---

Click here: Prvi put s ocem na jutrenje Ucionica.rs

---

Priča o Mitru i Marici. Nakrivio jednu astrahansku šubaru, preko prsiju zlatan lanac s prsta debeo, za pojasom jedan srebrnjak iskićen zlatom i dragim kamenjem.

Posebno treba istaći Lazarevićevu sposobnost da slikovito i realistički prikaže atmosferu kuće u kojoj strast kocke besni i razara ognjište, kao i da dramatičnu napetost događaja potcrta uverljivom psihološkom motivisanošću: slika porodice u noći dok je budna i u strepnji očekuje katastrofu. Radoznao da sazna šta je sa ocem, Miša se prišunja do velike sobe i proviri kroz ključaonicu: Gledam.

- Peklo je to i njega, vidi se to. Znam samo jedanput da ga je udario što, točeći rakiju, nije dobro zavrnuo slavinu na petačci, pa skoro akov rakije istekao.

Tema ovog članka možda ne zadovoljava Vikipedijine. Članak treba dovesti u stanje u kojem će poštovati ove smernice: unosom vezanih za temu. Ako se ovo ne učini ili ako članak i posle uređivanja ne bude zadovoljavao smernice o značaju, isti će verovatno da bude , ili. Pripovetka je kasnije postala poznata pod izmenjenim naslovom Prvi put s ocem na jutrenje. Priča je dečak, kao odrastao čovek, o svojim doživljajima iz detinjstva. Iz ugla odraslog čoveka narator na događaje iz detinjstva gleda sa izvesnim životnim iskustvom, a iz detinjeg ugla sa neposrednošću neizbrisivih utisaka. Zanimljivo je to da su neki kritičari mislili da je pričalac identičan sa piscem i da je Lazarević u liku Mitra, kao glavne ličnosti ove pripovetke, dao sliku svoga oca Kuzmana. Kao i to da je ispričana životna situacija identična sa nekom situacijom iz života Lazarevićevog roditeljskog doma. Ali, ta potvrda identičnosti ili neidentičnosti prototipa za lik Mitra, ne osporava umetničku vrednost pripovetke. U pripoveci se opisuje zavisnost od uglednog trgovca Mitra, dotle bogatog i poštovanog. Ključni momenat u priči je veče dok se kockao sa društvom u svojoj kući, naizmenično gubeći i dobijajući, ne slušajući molbe supruge Marice da prekine, da bi do jutra izgubio sav svoj imetak. Nakon što je društvo otišlo, Mitar pokušava da digne ruku na sebe, ali ga u tome sprečava njegova supruga, govoreći mu da je on hranitelj porodice, da je još mlad i sposoban da povrati sve što je izgubio. Na Mitra deluju reči ljubavi i utehe njegove supruge, i on skupa sa malim sinom odlazi u cik zore da se pomoli i započne život ispočetka. Mitar je, kao glava porodice, uživao poštovanje i bespogovornu poslušnost ostalih članova, a često i toleranciju indirektno zahtevanu za njegove postupke. Po prirodi je bio osoran, nepopustljiv i u situacijama kada su njegove emocije nalagale drugačije , birao je društvo i bio neustrašiv, a jedino se pribojavao kuma Ilije. Smejao se retko — nekako čudno, uzdržano, neprirodno, a u tuzi se držao dostojanstveno, viteški, potiskujući emocije jer je, naizgled, uzdržavanje od emocija i strogo vladanje situacijom karakterisalo muškarca patrijarhalne zajednice. Predavši se potpuno kockarskoj strasti koja će mu oduzeti sve što je godinama naporno sticao , on je duh krčme preneo na vlastito ognjište a, to se najbolje vidi u opisu sobe nakon burno provedene kockarske noći. Marica je, sa druge strane, primerna, vredna žena, osetljiva na muževljeve prekore i svoju osetljivost prikriva i od njega i od dece , a i pomirena sa pravilima koja su oblikovala tadašnje muško-ženske odnose-npr. Ona je strogo okrenuta brizi o deci i kući sve do trenutka kada su centri njene brižnosti direktno ugroženi. Ali, i tada žena ćuti opterećena brojnim strahovima — od odlaska muža od kuće, o nezbrinutoj deci... Dok otac rasipa, majka je nesrećna, njena patnja je tiha, nečujna i odvija se u prisustvu dece... Ona se neprekidno moli pred ikonom Svetog Đorđa, i tako pronalazi neophodni mir i spasenje. U trenutku moralnog pada usled poročnosti, Mitrova najveća podrška, oslonac i razlog za dalji život i rad jeste Marica, zapravo porodica u celosti. Pod krovom ambara, kad Mitar u očajanju podiže pištolj na sebe, dolazi do katarze i do jednog od umetnički najefektnijih dijaloga u srpskoj prozi. To je trenutak spoznaje božanske svetlosti, izlaz iz tamnog kockarskog lavirinta u koji se upleo misleći da ga, naizgled odlučan i oštar, može kontrolisati. Dakle, do propasti kućnog ognjišta i otuđenja porodice zbog Mitrovog poroka, ne dolazi. Teškoće se prevazilaze zahvaljujući duhu stare zajednice utemeljene na ljubavi, solidarnosti, međusobnom pomaganju, razumevanju, praštanju... ONAJ KO POGREŠI NE SME BITI ODBAČEN. Deca, zastrašena očevom figurom, su sva dešavanja posmatrala sa određene distance i bila poslušna, bez prava da polemišu i da donose odluke, strepeći i trpeći porodičnu dramu kao svoju sopstvenu. Iz podmukle tišine u strahu su iščekivala očev dolazak, njegovu toplu reč, iznenađenje, preokret, novi dan... Žarko žudeći za dodirom očeve ruke, za toplinom roditeljske brižnosti i pažnje. Do toga dolazi tek pred kraj pripovetke kada Mitar simbolično odlazi sa starijim naslednikom u crkvu što označava izbavljenje, novi početak... U pripoveci postoje dve vremenske dimenzije: obuhvata dečakovo pričanje, je u scenskim delovima, a Lazarević upotrebljava tek nakon katarze, u ključnom dijalogu između Mitra i Marice. Spoljašnju strukturu pripovetke čini naratorevo pričanje, opisivanje i scenski delovi, a osnova unutrašnje strukture je moralni sukob u čoveku sukob između strasti i savesti. Pripovetka je kako svojim spoljašnjim, tako i unutrašnjim sastavom sinteza sva tri književna roda: , i koje nisu zastupljene u istom obimu i istim kvantitativnim udelom. To znači da u njenoj strukturi postoji dramski tok koji se penje ka dramatičnom vrhuncu, ka konačnom, sudbinskom preokretu.

Prvi put sa ocem na brijanje
Nešto je dobre volje. Da mi je da je se sit naljubim, kad ona spava, kad me ne vidi! Izvadi samo još jedan dukat pa mu dade: - Na, pa put za uši! Dok u prvom delu pripovetke mati predstavlja žrtvu i patnicu, u drugom delu ona je hrabra i dominantna. Naime, pošto je naracija data u prvom licu, kazivač Miša ne može da zna šta se dešava u Mitrovoj duši. Nećemo mi biti nijedno gladni dok si ti međ nama! Ali majka ga u tome sprečava, govoreći mu da oni neće propasti sve dok je on, kao glava porodice živ. Teškoće se prevazilaze zahvaljujući duhu stare zajednice utemeljene na ljubavi, solidarnosti, međusobnom pomaganju, razumevanju, praštanju... Pio je vrlo malo, i to samo vino.

[Srednjoskolski centar prijedor|Cure za jednu noc zadar|Domaci pirnic]