time killer. https://blog.dnevnik.hr/timekillah
petak, 03.11.2006.
ne spava mi se. pa mi je glupo samo ležat. kompjuter, kolko god zatupljujuć bio ponekad, bolji je od buljenja u zid u mraku. ali nekad i razmišljam puno i pametno pa ne mogu sad to da je kompjuter bolji uzet zdravo za gotovo.
picolovac mi je nezanimljiv. skužila sam to jučer. bio mi je dosadan i tlaka je bilo pričat s njim. spoznaja da ćemo se, više manje igrom slučaja, srest za mjesec dana me i nije nešto posebno obradovala. znam da će mi želudac izcentrifugirat sve redbulvodke u trenutku kad ga vidim, al skulirat ću se, popit još jednu, zapalit cigaretu i okrenut se. ne skroz leđima tako da mu ostavim prostora da me skuži. a i nećemo bit nepristojni + djeca. previše mu je ovo mog današnjeg vremena. stop.
ne mogu ćaći nikako objasnit da nam se flet isplati. stari je to borac protiv telefonskih računa. :(
a zima je. platit ću mu zaostale račune, i plaćat nove redovito pa se možda smili.
music is my boyfriend. nije im to još jasno. roditeljima. e pa shvatit će.
zaključila sam dvije stvari. jednu davno, jednu nedavno i sad sam nadogradila.
1. muzika čini čovjeka.
2. kad bi samo znala. znači znala, ne i poslušala, sve šta me zanima, moj music-self bio bi zadovoljen. dakle, jednostavnom logikom zaključujemo da se to nikad neće desit.
zanima me kolko bi mi vremena trebalo za to saznat. a i poslušat. previše.
ako se ikad kloniram jedna ja ću sjedit doma i slušat muziku. ali samo u slučaju da klonovi međusobno izmjenjuju iskustva u najkraćem mogućem roku, nekom milivremenu. ako to ne bude slučaj neću se ni klonirat, nema smisla.
