Evo, pišem post, a ne znam o ćem da pišem, o toma kak mi je Dabić prezgodan, pa kak ima lijepe oči ili kak je pekmez malo mutav ilikako sam izmislila svoj karasni dizajn, ili, ne znam o čemu! Ajme kako mi je dosadno doma, il' da pišem o školi? Ufff, o tom roman, odmah...., he he he.... ili da vam stavim neku sliku svako malo? E to da, of course! A kaj da vam metnem??? U fuck! E sama sebi zvučim ko neko ko je nov na blogu i uopće ne znam kaj radi a i moj blog će slavit svoj 1. roćkas! To mi je tako zakon! E hvala Bogu, za taj dan ćete dobit lijepši post o dosadašnjoj povijesti mog bloga. U koje ja romane pišem! Kaj da vam pričam? Uostalom, moram vam reć da sam počela žderat mandarine, štujem ih! Paaaa SAD ajmo krenut od SUBOTE....



Evo, slika je bila kako luudo... Eee.... Ma uglavnom, ajmo mi polako... U devet sam se probudila! I to zakaj, zato kaj sam religiozna! Ma počinjem bit, ali nema veze! Uglavnom, dođe Maša po mene oko deset, i Mandarine mi, došle mi od mene (koja sam 10 metara udaljena od Maximirske šume s gornje str.[Požarinje]) do Remetske Crkve za oko 40 minuta pješice! S obzirom da smo išle po Gornjem Bukovcu, brzo smo došle. A na dotičnom vjeronauku smo radili aranžmane koje ćemo sljedeću nedjelju, mislim, prodavat ispred crkve, za neku dobrotvornu akciju. Mi smo vam dobrotvori. Doma smo išle s Mariem i Kontekom i tak, kad sam doma došla, su mi noge skoro otpale, smo su ih hlače držale pričvršćene za guzicu! I, tako, ja lijepo crknuta. Kaj sam radila ostatk dana? CRNČILA! Mandarine mu! Polizala sam cijelu sobu! Ni zrna prašine nije bilo, a mala je polizala podove i Mandarine mi, svoj noćni ormarić! E i tako ja jela mandarine. I dopisivala se sa Ivom na ICQ, mislim i madarine mi, prošel taj dan!



Pa NEDJELJA.... Uuuu, prvo sam se zbudila u osam, jer sam išla u misu u 9, sam nas je Snježana ovaj put vozila. I tako cijelu misu smo se neš smijali i tak, i još smo bili s Tenom, što nam je bilo još smiješnije, doduše, išle smo pješice doma. I tak, kasniej sam malo bila sa sestričnom, Vikicom, pa smo si slale ''medije''(Mandarine mi, kak se ja to izražavam....) s moba na mob.... I tako lijepo mi smo zajednički kršile zakon..... he he he. Vršile smo neovlaštenu distribuciju, šta to god značilo.... I tak bila sma kod bake, šetala sam se s Monikom i Jasnom. I pitala sam Puljića jel hoće hodat s Monikom, no on je Mandarine mu reko da neće! Ma gad mali. I tak teta mi je kupila 6 paketića slićica.



I PONEDJELJAK, ufff škola, što je bilo dosadno.... Ma koga zapravo briga za to! Gledah navečer Zakon Braće, i plakala sam, tako mi je bilo jao Lincolna, ali mi j aviše bilo jao Michaela, a pogotovo kada sam ga vidjela kako su mu suzne i crvene oči, ja sam tak plakala.... Zapravo su mi curile suze i nisam ih mogla zaustavit! Promjenit ću nadimak u Tugica.... Tak me starci zovu zato kaj često plačem! I dansa sam pročitala jednu ''priču'' i tako sam se rasplakala Evo uvjerite se sami. (joj ne opet bum se plakala)

Blue

*trebaju mi novi prijatelji da ih stavim ovdje*

I see the girl I wanna be: riding bare-back, care-free along the shore. If only that someone was me. Fear surrounds me like a fence I wanna break free. All I want is the wind in my hair, to face the fear, but not feel scared. Wild horses I wanna be like you: throwing caution to the wind, I'll run free too. Wish I could recklessly love like I'm longing to I wanna run with the wild horses..
~Natasha Bedingfield - Wild Horses



I'm listed at Blogerica

· design & base code: *marhina. [dz]
· picture: =vampire-zombie
· thanks: Tutor.Blog