Ouuukeeej.. Saznah da mnogo ljudi iz mog razreda čita moj blog. Mislim, izgleda da fakat nemate kaj pametnije za radit. A jebiga.. Mislim, nije da se ja bunim, sve je to super.. Al me jebeno nervira kad mi neko dođe u školi i kaže: "e bio sam ti na blogu.." I onda mi počne pričat neš a ja gledam onak koji kurac?? Fakat. Ak vam je glupo to kaj ja pišem, ak vam smeta. Jebitega. Ja vam nisam svečenik da ćete meni sad doć na ispovjed čim pročitate post. Ak vam se ispovjeda uvijek imate komentare, a Bogami i crkvu. Pa izvolite. Ne znam.. Zapravo me smeta kaj toliko ljudi zna za moj blog.. Neki iz tog sveg rade totalnu sprdačinu. Kao gospodin najpametniji-učenik-razreda koji mi je rekao da sam ga skoro nasmijala. Rekla sam mu da ću se u idućem postu više potrudit. Pa samo za tebe, Zelina, pokušat ću bit duhovitija.

I onda se ja sjetim svog dobrog satrog posta: -no naslof- u kojem sam mljela o tome koliko mi blog znači i svemu tome. I onda mi dođe neki lik u školi i počne mi pričat da kaj ja serem po svom blogu. Guess what? Ti me NE POZNAŠ. I guess what? Preko ovog bloga me možeš NAJBOLJE upoznat. Ali neki to ne shvaćaju i uvjereni su da ja ovdje "bacam krafne" kak se izjasnio kolega veslač. A jebiga. Ak ti to misliš. Misli to..

Onda mi dođe prijatelj namaz i pita me "Kaj ti pišeš o ××××××××u na svom blogu?" E pa.. Guess what? NE, jerti, kao što je i za očekivat na ovom blogu, koji je moj blog pa pišem o SEBI. O onome što mislim, što osjećam. I jebiga. Nekad ću vas spominjat, pomirite se s tim, a eto, u zadnje vrijeme sam toliko dobra da ne imenujem nego vas sve oslovljavam malim natuknicama koje mogu prepoznati samo oni koji nas znaju.. I jebiga, ak mi dignete tlak, ofc da ću vas spomenut. Nekima bi to laskalo.. Ofc, onima koje stalno hvalim i sve to.. Al kak sam već nekoliko puta rekla u postu: jebiga.

Ouu jea.. U zadnje vrijeme sam sve više nostalgico. Hoću natrag u kamp. Još samo devet mjeseci. Nana i ja već odbrojavamo.. :) Fali mi 17.7. večer kad je bilo "ono" s J-om. Fali mi svaaaaka večer na klupici sa Lepim muzika i kak je to Matija zvao "drpanje". Fali mi moja zadnja večer i sve vezano uz Bebača, sve puse i zagrljaji i ono "Gleda te mali talijan." "Onda me poljubi." i oni dani kada bi se ja probudila, sjela van, uzela laptop i onda bi mi on došao s leđa i zarlio me, fali mi da je on prva osoba koju vidim ujutro. Fali mi Grga, fali mi moj prijatelj Grga, ali i Grga - dečko koji je bio zaljubljen u mene, fale mi naši razgovori, ono koji put kad smo bili naslonjeni, držali se za ruke. Fali veri mač. Fali mi Pero da mi svaku večer kaže da imam dobar parfem, da mi kod svakog djeljenja u pokeru kaže da imam zlatne ruke. Fali mi Primož, onaj dan kad se vratio i kad mi je Antonio rekao: "Martiiiiinaaa, imamo novog animatora." fali mi taj osjećaj. Kada me preplavila sreća, a Sabljić je samo okrenuo očima i rekao neš u stilu: "Isse pa to je sam čovijek" A i fali mi i on.. I naše sitne svađe pa da me navačer zagrli i isprića mi se. Nikada nisam mislila da ću to reć, al fali mi Matija, da me napastvuje. Fali mi Đomo da me zaustavi u dva ujutro da mu posudim 10 kuna. Fali mi Čvek da mu se smijem kak je retardiran. Fali mi Babok da se s njim zajebavam, da me tješi kada me Sabljić povrijedi, da pleše onaj svoj ples i da se udari koljenom u čelo, fale mi nizozemci samo da provodimo vrijeme zajedno pokušavajući pričati na engleskom, da gledamo ono dvoje koji su goli hodali po plaži i da Lars kaže: "Oh My God! It's STABLE!" ()

Fale mi moje curice. Nanica, Doroteica, Mateica.. Fale mi i Nana i Dora i Špela i Emač i Ema.

Fali mi sve to tamo.. Nana i ja smo zaključile da su nas tamo dečki (pogotovo) previše razmazili.. Bili su predobri prema nama i sad je jednostavno malo teže čut kad te netko zajebava i podjebava, kad smo naviknute na savršenstvo.

U školi je.. Ah.. Ekipa je super, stalno se smije.. I poslije škole, u Figaru i okolici.. Sve pet... Naravno da ima posebnih panjeva. xdxd.. Al, gdje tog nema.. xdxd.. I sad se sjetim.. "Svi su tu a Ozane nema" "Ima je, ima" (hehe.. nevermind. morala sam to napisat.. bilo bi prekomplicirano za objašnjavat).. Ii.. šta još? A ne znam.. Ocjene su mi sve gore i gore.. Trebala bi zapet.. Al ne znam.. Nekak jednostavno ne mogu.. :P budem valjda.. Al kad se tak gleda na školu - pakao mi je. Nisam naviknuta na to sve..

Ne znam šta da vam više kažem.. Množite se.. Sve je to prirodno.. Pusa.. :* ♥

stošezdestiprvi post

Znam, znam.. ovaj stih dolje ste gledali i u prošlom postu, al meni se tak jako sviđa, da vam to ne mogu opisat. Ne, nisam tužna.. Prelijep mi je stih i jednostavno ga se ne mogu nagledat.. :)

Fliper? Ko voli fliper? Ja sam ga zamrzila. :) ma nisam. bez brige. Ponedjeljak. Nakon šta sam upoznala Skubea i Anchicu, zezala se s dečkima na hodniku. I nekak od Marga, Jana, Tomasa i ekipe došla do Maksa, Džepine, Herege, Karla i Domija. I zezamo se, zezamo i sam odjednom oni u krug oko mene i počeli se nabacivat samnom. URNEBESNO. I svi se deru: "Flipeeeeeer!" Bolestt.. I onda vide da dolaze profa i svi se onak okrenu odjednom i odu a Džep me još jednom gurne i onda je najebo. A toj profi.. Ah..

danas kad smo radili u Wordu je skužila da ja to sve znam bolje od ostatka i skužila da nisam neka glupa šminkerica koja niš ne zna (a vidlo se da to misli o meni prije) i uvalila mi dodatne zadatke i ponudila da ja radim neš napredno.. xd

I onda me poslala u A grupu po imenik. A Dukićka je upisivala ocjene tak da sam tam s njima bila 10ak minuta.. i zezala ih.. ofc..

Koji stage? Ah.. sad je onaj dio.. Kad ZNAM da ničeg neće bit. Al ipak deep inside my heart: "And time is running out - take her by the hand and fulfill her dreams.". Znam da neće niš bit, al ipak se nadam da će se on predomislit i da će bit nešto.. nadam se da će me brzo proć. Svi su još uvijek uvjereni da sam ja luudo zaljubljena u njega, makar i sljepac vidi da nije isto. But I don't care.. "And then I'll get better in time. :) Zašto bi se ja zaokupljala nekim tko se ne zaokuplja samnom..

I tako to.. Ponedjeljak i utorak su bili jako perverzni i smiješni.. moje hihotanje i sve.. ah.. eto... I sam da još podjelim Grginu poruku s vama:



Well.. Svi mi kažu da se nadaju da će se *on* opametit. A ja im svima kažem da se nadam da će to bit uskoro, jer će mu kasnije bit prekasno..

idem.. papa ♥

Šta da kažem. Ne znam. Nije ništa. Mogao je nešto reći. Nije. I šta sad? Ništa. Da mu značim nešto, već bi rekao, al nije. Nije niti prvi ni zadnji koji je to napravio. A i ja sam glupa. Već sam se jednom opekla na hokejaša sa Ravnica. Al' nee.. Idem ja opet. Guess what? Ak ima još koji hokejaš s Ravnica, javite mi da i s njim probam. xd. Baš sam mazohist.

Bila sam u depri par dana. Utorak. Srijeda. Četvrtak. Plakala. Ispisala neki xžmlj dnevnik. I sad sam bolje. Shvatila sam ono što su mi govorili. Ako te odjebe nije te vrijedan. Šta će ti on. Ko ga jebe. Nije jedini. I oke. Nije jedini, i nije ne znam kak spešl, i nije se ne znam kak potrudio oko mene da bi ja sad trebala patit. "Nitko nije vrijedan tvojih suza, a onaj tko ih zaslužuje nikada te neće rasplakati." (stvarno jedva čekam da nađem tu osobu. al u muškom rodu.) A jebemu. Meni se baš barilo. (hahaha.. ja bi sad kao trebala bit heartbroken, a sam mislim o tom kak mi se bari. xd) Uglavnom, ono, dobrovoljci za (neobavezno) barenje: loker broj 721 (to vam je kod tjelesnog). I sad ne znam. S moje strane, mi komotno možemo bit normalno frendovi. A s njegove strane, ne znam. Kak hoće.

Eh da.. za barenje.. MORA bit neobavezno. Jerte, baš mi sad nije do nekih spletkarenja i veza-vezica. Boli me *k. za sve to. Puna mi je kapa sveg tog. A lijepo mi je reko "Naći ćeš ti drugog." kad sam prekinula s Leom, odabrala sam njega, i onda niš. A jebiga. Sad neću drugog. Ak se on na kraju zguzi da bi bio samnom. Ne znam.. Kak sam ja munjena još bi i na kraju bila s njim. Ma dobro.. Ovisi kad se zguzi. Ak mu dođe sad, ovih dana, onda još da. Al ak mi dođe za par mjeseci, pa ne da ću ga poslat u rodno mjesto, neg ću se sama zatvorit u loker i lupat glavom kaj dečki moraju bit takvi debosi. (mislim, uzmimo primjer HP. U lika sam bila sve vijeke vječnosti, odjebo me, za godinu dana se javio sa željom da mi budemo zajedno, jerte, navodno sam ja, odjednom, ofc, postala super, seksi, lijepa i ne znam ti ja kaj. i onda sam ga fakofala. a iskreno, sad ni ne znam kaj sam vidjela u njemu. tak mi je gadan. xd. al ima uber ruke.)

Da, ja sam vam slaba na ruke.. Onak *njamiii*. Pogotovo Grgine ruke. E taj lik ima presavršene ruke. Domijeve, a nisu za bacit, ma dobre su zapravo.. E, a Pernarove, kad sam skužila jučer u busu. Pa ja sam se križala, i onda lik okrene glavu, i vidim mu facu, skoro se zbljuvam tam u busu. haha.

I da vam više ne dosađujem sa fakin kill-me-heart-ache-love-stories-unhappy-girl pričat ću vam.. Ma ne znam o čemu. Ma znam:

Ne, to nije kak je Danchi rekla, nekaj tipa "opet nostalgično-sjetno-tugaljivo-kakoseveć kaže raspoložena?" Mislim, možda i je. Al nostalgija za kampom. ♥ Da. Opet. Već. Kao da vam nije dosta šta kod Nane čitate o tome, morate i kod mene. E pa, morate. Jerte, ovaj stih je predobar, prelijepo opisuje koliko uspomena je tamo. Ako izvan sezone dođem sama u kamp. I šetam onuda. Previše flashback-ova. I vjerojatno ne znate što nama taj kamp znači, vjerojatno neki od vas nikada neće shvatiti. Ali mi smo tvrdoglava djeca koja ne znaju za drugo. Mi se volimo, koliko god svi nesavršeni bili, koliko god mana imali, mi se svi volimo i svi smo jedna velika obitelj. ♥

Neki dan smo iz engleskog radili "What makes people happy?" i onda smo morali svrstat "ingredients for happiness". Poprilično me šokiralo to što je većina stavila 'a loving marriage' na prva mjesta, dok je meni na osmom. Ali, da ne duljim, prioriteti od 1 do 9 s objašnjenjima:

1) Good health in mind and body

(naravno da prvo moram nabacit neki sarkazam) A niš mi to ne znači kad sam ja već munjena. xd
(sad ozbač) Mislim da se tu zapravo ne treba puno obješnjavat. Naravno da je jako važno da si zdrav, jer ne znam koliko baš možeš uživat u životu ako nisi skroz zdrav. :/ Vjerojatno čak ovo ni ne bi trebalo biti na prvom mjestu. Bila bih sretna i da imam prijatelje a da sam bolesna. Ali opet. Pisalo mi je nedavno u horoskopu da moram počet mislit malo samo na sebe.

2) Lots of friends

Možda ovo čak i nije najbolji izraz. Ne trebam imati lots of friends, ali važno mi je da imam prijatelje. Koji su uz mene, i samnom. Glupe budale koje me vole bez obzira na sve. I koje ja volim bez obzira što su glupe budale. (jerti, samo glupe budale mogu mene voljet [ajme kako sama sebi spuštam, grozno])

3) A supportive family

Možda sam zbog ovog marriage stavila na osmo mjesto. Po meni, kada netko kaže obitelj, ne podrazumjevam samo obitelj koju imam po starcima, nego i muža i obitelj koju sam dobila po njemu. To je za mene obitelj. Naviknuta sam na odprilike veliku obitelj.

4) No money worries

Mislim da je to jasno. Koliko god mi puno značile neke stvari u životu, ipak mi je važno da sam dobrodstojeća s novcem i da ne moram spajat kraj s krajem. Da ne moram plaću odmah dati nekome jer sam dužna. Da imam. Ne treba previše. Dovoljno za živjet.

5) Hobbies and leisure activities

Ovome bi pridodala i "ljenčarenje" (xd)... Jer sam pre presretna kad se mogu bavit nečime čime mi se baš bavi u tom trenu ili kad mogu ljenčarit, samo ležat, spavat, gledat TV..

6) Regular holidays

Opet zbog tog ljenčarenja. Da se mogu pošteno odmoriti i ljenčariti.

7) Job satisfaction

Vidi se da mi nije toliko važno da sam zadovoljna na poslu. Vjerojatno zato što mi zapravo nije važan posao. I nisam neka osoba koja će dopustit da joj posao vlada životom, pa ću prije posao prilagođavat svojim prijateljima, obitelji, hobijima i sličnome.

8) A loving marriage

Stvarno mi nije važno. Kak je i Danchi rekla, ne moraš bit s nekim u braku da bi ga volio, to su samo papiri. Da je loving relationship ili tako nešto, vjerojatno bi bilo više pozicionirano na listi, ali pošto mi nije prioritet udati se, nalazi se ovdje dolje.

9) A big house

E to mi fakat nije važno.. Može bit i mali stanček, a ak je dobro uređen, sasvim dobro posluži.


Kad sam negdje gore spomenula horoskop sjetila sam se svog ovotjednog: "Nevažno koliko netko bio prekrasan i savršen, pokušajte zadržati samopoštovanje. Bolje je uživati u jednostavnijim stvarima, nego se uvući u kompliciranu situaciju koja će vas ostaviti dugoročno praznima." I zato ja jednostavno odustajem od truda oko njega. (dobro, zapravo, to sam pročitala tek NAKON šta sam odlučila da se više neću trudit.. hah)

I to je to od mene. Neda mi se više pisat, zapravo ne znam o čemu da više pišem. Ništa mi ne dolazi. Vjerujem da sam vam već i dosadna. Pa, to je to od mene. Papa. :-*

p.s. (stošezdeseti post wiwiwi)

p.p.s. i još sam vam htjela napisat (neću objađnjavat, samo imam želju da to napišem): Ko rasplesana krava u minskom polju.

p.p.p.s čitam M.H.C. Noć je moje vrijeme, a nakon toga ću Drugu priliku, već čeka.

p.p.p.p.s. Htjela sam još reć da više ne mogu slušat ni jednu pjesmu s albuma Jordin Sparks jer me sve podsjećaju na Domija. xd. jadna Jordin. xd

Bulletined updates:

pon: mene ce ovaj izludit. xdxd.. mi smo od pocetka skolske godine uvijek sjedili zajendo pod likovnim.. i guess what? tak i danas.. xd.. nismo bas previse komunicirali jer smo pisali test.. al začudo, komunicirali smo.. i guess what? sjedili i zadnji sat. ooo da.. i zezali se pricali sve pet.. i pokazem mu jednu svoju sliku s moba kaj sam mu rekla da cu mu pokazat i lik si ju pošalje... ono.. aaa.. sad sam tak u konfuziji.. ak nece nis, kaj ce mu onda moja slika?? aaaaaaa.. ubicuga

Rajko Dujmić once said: "Zagrljaj, dodir, sve to prođe, to ispereš, ali riječ ide u srce, tamo stane i samo ruje dalje."

I što ako ja nemam hrabrosti reći? Reći mu da mi se sviđa. Što ako se ja bojim? Bojim njegove reakcije, bojim da odgovor neće biti jednak. Što ako ja želim da on iz zagrljaja, dodira shvati? Shvati ono što se ja bojim reći. Hoću se tako zeznut? I na kraju ostat bez njega jer nisam dovoljno hrabra?

Htjela bi mu reć. Ali.. Ne znam.. Glupa sam. A stvarno mi se sviđa, i stvarno se počinjem zaljubljivat u njega. OBOŽAVAM sate kad sjedimo zajendo, kad me primi za ruku, kad se naslonim na njega, kad sam mu blizu. OBOŽAVAM. Kad dođem doma poslije škole, jedva čekam sutra, da ga opet vidim. A opet. Nisam dovoljno hrabra da mu to kažem.

* * * * *

Novalja. Jedan x dan. Trebao bi biti kao i svaki drugi. Ali nije ispao kao svaki drugi. Ispao je kao dan kojeg ću se još dugo sjećati i na njega dugo osvrtati prije nego li ga zaboravim, ako ga ikada zaboravim. Matea i ja idemo s terase kroz Pizzeriu prema mojoj kampici, tamo sa Sabljićevim starcima sjedi neka obitelj. Prezgodan crni dečko. Prva reakcija: "Uuu, Matek, vidi koi komad kod Sabljićevih."

Ne, nisam mogla ni sanjati da ću za otprilike dva mjeseca s njime djeliti klupu, držati se za ruke i prižaljkivati da on shvati da mi se sviđa. Da. Taj komad je ON. Nisam mu to rekla, valjda se opet bojim. Ali MORAM. Moram barem ovo.

* * * * *

To je to od mene.. :* papa ♥

Danas sam shvatila što zapravo znači best friends. Najbolji prijatelji. Danas sam shvatila da je samo jedan, možda dva najbolja prijatelja. U mom slučaju prijateljica. Zašto mi je trebalo toliko vremena da shvatim, ne znam. Ali drago mi je da sam napokon shvatila. Da sam napokon doživjela pravo značenje te riječi. drago mi je sto više ne zivim u zabludi kao, pretpostavljam većina mojh vršnjaka koji će na pitanje najbolja prijateljica u leksikonu napisati imena cura iz svog razreda i šire.

A što sam ja to zapravo shvatila? Najbolja prijateljica nije ona s kojom se se družiš svaki dan, pa misliš, stalno smo zajedno, mi smo si stvarno najbolje. Možda. Nekima. Ali pravo prijateljstvo ne ležzi u druženju svaki dan. Da nemam Danchi to nikad ne bi shvatila. Upisale smo gimnazije koje su na totalno drugim krajevima grada. Vidimo se možda jednom tjedno, a nekad prođe par tjedana da se uopće ne čujemo nego samo možda izmjenimo poruku-dvije na msnu. Neki bi rekli da se udaljavamo, da nikada neće biti isto.

Ali što ako ja kažem da mislim da se na ovaj način naše prijateljstvo samo ojačava? Jedva se vidmo i danas sam došla do nje. Petak popodne/navečer. Ne, nismo išle van, nismo išle u grad/kino. Odabrale smo polaganu šetnju po kvartu ( da bi na kraju završile u šumi ali nmvz ). it felt so right. Osjećaj je bio isti kao prije šest mjeseci kada smo djelile klupu i svaki dan bile jedna kod druge. Ništa se u našem odnosu nije promijenilo, barem ne na gore. I kroz razgovor dva sata šetajući i sjedeći na stepnicama kraj jezera, šjos jednom sam se osjećala kao mala osmašica koja ima najbolju prijateljicu iz razreda. Iste smo, ali na neki način odraslije. Osjetila sam nekako veću bliskost nego tada.

Podsjetile smo me na Brooke i Peyton. Nisu stalno bile zajedno i na neki način svaka je vodila svoj život, sa svojim ciljevima, težnjama i strahovima, ali ipak one su uvijek bile najbolje prijateljice. always and forever. hoes over bros.

I onda se vratim u stvarnost, sjedim s Danchi na stepenicama i pričamo. Pricamo o životu, ona o svom, a ja o svom. Tu dolazim do značenja izraza: najbolje prijateljice. Svaka ima svoj život, ali imamo jedna drugu da ispričamo te živote, da jedna drugoj pomognemo s tim životima, da se izjadamo, da se nasmijemo.

Baš kao u mojim najdražim Brooke/Peyton trenucima u Tree Hillu: njih dvije su same, u ovoj i prošloj sezoni najčesće u dnevnom boravku preko puta kamina, pričaju o onome što im se događa, plaču zajedno, smiju se zajedno. I baš sam se prekrasno osjećala jer sam ipak došla do relativno velike spoznaje: imam pravu pravcatu najbolju prijateljicu, onakva kakva bi trebala biti. Shvatila sam ono šta prije nisam shvačala kod starijih: kako su one najbolje prijateljice kada nekada prođe i mjesec dana a da se ne čuju? Nije mi to bilo normalno, a sada vidim da je to pravo prijateljstvo. Kada može proći mjesec dana, dva mjeseca, a vi, kada se vidite, kao da ste jučer zadnji put pričale. Nekakav konstantan odnos između dvije osobe koji se nikada, baš nikada ne mijenja. pravo prijateljstvo.

22. F. ZG. FER. igraonice.hr
instagram

Writing since 13.11.2005. (10:53)

Blue

*trebaju mi novi prijatelji da ih stavim ovdje*

I see the girl I wanna be: riding bare-back, care-free along the shore. If only that someone was me. Fear surrounds me like a fence I wanna break free. All I want is the wind in my hair, to face the fear, but not feel scared. Wild horses I wanna be like you: throwing caution to the wind, I'll run free too. Wish I could recklessly love like I'm longing to I wanna run with the wild horses..
~Natasha Bedingfield - Wild Horses



I'm listed at Blogerica

· design & base code: *marhina. [dz]
· picture: =vampire-zombie
· thanks: Tutor.Blog