Pošto me ljudofi nagovraju da napišem post... Moram... Ajmo prvo o mom šopingiranju. :D

U subotu ujutro sam išla s bakom do grada da mi kupi nove tene za rođendan... Ja sam ih već vidjela, sam sam ih morala probat i kupit. Male slatke Reebokice... Tak su mi medene. Kupila mi baka tene... Koštale su samo 44o kn... Pa odvedem ja bakicu u Terranovu, hoće ona meni kupit majicu, (tko bi se bunio?). Gledam ja tamo... I vidim ja neke hlače na opakom sniženju... Onak... prezakom.. Tamne al su onak zlatne... Ima moj broj... Još samo da vidim cjenu (mislim si, opala bum u nesvjest). I jesam, al zato kaj je na njima pisalo 89,90! Ja onak: "AAAAAAAAAAAAA" Sva sam si bila i hepi i fensi....
Kak sam ja došla doma uvalila meni teta 4oo kn za rođendan.... (koji mi je, inaće, 21.2., ali nea veze...)

U subotu navečer išle Iwa i ja u kino... I vraćamo se mi i stali tramvaji.... a naš TOČNO kod Importannea (Galerije)... nagovorim ju da odemo unutra vidit kaj radi. Radi UR... Kupila sam si majicu i nofčanikec... hh

U ponedjeljak smo imali 3 sata jer je pol profesora bolesno... I otišle Danchi i ja u Avenue Mall... bwahaha... koja avantura... Kupila sam si fakat TONU stvari za 3oo kn... U TimeOut-u sam si kupila jednu kjut zelenu majicu sa crtama (dugi rukafi). U Orsay-u sam si kupila kričavu, žuto zelenu majicu kratkih rukafa... (zabrijala ja na zelenu.... bwahaha) U Accesorize-u sam si kupila naušnice... Onak srebrne svaka sa po dva crna kamenčića. U DMu sam si kupila nekaj narančasto od Balee: lip balm, maramice za lice i dezodoran. U Bershki sam si kupila još jednu zelenu majicu dugih rukava sam kaj je ova malo tamnija. U new Yorkeru sam si kupila crnu torbicu i u TWu sam si kupila crni remen.

Sad sam i sva fensi... bwahahah... Ajmo dalje... O čemu?? Hmm... ZNAM! O filmu u subotu...

Iwa i ja smo u subotu gledale I Am Legend... Jednotvano fenomenalan film, morate ga otić pogledat. Will je onak.... *yumi* hh
Grafike su stvarno previše odlične... Stvarno vam dođe da povjerujete da je NY sav obrasao i da tam fkt žive one životinje... I odlično su napravili "Mračnjake". Izgledaju bolje od Jacksonovih orkova i Golluma... Izgledaju dosta realno, makar mi se nikako ne sviđa onaj "glavni" (koji je pusti pse na Sam... *šmurc*)
Zvukovi, glazba... ZADIVLJENA, ZADOVOLJNA. Eto... To kreštanje su tako kvalitetno napravili, mislim, netko tko može napraviti kvalitetno kreštanje je fkt genije. Osjetila sam napad adrenalina od samog slušanja zvuka auta (na početku).
Priča.... Odlična. Zadivljena sam... Makar, da je po meni, nebi ni Sam ni Naville nebi umrli, ili bi možda umrli zajedno na kraju (onak kak je Neville umro)

To je to od mene za sad... možda updateam... maybe ne... eto.... vidimo se...

*pufa*

Jednom me jedna osoba pitala: "Da li ti je žao, ili da li ti je ikada bilo žao, što je tvoj blog toliko javan? Mislim, što toliko ljudi zna za njega?" Nisam odgovorila. Samo sam se ozbiljno zamislila, toliko da je i ta osoba shvatila da je potaknula lavinu misli u meni. Šutili smo i sjedili nekoliko minuta. Na kraju sam samo tiho izustila: "Ne znam..."

Skoro se svako malo, kada sam na svome blogu, pitam "Da li mi je žao?" "Da promijenim adresu bloga, tako da nitko živ ne zna za njega, osim nekih odabranih?"

Čak kada i odlučim da ću to učiniti sjetim se koliko sam truda uvijek ulagala u ovaj blog. Koliko sam neprespavanih noći provela jer sam imala tisuće ideja kako da ga uredim, ili ideju za novi post. Sjetim se dviju godina svog života koje su ostale zapisane na ovom web prostoru.

Shvatih da je ovaj blog moje obilježje. Uvijek sam prezirala ljude koji bi stalno mijenjali blogove, korisnička imena i slichno... Užasno sam nostalgična osoba i mislim da ne bi mogla izdržati niti dana sa njovom adresom. Jer, ja sam tina356. Jedina tina356. Možda ću mijenjati nickove ali ću zauvijek ostati tina356.

I moja je odluka da želim da me ta adresa, http://tina356.blog.hr, prati kroz život, i mislim da nikada neću "prerasti" pisanje bloga.

Oni ljudi o kojima negativno pričam u postovima najčešće su prijatili da ako još nešto napišem o njima da ću vidjeti. Eh, pa, neću. Ovaj blog nisam napravila sa svrhom da bude neki trač-blog, kakvi su se poprilično često pojavljivali u našoj školi, ovo je moj blog. O meni. O svemu što se tiće mene, a imam to želju ovdje napisati. I ako mi kažeš da sam kuja, ako kažeš da sam umišljena, ako o meni kažeš "Gle Mihetecku, nosi tajice, sad je kao mršava" ja ću to napisati. I napisati ću svo svoje mišljenje o tebi ako treba.

Jer ovaj blog imam sa svrhom - da izrazim svoje mišljenje. Da ostavim nekakav trag u svijetu, što sumljam da ćeš ti ikada napraviti jer ti je najveće postignuće.... ne. Nisam takva i ne spuštam se na taj nivo.

Također, ovaj me blog naučio mnogim stvarima. Od toga kako su ljudi bezobrazni i nepošteni prema tebi ako si slobodne volje i slobode izražavanja. Do nekih praktičnih stvari kao što je baratanje HTML-om...

Zato ne namjeravam odusati od svog bloga, ne namjeravam promijeniti adresu, ne namjeravam ga zatvoriti, ne namjeravam se sramiti nečega što sam napisala. Jer je taj blog moj odraz i nitko to ne može promijeniti.

----

još nešto želim poručit. Ja o njima nisam mislila niti govorila loše do onog trena kad sam saznala što one misle i govore okolo o meni. Ja nisam željela biti u tome, ali ONE su me uvukle. Sada nemate pravo na žalbu

Bilo je... ne znam kak da ja to kažem... ma IZVANREDNO... Idem pričat sve ispočetka, od busa pa nadalje.

Dobro, o busu se nema kaj posebno za pričat, ispričale smo Nina i ja Mii kak smo jučer vidjele Dabića u busu 1o do 1o. I pričele smo kak nismo niš učile za ponedjeljak i tak te stvari. Onda su me cure pitale jel će doć "neki moj" (pod tim su mislile Grga ili Luka). Ja im rekla da je Grga reko da ne može, a Luka da mi nije odgovorio. I dobro. Na kraju smo išli Mia, Nina, Dora, ja, Tea (iz b), Špiro i MIhalićek. I u drugoj "grupici" su išli Sofa(Sonja), Babić, Šteko, neki mali, jedna sedmašica i Čutura. I da, kasnije su došli i Puljić i Barbir (koji kliže gore od mene i koji je pao... bwahaha)

I, dođemo mi sad na Šalatu, idemo Dora i ja posudit klizaljke i vidim neki lik sjedi na klupi i totalno me podsjeća na Lukinog starog, al nisam bila ziher, nisam ga vidjela od mora. I dobro, mi sad izađemo van i hokejaši završe i lupaju da im netko otvori i otvore Šprio i Miha al ne do kraja, i hokejaši lupaju, lupaju dok nisu probili vrata. I vidiš od prve dvojce koja su izašla, lijevom kosa u zraku, raščupan i fuflajući psuje. Kao da sam znala da je to Luka, imala sam takav osjećaj da je to on...

Kližemo se mi oko 40 minuta... Kližem s Ninom. I vidim ja dečka u crnoj jakni s plavim slovima... I vidim ja... Luka i ja njemu: "Luka" i on mene vidi, pozdravi, i da mi ruku, i kak sam htjela stat (a ne znam se klizat) zavrtila sam se oko njega i onda mi je rekao: "Eeej, nemoj mi sad tu past" i ja sam mu rekla da neću, al da sam zadnji put klizala u drugom razredu. Onda me par sekundi držao za ruku dok se nije uvjerio da sam stabilna... Onda sam ga pitala: "Kaj ti treniraš?" (mislila sam na to dal treniraš hokej) i reko je: "Da". Onda me pitao s kim sam tu, bla... I onda smo zaključili da smo izgubili sve svoje i svatko otišao tražit svoje.

Onda mi je Mia rekla da me gleda jednim okom... I tak... Kužilo se da se malo forsa s Ivanićem, al nismo ni mi bile niš bolje... bwahaha... stalno bi, kad bi radile krug i kad bi on i ekipa stajali, ispalo da ja kližem onak 2 cm od njega... bwahaha....

Bilo je dobro, još sam ga vidjela kad je izlazio i to bi bilo to. Otišli smo na trg u McDonalds. Puljić, Špiro i Miha su toliko zajebavali Ninu, da jadna nije niš kupila. *roll* Dobro, kasnije smo "išle do WCa", pa si je kupila pitu...

Uglavnom, sa Mihom sam oponašala Katarinu.... bwahaha .... Ja sam onak ko ona kreštala "Miiiihaaaaa", i on se trgao... i tak... I s njim sam se gurala, on mene, pa zbega, pa ja njega tražim par krugova, onda ga gurnem, pa zbegam ja... bwahaha... bilo je zakoniška...

Idem vam ja sad.

Pozz

PS. nisam niti jednom pala :D

Opisujem vam prvi dan škole, nadam se da ćete pročitati i zabaviti se unatoč tome što ovaj put neću štopat vrijeme, i nadam se da ćete imati materjala za komentiranje.

Leskovar: "Vista je sranje"
Prva dva sata drugoga polugodišta, recimo, prošla su u harmoniji. Dobro, uz nepotrebno, ali i neizbježno Šolino zajebavanje i podjebavanje. Satovi su bili mirni bez većeg profesorskog ometanja. Najveća interupcija je bila: "Vista je sranje." Super mi je što se zapravo jako slobodno izrazio unatoč tome što se par sekundi kasnije i ispričao. Makar po meni isprika nije bila potrebna, jer se prema njemu nekolicina odnose s poštovanjem, pa ne znam zašto bi on onda morao biti toliko pristojan i suzdržan.
Zapravo smo se samo igrali, surfali i dopisivali se na MSNu. Najčudinje je to da smo dakat svi komunicirali, što je začuđujuće koliko je i zastrašujuće. Tijekom informatike sam izmijenila dvije-tri poruke s Grgom
I to bi bilo to. Kao što rekoh na početku: informatika je protekla u čistoj harmoniji koja me se dojmila.

"E pa jest' ćete juhu!"
Pri vraćanju s informatike ispričala sam Kalićki sve o svojim dilemama (o kojima ne namjeravam ovdje pisat jer stvarno previše ljudi zna za ovaj blog, a neki bi se mogli i uvrijediti nekim činjenicama te dileme, nekolicina zna o čemu se radi, ali će pristojno šutiti, zato što ih molim da to rade). Ona se nasmijala... I rekla mi šta da napravim, makar ne znam, nisam sigurna da je to prava stvar. (makar smo Nina i ja u školi zaključile da bi to ipak bilo najpametnije, unatoč tome što danchi navija za onu stranu kojoj sam ja manje naklona i unatoč njenim +/- popisima)
Vratih se kući i majka zapovjedi da moramo jest juhu... Ae dobro, pojela ja juhu... Mo'š si mislit... pojela par noklica ostalo bacila. Toliko o njenoj utjecajnosti nadamnom i sestrama.
Nabrzaka sam oprala zube (opet) i popravila šminku (opet) i odaslah se u školu...

*mwa* *mwa*
Morala sam kupit mine, pa sam se isprve uputila prema papirnici, tamo sam srela Enu s kojom sam se izljubila i izgrlila, kupih mine i krenusmo prema školi... Pribiližavajući se velikom ulazu primjetile smo nešto malo i veselo da skakuće prema nama. Da, dobro ste pogodili - to je bila Mia. (hihi) Sljedilo je *hug* *hug* *mwa* *mwa* I tako cijelo vrijeme prije prvog sata.

"Ti kaj si inaće tiha, kaj si sad počela brbljat!"
Matematika. Treći (ili ostatku razreda koji neide na informatiku, prvi) sat drugog polugodišta. Wow... Nismo mogli a ne radit Decimalni zapis racionalnog broja. Mislim, koliko god je to razred stvarno radio ali nema veze.
Bilo je priče o mojoj dilemi, probala sam napraviti +/- listu ali nisam mogla jer pri tome ne mogu biti objektivna. Ili sam tada Nini objasnila "što" je predmet moje dileme, makar se ne bi baš moglo reći "što". Nmvz. Predložila je nešto ali je ubrzo shvatila da to ne mogu izvest. I tako. Nadosađivali se, dobili zadaćic i krenuli dalje.

Jedini koji zna kako okupirati
Ufff.... Povijest. Škiljo je valjda jedini profesor koji stvarno zna kako uključiti "djecu" u nastavu i izbjeći ono konstantno "brbljanje pod satom". Ne mogu reći da je bilo zabavno, ali isto tako ne bi bilo fer da kažem da je bilo dosadno, kad nije. Samo mogu reći da nismo našli vremena za radpravljanje o mojoj dilemi. (lik se zapravo zove Pintarć, ali ga zovemo Škiljo)

Objektivnost i zvuk visoke frekvencije u Close Encounteru 4, e sad jesu
Treći sat, daaaaaaaaaaaaaaaaa - engleski. Profa koja mene obožava a ja nju baš i ne. (nisam ja kriva što sam english-talent, pa ne moram učit engleski da bi imala 5).
Pri ulasku u učionu na stolu su nam stajala dva pola A4 papira. (d)anchi & moi happy --> PAPIRI! hehe.... Kaže ona: "Jesu to tvoji papiri?", a ja ono: "Baš...", (d)anchi: "E sad jesu." I reče meni frendica da napravimo više tu +/- listu... Ja sam njoj rekla da sam ja u tome odviše subjektivna i da će to ona objektivno makar nije (osobno) upoznala ta dva tzv. problema s kojima se suočavam u svojoj dilemi. (zapravo nitko ni nije) Ona zna ono što zna (skoro sve) i to je dovoljno.
Sat se činio previše dug da bi bilo istinito. Cenerica nešto pričala o CE 1,2,3,4, o UFO, NASA-i, ET-u i tako....

Ti još uvijek grizeš i kak si ti prestala
Na jelu sam shvatila da dvije cure koje su grizle nokte i kao prestale prije zimskih praznika opet počele. Kažem ja Rini: "Katarina! Isuse!" (gledajući i pokazujući na završetke njenih prstiju na kojima bi se trebali nalaziti nokti). I tako smo ustanovile da sam ja prestala grist, a da Maša, RIna i Sonja još uvijek grizu. Ma nisu jedine, Puljić i Erha im prave društvo. makar to Puljić iz hobija koliko se meni čini jer nema baš nokte kao da svaki dan bjesno grize.

"Čuvaj guzicu, to, vidim, imaš, jer stalno sereš"
Moja poruka profesoru koji misli da je duhovit: "Pročitaj naslov ovog odlomka" Nisam ga ni vidjela kak spada, već je izazvao opće gađenje svojim glupim komentarima koji su upućivali na izgled "nas s Bukovca". Molim te, ON IZGLEDA KAO DA JE IZ NEKE SELENDRE, ne mi, mi ne nosimo mornarse majice i preširoke treaperice neobrijani i neošišani 5 dana u tjednu. Ne želim se spuštat na njegov nivo.
Nadopunile smo i prepravile +/- listu, i ja sam dodala par subjektivnih komentara za koje sam smatrala sa su važni.
Završio je i taj sat. (i zafalila se ja Bogu)

Istosmjerna indukcija izmjeničnog kretanja naboja
Zadnja dva sata - fizikaaa... Prvi sat je bio jedan od onih satova, već navedenih u ovom postu koji se čine previše dugim i sve ostalo... Ali naravno da smo Mia, Nina, Maša, Flo i ja onako chatale i tako, makar bi Sternu (čita se Šternu) uvijek Maša bila kriva. Ne znam zašto. *piih* Ma znam, kad bi on gledao ili nešto uvijek bi samo Maša pričala.
I taj prvi sat sam se malne dopisivala s Lukicom (tak ja njega zovem, mislim da ga živcira, ali kaj bi ja, nekak mi je lijepše to izgovarat nego Luka). E, i sad bar znam kad je rođen. kk, trebalo je to izvuć iz njega, ali uz malu potporu okoline nije bilo teško.
Na pola drugog sata nas je pustio i krenusmo svi svojim kućama izmoreni od prokletog "prvog dana". (ehe, da, ovaj naslov za sate fizike sam izmislila čitajući pojmove iz bilježnice fizike)

Vrijeme potrebno za čitanje ovog posta: 01:26.5

Kao da u prošlom postu nisam napisala kako mrzim SMS spamache... meni neko jutro dođe porukica.... Mislim da nije baš bilo jutro al ja to smatram jutrom... =) A onda vam je išla nekak ovak:

Matijevicka ide na WT *cry*

Uhm... NE.... Nie to ta poruka... Aha.... evo je, prvo mi je došla od danchi pa onda od Maše... I ovako je glasila:

Opisi me u jednoj rijeci, samo jednoj i posalji mi. Poslije toga posalji ovu poruku na sto vise brojeva vidjet ces koliko cudnih stvari misle o tebi. Fora je...

E, to je dobra poruka... i ajde... pošaljem ja... poruke su se polako vraćale, ali neki nisu odgovorili... valjda su previše uzvišeni da bi potrošili manje od 50 lipa... nećemo ih imenovat... Pa onak... od nekih sam očekivala odgovore tog tipa (Boba), kod nekih sam se fakat iznenadila (Leo, al ono totalno... i LIČKA), neke sam predviđala odnosno, točno znala šta će reć (Čutura) i tak... Evo samo riječi... neki su pisali i više riječi.... al nea veze...

Zaljubljiva, savršena, zvrckasta, čudna (naravno, moja sestra), Pre Dobra osoba =], looda (u pozitivnom smislu) =), pametna, Gdjica. SavrsHena, zvrkasta, cool, luda (u pozitivnom smislu)

Uhm... da.... sam su mi ti ljudi odgovorili, ostalima je bilo previše teško... hh nea veze... eto... tako... sad stvarno MORAM napisat jedan ZAŠTO...





Danas ćemo ZAŠTO HAYDEN CHRISTENSEN? Yup... Pa ovako... prije je bio onak stvarno sladak, baš je imao još nešto ona dječačko u sebi... Tada mi je bio presladak... ofskroz.... I moram napomenut da ima lijepe oči (a svi koji me bolje poznaju znaju da vooojim lijepe oči ) I sad vidim ja trailer za Jumper (njegov novi film) i vidim jedan 10 minutni intervju... Onak je mmm... Kao prvo i prvo, sad je kratko ošišan, i SUPER mu stoji, kao drugo na faci mu se vidi da je odrastao (nije više mali dečko) i kao treće PREKSRASNO SE SMIJE! Jako je kjut... Sad je još SAVRŠENIJI, i jedva čekam da dođe Jumper u naša kina tako da mogu gledat te lijepe oke i taj preslatki smajl na velikom ekranu...

Eto vam... Ja sam svoje obavila idem još pročitat post pa vidjet koliko vam treba da pročitate ovih jadnih par redaka, pa gibam (taj sam izraz pokupila od Lea, Hvala Leo) Ajde pozzam vas... Nadam se da imate komentara vezanih uz Haydena, jer me takvi zanimaju, a i odgovorite na poruku u komentarima, onak, koliko ste stekli dojam od samog čitanja mog bloga... ajde pozzam vas sad i idem... =)

Vrijeme potrebano za čitanje ovog posta: 2:09.5

Probudih se ujutro i dođe mi poruka. Vidim, Venca. Mislim si, čime sam ja zaslužila, šta sam napravila? Hehe... I onda se odvažim pročitat poruku i vidim:

Kas bi prijatelji imali etiketu, na tvojoj bi pisalo: 100% poseban. Boja: vesela. Vrijednost: neprocjenjiva. Made in: My heart. Čuvati: od svega. Voljeti: do neba.

Naravno, to ne bi bio lanac sreće bez:

Pošalji ovo na 5 brojeva i za 5 dana imati ćeš onog koga voliš. U suprotnom ćeš umrijeti za 5 godina.

No, nije to što me natjeralo da tu poruku pošaljem dalje. Ono što me odmah nasmijalo je bilo što je Venca nadopisala. Glasilo je:

Pošalji ovo da ne krepamo!

Jednostavno, skoro sam opala s kreveta od tolikog smijanja, zato sam nabrzakaka poslala poruku na 5 brojeva koji su mi bili na listi zadnje poslanih. Et, tako sam spasila i sebe i Vencu od sigurne smrti. hh Kako oboožavam lance sreće... najdraži mail mi je bio:

Zahvaljujem svima koji su mi slali junk mailove!
Jer, zahvaljujući vašoj dobroti:

1. Pročitao sam svih 25 tona sabranih djela Dalaj Lame i skupio 4690 godina mira i blagostanja.
2. Nagomilao sam otprilike 3000 godina nesreće i umro dosad već 67 puta zbog raznoraznih pisama koje nisam prosljeđivao .
3. Sirota djevojčica Amy Bruce iz Kambodže dobila je moju godišnju zaradu koju joj je isplatio Microsoft za svaki poslani mail.Ona je naime bila u bolnici 7000 puta u zadnjih nekoliko godina , a od 1995. ima uvijek 8 godina ?
4. Saznao sam recept za vječnu ljubav i sreću: dovoljno je prosljeđivati mailove na sve moguće adrese u roku 3 sekunde od primitka , pritom se grebati lijevom rukom po leđima skakućući funky chicken oko Renault- a 4 suprotno od kazaljke na satu.
5. Još uvijek čekam da mi nepoznati bogataš iz Boukistana prebaci milijardu boukistanskih zlatnika i Nokiu koju sam zaradio šaljući mail u Ericsson .
6. Spasio sam bar 2 endemske ugrožene vrste kratkorepih Bjeloruskih vjeverica.

Još jednom, HVALA SVIMA!
VAŽNO : Ako ovaj mail ne proslijedite u slijedećih 20 sekundi na barem 850 e-mail adresa, svemirski dinosaur će doći i pojesti vas i vašu obitelj skupa s malom Amy Bruce koja je u bolnici. Opet!

Eto, barem netko tko stvarno ozbiljno shvaća kakve nam strahote prjete ako ne pošaljemo tonu lančanih emailova na sve email adrese koje imamo u kontaktima.. br... tjera ni strah u kosti... ccc

Mislim da sam ispunila svoju obvezu da kao bloger napišem post, a sada je vaša obveza pročitat ovaj post i komentirart...

Demandajte da Colbie dođe u ZG

Kada sam napisala post u kojem sam vas sve populjivala zbog toga što ja vama komentiram kao psyho, a vi meni ništa, dobila sam više manje 100 komentara, nisam sad raspoložena za pregledavanje.

Ali sam sad iskreno ogorčena nekom drugom stvari, napišem post, izmješanih tema (s ciljem), tako da o svakoj možete napisat barem dva komentara (što od vas ne tražim). I onda si čitam komentare, koji su tipa: super, dođi do mene, pozz i cmaksa rastavljena u 15 kommmacha... I niti jedan komentar koji se odnosi na moj post... Scrollam kroz komentar i naiđem na komentar od danchi i pomislim, eto, sad netko fkt komentira kaj sam napisala... Da, zapravo komentira one koji (ne) čitaju postove:

|danchiXD| supach je dizajn |05.01.2008. @ 13:55|
|danchiXD| sam ti piši velke posteve |05.01.2008. @ 13:55|
|danchiXD| al ne će ti ih svi čitat.. i opet ćeš imat komentare super blog, posjeti moj |05.01.2008. @ 13:55|
|danchiXD| i još jedan kiiiisssssssss rastavljen u 15 komentara, slofo po slofo |05.01.2008. @ 13:56|
|danchiXD| :D |05.01.2008. @ 13:56|
|danchiXD| al ja sam pročitala post |05.01.2008. @ 13:56|

Zašto se ja trudim čitat tuđe postove, odvojim dvije minute svog "dragocjenog" vremena i pročitam prokleti post, kad nitko ne čita moj jer mu se čini previše dug. Da napišem dvije rečeničice, opet ih ne bi čitali. Ja se stvarno pitam zašto...

Ok, pašu meni silni komentari, kome ne bi, ali ipak mislim da je red da bar pročitaš jedan odlomak mog posta, pa njega iskomentiraš, tak da si ja možda čak i pomislim kako si pročitao/la post...

Ali mogla bi se i ja prestat tješit... Nije da će ljudi sad zbog ovog posta počet čitat moje posteve, bit će kao i za onaj post s komentarima... Ljudi će pročitat ovaj post, reć: "Da, i mene to živcira.". I opet će napravit isto, sljedeći post neće pročitat, reći će: "da, kul, cmoksa", ili ostavit tonu komentara koji idu ovako nekako:
|˛°˛°Arly| evo mene opet....lalalala |06.01.2008. @ 14:28|
|˛°˛°Arly| malo mi je dosadno pa pustam komentare okolo hehe...:) |06.01.2008. @ 14:28|
|˛°˛°Arly| idem sad dalje....-_-' |06.01.2008. @ 14:28|
|˛°˛°Arly| pusaaaa bye bye |06.01.2008. @ 14:28|
Samo što to ona nije "sam tak" napisala nego joj je to već bio treći put da komentira. Da, to se dogodilo i na onom postu, ja se nisam žalila zbog broja komentara, ja sam se žalila zato što ljudi kojima ja komentiram ne komentiraju meni. I iskomentirali su mi taj post i nikad se više nisu vratili na moj blog unatoč tome što im ja svako malo komentiram...

I sad vas s razlogom molim da POČNETE ČITAT PROKLETE POSTOVE

Usporedbe radi idem pročitat post i vidjet koliko mi treba, pa ću vam prije svakog posta napisat: "Potrebno odvojiti ____ minuta vremena"

A za ovaj post je bilo potrebno odvojiti 01:55.0. Eto. Tek toliko da se zna... I to zaokružimo na dvije i pol minute... Ako će nekome trebat više... izjasnite se...

(pošto je ovo izvanredni post, u njemu neću objasniti niti jedan "zašto" sa Most Wanted liste)

And finaly... blog se dovodi u savršenstvo, imala sam neko vrijeme onaj žućo dizajn, ali mi je iwa napravila dizajn jer se malo počela zabavljat s tim. (rekla je da neće sad otvorit blog s dizajnima, niti ih radit za širu populaciju). Ja sam joj dala slikicu, našla sam ju na devianARTu, u zadnje vrijeme sam fkt puno tamo, ima supach slikica... =)

Možete vidjet da sam promijenila blog, i dalje ću ga mijenjati, sve do Great Descenta kada će on postići svoje potpuno savršenstvo. (bulšitam, jelda, hh) Da. Samo govorim da JOŠ nisam gotova s uređivanjem, moram neš poduzet s prikazivanjem komentara i linkovima za komentiranje. To će bti velik pothvat jer ni sam blog ne pamti kad sam zadnji put "zalutala" u HTML. (ok, ok, priznajem, nije to bilo baš tako davno.. hh) Također i boxevi moraju bit sređeni...

A sad par nofosti vezanih uz blog... Neću više stavljat pjesme u boxeve jer mi bude preveliko, umijesto toga ću u svaki post stavit drugu pjesmu... odnosno onu koja mi se vrti (u glavi, na laptopu...)... Kao što vidite na početku posta, danas je na repertoaru Into The Night by Chad Kroeger and Santana. (for dummies: Chad Kroeger je onaj iz Nicklebacka).

Pošto sam prij pisala pre kratke postove, od danas počinje komentiranje svih postova... Što znači da ću ja na svaki pot, počevši od početka napisati neki poduži komentar, tak da mi se statistika popravi. Kaže mi da pišem kratke postove... (uu prosjeku), normalno kad od prije imam nekih nenormalno kratkih postova od po par rečenica... *dumb*

Ooooooo..... Daaaaaaa.... Most wanted list.... hh..... sami slavni komadi... (dobro, ima jedan deda, al kaj ćeš kad je prezgodan) Danas ide obrazloženje ZAŠTO VIN DIESEL... Eh, pa, da krenem... Meni je on tako mmmm... (dobro, to smo shvatili) OK, ok. Lik je fkt neodoljiv baš zato šta ima onak slatko lice, presladak mi ej u faci, i još kad se smije... a onda mu vidiš tijelo.... i počneš slinit... (uhm... NORMALNO). I ima super glas, onak hrapav, i kad ga vidiš, mrga, al presladak u faci, i još s tim glasom.... mm... mmmm.... da.... hh... Evo vam jedan viiideo.... da slinite... hh



To je to od mene za dans pozzam vas...

OK, povlačim puno onog posta kojeg više nema, mnogi će primjetit koji je to post. Ako netko ipak dođe to teksta tog posta, ja se ne namjeravam opravdavat ZAŠTO sam to napisala, a ako vam ne budem odgovarala na pitanje: "Zašto si to (onda) napisala?", ako budem šutila, nemojte se čudit. Ok, sad se mogu bacit na damn post, koji će vjerojatno biti toliko dosadan da će mnogi od vas pobjeć od mog bloga zauvijek, a neki će ga poželjet hakirat...

Eh, sad.... Misla sam si vratit onaj žućo dizajn... Znate vi koji.... onaj slatki s onom krticom koja ima drvena krila i piše "Dreams Come True, You Just Have to Believe" da, taj medeni...

Yap. točno ovaj.... Ja bum ga s vremenom vratila, ali moram prvo malo uredit sve, jer mi je sve u boxevima u ovoj fakin rozoj boji.... A i savljam ovaj dizajn jer je pile žuto........

Znate, sad imam neku opsesiju onim, zašto je pile prešlo cestu? Pa.... Uglafnom ja i pile in kompanija... Kaj da radim, meni je malo piče fensi, a najdraži odgovor mi je: "Privukla ga je moć tamne strane" Eto, sad sam se napokon pomirila sa SW III, i sa Darth Vaderom.... Makar je Hayden morao crknut da bi došao Vader.... Grrr... Ja se plakala, meni je to tak grozno... Mrzim taj dio, da sam ja radila SW, ili bi stavila nekog gadnog glumca da glumi Anakina ili bi izmijenila IV, V i VI dio, tak da Hayden ne mora crknut... Nieeeeeee feeeeeeeeeer..... Dobro, ja njega luvam ledat u Shattered Glass.... Tam ne umre, al je malne .... da... al je njam.... mmmmmmmmmmmmm...... A i film mi je super... Ja hoću tu knjigu (jer je film po istinitoj priči) Ugl, Hayden rula.... hh (dobro, i Justin Long, i Orlando Bloom) hh kaj ću... slaba sam na njjih... hehe


Shattered Glass

Našla sam se jučer s Mateom i Grgom. Bilo je ok, s obzirom da su oni bili "posvađani" i onda su to kao "rješili" ali sam ipak ja cijelo vrijeme morala šetat u sredini da se oni slučajno ne bi dodiriali, pogledaji AJME! (to je bilo uglavnom zbog Matee)... I kao su se pomirili i pričali i onda su se opet na MSNu posvađali, ma zapravo Matea se nadurila. I ZNAM ZAŠTO, MATEA, REKAO MI JE! Al, dobro, to je između njih neću ja sad ulazit u to... A i kad smo se našli sam shvatila sa NISAM upućena u mnogo toga, al nea veze... Boli me, ja ću sebi stavit žuti dizajn, nabavia bum si pile, i pile i ja ćemo živjeti u svjetu gdje se snovi ostvaruju i mi ćemo prelaziti ceste.



Prešla sam The Great Tree, i Danchi je, ne znam za Iu, nije se izjasnila. E, fakin' igrica ima 100 levela od kojih je 60% fakin' teških, ova slika iznad, i ova ispod su iz videa u igrici... Ak vas zanima, skinite si ju na Reflexivu, ali to je trial, prbajte si nagdje nać Reflexive All Games Patcher v2,0, s njim možete patchat sve igrice koej skinete na Reflexivu, i nove i stare...



Pozzzek od Tinchice

P.S. Još uvijek traje moja Oriflame opsesija, makar o tome ne piše tak puno.

P.P.S. Možda neidem u onaj usrani kamp u Biogradu. Starci su zaključili da je lošji od Straška i još nam je 5€ (po danu) skuplji, tak da najvjerojatnije idem u Straškooooo... yayy.... STRAŠKO RULA!

22. F. ZG. FER. igraonice.hr
instagram

Writing since 13.11.2005. (10:53)

Blue

*trebaju mi novi prijatelji da ih stavim ovdje*

I see the girl I wanna be: riding bare-back, care-free along the shore. If only that someone was me. Fear surrounds me like a fence I wanna break free. All I want is the wind in my hair, to face the fear, but not feel scared. Wild horses I wanna be like you: throwing caution to the wind, I'll run free too. Wish I could recklessly love like I'm longing to I wanna run with the wild horses..
~Natasha Bedingfield - Wild Horses



I'm listed at Blogerica

· design & base code: *marhina. [dz]
· picture: =vampire-zombie
· thanks: Tutor.Blog