Pape..
|
E pape moj, eto ima dvi godine kako si partia…. Puno mi falis, bas puno. Sve je nekako prazno i tuzno bez tebe. Nima mi ko price pricat. Zapravo ima, al te price nisu ka tvoje, pune zivota, smija i neke posebne zivotne mudrosti. Zna si pricat o mladosti, judima, prijatejima..... Kako sam ih volila slusat. I zapivat si zna. Kad bi se drustvo (cesto) okupilo, pisma bi ucas pala. A ja bi slusala i digod se pridruzila. Uvik puna kuca smija i pisme. Nima me ko na oni tvoj posebni nacin pohvalit, oli pokudit. Rec - mala to je dobro, ovo vaja ili ne vaja ti posa…. Gospe ti, ca to cinis, oli si popizdila… Uvik si ima vrimena za me. Pita ca ima i slusa s intereson, ka ritko ko (mater je uvik nekako imala prica posla). Kad bi ti pricala, osicala bi se vaznon, ka osoba do cijeg suda se drzi. E moran ti rec mater je dobro. Gura pomalo, zdravje joj se pomalo kvari, al neda se ona. A znas ju, borac ka ca je uvik bila. Kad joj falis ode na grobje, o tom ti ne moran govorit, to znas. Sritna je da ste imali toliko prijateja, pa eto oni ju obidu. I njima falis. Premda mi se nekako cini, da je vise ona njima utiha, nego oni njoj. Nece ona vanka kad nije prava, tad se zatvori u kucu i ceka da prode. Dica su eto dobro, skule finili, neki radu neki ne. Sritni su, jube. Uvik si volia dicu. I ona tebe. Sad san se sitila svojih iz skole. Rekli bi mi da niki nima takvog cacu ka ja. A ja bi samo razvukla osmih od uva do uva. Eto pape, moran sad ic kuzinavat. Gladni svi ovdi, brontulaju da di je spiza. Stoj mi dobro i doc cu te brzo obic. I samo da znas, tako mi falis |
