13.04.2005., srijeda
* DoŠao TeLeFonsKi RaČuN *
|
Joj… eto… vjerojatno ste i vi bili u onoj fazi kad jednostavno niste mogli otići na net samo na 10 – 15 min… Ja sam se zadnjih mjesec dana ful trudila, ali baš nisam mogla… Ono dođem pogledat komentare na blog, onda pročitam blogove koje volim čitati… Pa onda uvijek neki komentar ostavim… Pa onda još neke stranice pogledat… Pa neke forume… Pa neke lyricse skinut treba… Pa ovo pa ono…. I zalomiš 2 sata minimalno…. I tako svaki dan… i …. Uf… Došao račun za ovaj mjesec… Majka luda… Negdje 650 kn neta došlo, al ona ne kuži da je nekim ljudima to normalno… i onda ja krenem sa onim dobro poznatim : " Ali mama, pa tako svi… " … i onda ona ubaci onu : " Ma ne zanima me kako drugi… njanjanja… " …. I tako ja obećala da neću više na net… Al lukava je majka… Idem ja jučer, kao opet s onom mojom 15minutnom namjerom… i skužim… Majka promijenila password… Ma zamisli ti nje…. Njah… Tako da ono… Ovo pišem u mojoj osnovnoj dragoj… Tu cijeli dan mogu visit na netu ako hoću… Zakon mi je to… i mogu printat sve i svašta… heh, i onda si ja skupljam neke sličice, pa dođem tu i potrošim cijelu tintu… Ma ionako to sve ide preko škole… Pa nije bed… Eeee… razmišljala sam malo… Zeznuto je to kad imaš stariju sestru odlikašicu… I onda kreneš u osnovnu i naravno, očekuje se i od tebe da prolaziš s 5.00… I onda onako u 6. razredu nadalje počneš zabušavati, al živiš na staroj slavi… I svi te profesori vole i hvale i šalju na natjecanja…. I sve super… Ja i jedna moja frendica Iva što je išla samnom u razred uvijek smo se onako malo natjecale oko svih tih gluposti… Mislim, nije to bilo ono da smo se ful čupale i svađale, ma bila mi je jedna od dražih frendica… Al onako klinkice uživljene, kao ona mi je konkurencija, i ja sad dobijem 4, a ona 5… pa ja ful ljubomorna… Behehe… Kad se toga sjetim… I fajnl test nam je bio u 8. razredu kad se određivao učenik generacije… Trebali smo na papir stavit s koliko prolazimo, popis natjecanja i izvanškolske aktivnosti… I točno se sjećam, ona i ja onako sjednemo u 1. klupu… I onda počne kao : " Sve razrede sam prošla sa 5.00 prosjekom… " … heh i ja isto… Počne nabrajat natjecanja… isto smo bile tu negdje, samo drugi predmeti… i sad izvanškolske… i krene ona nabrajati natjecanja sa odbojke… ( btw trenira je ful dugo i predivno je građena zbog toga… joj kako je meni to lijepo ! ) … heh, a ja krenem kao pisat o Glazbenoj i koncertima i glupostima… i onako se ful gledamo… predamo papir… neki kiseli izraz lica i u sebi mumljamo : " Hm, pa vidjet ćemo… " … i baš smo u svemu bile podjednake… i dođemo na tu završnu priredbu, stojimo jedna kraj druge i čekamo to proglašenje… I sad ravnateljica održi neki govor, i kao krene : " Eh, ove godine smo napravili iznimku jer se nismo nikako mogli odlučiti… Tako da prozivamo Ivu Lovrinov i Ines Kalajžić iz 8.c i proglašavamo ih učenicama generacije… " …. E, totalno sam u tom trenutku bila sretna… I tako mi je drago da na kraju ni jedna nije " pobijedila " … Nema gubitnika, nema ljubomore, nema svađa…. Na žalost, u životu se rijetko ljudi mire s činjenicom da netko stoji na pobjedničkom postolju zajedno s njima… Sve žele samo za sebe… I onda i ispadne tako ružno i glupavo…. Da… Evo, pišem o tome jer sam neki dan gledala tu plaketu koju sam si stavila na klavir, da ju uočim čim uđem u sobu… Pa da se sjetim tih dana… Lijepih… da… Tu u gimnaziji se osjećam kao zadnji debil neki… Pola ovih profesora uopće ne znaju tretirat učenike na pravi način… Omalovažavaju nas ful… Istina, u osnovnoj si onako neiskvareno dijete koje ni ne zna za muljanje, markiranje, prepisivanje i ostale stvarčice koje ti u srednjoj postanu normalne… al opet… nije meni u toj našoj školi neka lipa atmosfera…. Ne… Nikako … Jučer sam bila u Ronjgima s Anom… Bila je ona aukcija skijaške opreme i njihovih nekih stvarčica… Sav novac je išao za onaj dom I.B.Mažuranić u Lovranu za nezbrinutu djecu… Ja sam tamo glumila neku hostesu… Morale smo se skockati, ipak je bila svečana prigoda, i sve puno nekih poduzetnika u odjelcima i teta u poslovnim kostimima… I skužila sam da bi trebala malo obnovit garderobicu… i kupit si neku malo pristojniju robu… heh, ipak sam preksutra punoljetna… da… :) Skrenula sam s teme… Uglavnom prikupljeno je 35 000 kn… i meni je to tako zakon, njima ionako ta roba, pancerice, kacige, skije… ne trebaju, jer ih imaju i više nego dovoljno… a ovako će usrećit ful tu djecu… ma zakon! I sad idem učit… tmrw pišem Pov… 2.svjetski rat… a u 5ak matiš… uuu one neke derivacije… ne znam ja to… uf… i kao što već rekoh, u 5ak postajem veliiiika…. Da… Ne bim ja to tako… heh… valjda ćemo ić na gitarijadu… heh Negativna svira, moramo ih ić podržat… Aj ljudi…. Pzdrv…. |
- 14:15 - Komentari (8) - Isprintaj - #
Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
  U elementu... :)  Ime joj je Mucila... Dobra je to mačka...  Tinka & fairy Tinka u Točki :)  ...  ... ...MoJe PrČkAriJe...     
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||