...jednom u prolazu sretneš nekog što žuri u suprotnom smeru i ona ti se učini poznata...zapamtiš odblesak iz njenih očiju...i od tada postaješ rob navike, uvek biraš baš taj put bilo gde da ideš...i svestan si toga da ponovljenog trenutka nikada neće biti...i saplićeš se na tom putu, jer uvek je ta ulica najgrbavija...i padaš i dižeš se žurno da ne zakasniš...i samo spustiš pogled kada te deca gađaju kamenjem, kako su navikla da gađaju prosjake i ludake...i pričaš svima kakva je bila u prolazu...a ljudi odmahuju rukama, nemaju vremena da te čuju...a, ona već ima decu i živi u drugom gradu i zaboravila je i tvoj grad i vašu ulicu...
< | kolovoz, 2006 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
28 | 29 | 30 | 31 |
Uzvodno plivaju samo najsnažnije ribe, a nizvodno mogu i mrtve
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
kaleidoskop.co.yu
photo.net
budan.blog.hr
balkan-ekspres
russian biatch
menteur
prozaonline