...povratak je kao predaja...tezak put je ostao ispred mene...
Znaš, ti si moj sin...Lažem sebe da ćeš jednom razumeti zašto sam otišao...Misliš li da ne vidim da nosiš patike, model 03'...Tvoj lik, moj odraz u ogledalu, mali gubitnik...Postao si prestaro dete, što ne prima savete koje ne znam da izgovorim...Molim se svake večeri, da neke stvari razumeš bolje nego ja...
Prođeš i pitaš nekoga u prolazu:"Sviđa li vam se ovaj dan?"...a, on te začuđeno gleda i ne razume...
Ponekad, kada se mimoiđemo, spustim glavu i stidim se što sam ogrubeo, kao i svi što su rođeni polovinom prošloga veka. Razumem te bolje nego one koje bih trebao da razumem. Ljubomoran sam na tvoju patnju i ne mogu sebi da priznam da na nekoga ličiš...nekoga ko bi znao da te razume
ovo nisam napisao ja...ali me je tako ganulo da sam morao...hvala ti russian biatch
noć u barceloni.
prekrasno nebo.
pokušala bih opisati, no ne bi mogao shvatiti.
čaroliju.
nešto je drukčije od svega što si ikada vidio, pa, oprosti.
mogu ti pričati, recimo o bojama, to mogu..pokušati.
znaš, grad je osvijetljen. divan je. u svoj svojoj veličini. živ.
na gradskim trgovima plešu prekrasne žene savitljivih bokova i divnih bademastih očiju tamnih
poput zimske večeri. zamamno.
sviđalo bi ti se, znam.
pored mene stoji dječak s ružama u rukama
i moli za ljubav.
a ja molim razapete ruke za spas nakon tolikih pogrešnih koraka,
promašenih puteva.
ovakve poput nas noć je prigrlila.
nas, bjednike, uzela je u svoje naručje
u gradu, u kojem smo samo stranci
s pogledom u kojem se reflektira odsjaj vlakova koji noćas
putuju u nepoznato.
a mi u njima.
na neodređeno.
(nakon zvučnog signala ostavite poruku...)
...svaki sam dan sve dalji i sve bliži...sve umorniji i srećniji...naučio sam da živim sam, ili...bar mislim da je tako...
...nemir i strah...
...kako da obojim dan?
...ova noć nije kao druge...zar ne?
...lagano...da te ne probudim, prikradam se tvojoj postelji i stavljam obraz na tvoj jastuk da čujem tvoj dah, osetim tvoj miris i toplinu...u polumraku vidim obrise tvojih usana...pomeraju se i kao da šapuću nečije ime...moje?
...kada sanjam...nabrajam sve ljude iz svoje prošlosti koji mi nešto znače i koje bih poveo sa sobom...
...niko ne moze reći da nije prolazio ispod tvog prozora prošle noći, moja lepotice...na dlanu ti proleće, jutrom se umivaš na izvoru i piješ mleko kod uspavanih, zabrinutih starica...osmeh, tvoj, uvek ću nositi u levom džepu svoje košulje...
...zima, koje nije bilo, odlazi...
...promenio sam pozadinu bloga...još ne mogu da se naviknem...
...da pratiš moje korake ne znaš...ne ostavljam svoje tragove ni u snegu, ni u tvom srcu...zašto smo prešli sa Vi na ti?
< | siječanj, 2007 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 31 |
Uzvodno plivaju samo najsnažnije ribe, a nizvodno mogu i mrtve
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
kaleidoskop.co.yu
photo.net
budan.blog.hr
balkan-ekspres
russian biatch
menteur
prozaonline