi nas postrojili i ispitivali: a koga ti voliš? Ja volim Marka. A koga ti voliš? Ja volim Mirka?
U vrijeme jednog unakrsnog ispitivanja ja sam imala proljev i mama mi je zabranila jesti grožđe.
A koga ti voliš? JA VOOOLIIM GROOOŽĐEEE! BUHUUUHUUUU!!...
I tako je to ostalo... Više me ni ne smeta.
|
