Charlie is good tonight

utorak, 25.07.2006.

...o mirisima....

pre par dana sam obećao da ću pisati o mirisima koji mi nešto znače:

1.Miris vanile...uvek kada ga osetim setim se stare bakine kutije za prah šećer i kada zatvorim oči, već zamislim kako je otvorim i mirišem i gledam u njoj dve, tri štanglice vanile...a miris vanile se širi čitavom kuhinjom...godinama kasnije pokušavao sam da improvizujem i vratim taj miris...kupovanjem šampona, osveživača za prostoriju...i ko zna još čega sa mirisom vanile...ali, ništa nije mirisalo ni nalik na štapiće iz bakine kutije...

2.Miris karanfilića...jedna zima, ona i ja ustreptali u prvom ljubavnom grču...napolju veje sneg, a mi se držimo za ruke u jednoj kafani koje više nema i pijemo vino sa karanfilićem...a, miris...svuda oko nas...miris koji ostaje zauvek u nozdrvama...koji pokušavaš ponovo da nanjušiš kao lovački pas...i koji ti se izmiče, kao što se izmakla ta zima i ona koja je otišla u tako jasno i bolno sećanje...

3.Miris cimeta...Štrudle sa jabukom i prah šećer...i kada ih zagrizeš osetiš miris cimeta koji te podseća na prvu strepnju...šta će reći njena majka koja treba da uđe u gostinjsku sobu...i sto već postavljen kada si došao i prsti koje lomiš da niko ne vidi...i slika njene majke i njene reči...''deco...zar mislite da je to pametno...''. Nikada više nisam jeo takve štrudle, valjda ih više niko ne pravi...verovatno je vetar iscepao stranice kuvara njene majke...

	srpanj, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

Komentari da/ne?