Life Of My Own
27.07.2006., četvrtak
Welcome 2 My world
Ej ljudovi evo i ja imam blog! Dugo sam razmišljala o tome i napokon odlučila ako mogu svi mogu i ja! Prvo nisam htjela jer sam mislila da neću imati vremena za to jer nikad nisam za kompjuterom, stalno sam negdje vani, u pokretu, totalno sam hiperaktivna. A nisam ni znala šta da uopće pišem  ali sad sam odlučila da ću pisati šta god mi padne na pamet, načitat ćete se ovdje svakakvih gluposti, vjerujte mi! Da vam iskreno kažem, nemam pojma koliko dugo će ovo pisanje trajati jer ne znam da li će se to meni dati, trenutno sam totalno nabrijana na ovo pisanje ali inače sam flegma, bar mi tako svi kažu pa možda dode vrijeme kad ću pomisliti da me baš boli k.... za blog i za sve vas! ....ma ajd zezam se... ma volim ja vas, tj. ajd valjda ću vas zavoljeti, heh... eto to bi bilo nešt za početak...E da, da vam ispričam jednu "dogodovštinu" od jučer... Ošla ja s frendicama na kupanje na naše drago gradsko "jezero", mislim to je jezero i svi se tamo kupaju iako baš i ne izgleda tako a i pričalo se da tamo ispod vode ima svega i svačega i mutiranih riba ali mi smo svi hrabri pa idemo tamo dok netko ne nastrada! Došle mi tamo biciklovima i zaključamo mi njih, kupamo se, popijemo kavicu, zafrkavamo se i sve super... i odlučimo mi krenuti kući i spremimo stvari, dođemo do biciklova i ja skužim da mi nema ključeva od bicikla, pregledale smo sve stvari milijun puta a ključa nigdje, još su nam neki ljudi pomagali da ga nađemo ali nismo ga našle, i pokušamo mi razvaliti to sa španglicom ali bez uspjeha, razmišljala sam da ga ostavim tamo i kasnije se vratim sa nečim što će to otvoriti, šta god to bilo, no onda bi me stara ubila kad bi se vratila kući bez bicikla  ali na kraju sam ipak odlučila da ću ga vući, nosit ga nisam mogla jer je bio pretežak! I prolazimo mi kroz kvart u kojem živi jedna naša frendica i odemo do nje, da nam ona klješte, no mučile smo se s tim sat vremena a pukla je samo jedna žica od njih milijun, a neki likovi prolaze i viču da smo ukrale bicikl, bed... Krenule mi dalje, planirala sam ga ostaviti u servisu za bicikle, i na putu mi pukne guma a mi ni blizu servisa, a vani vruće, a meni noge izgrebane od bicikla, ma živi užas! Došlo mi je da ostavim jebeni bicikl na po ulice kak sam bila nabrijana...  ... Kad smo došle u servis, čovjek što tamo radi mi je pokazao gumu i pitao me šta sam ja to radila, pukla mi je i unutarnja i vanjska guma, no na svu sreću nije me napao da sam ukrala bicikl jer je morao skinuti onaj shit s njega, zna mi staru pa je sve prošlo ok... kakvo olakšanje! Mislim da taj bicikl neću više ni pogledati! Kad sam došla kući,odlučila sam samo ući u stan i pravac u svoju sobu, pa možda stara i ne skuži da nema bicikla, i nije ni skužila ali ja nisam mogla šutiti jer bi ionako skužila kad tad da ga nema! Rekla sam joj da je nešt bilo s biciklom a ona napravila facu kao da ću joj reći da je netko umro, uvijek pravi tu facu kad joj trebam reći nešto loše, rekla sam joj sto puta da ne pravi tu facu više, da je sve ok, ali taj joj je izraz lica valjda usađen hehehe... Ispričala sam joj sve a ona me napala da lažem i da ga je netko sigurno ukrao, sva sreća da sam imala papirić iz servisa pa me ostavila na miru, mislila sam da će i više pošiziti, već sam se počela opraštati sa svima! Nisam dobila nikakvu kaznu, zapravo nikad baš i nisam, zabrani ona meni da idem van ili slično ali se na kraju smiri pa odem van, svi se inače smiju kad im kažem da sam u kazni, nitko mi ne vjeruje ali zna i moja stara biti opaka  ! Uglavnom... odoh... Bi bi...  |
