**RaSkA**

Ovaj post posvećujem jednoj jako važnoj nastavnici, našoj razrednici. Nažalost upoznali smo ju tek u 6. razredu. Svi su pričali da nam je prava razrednica Ivana i da ju nećemo upoznat u 5. razredu.Znali smo samo da je mlada i da se zove Ivana. Godinu dana smo pričali o toj ''tajanstvenoj'' razrednici. Pričalo se svašta. Da je stroga, da je super, da se kod nje ne pišu testovi, ma svašta, a mi onako mali i naivni vjerovali smo svakoj budali...
U 6. razredu se baš i nismo nešto dobro slagali s njom. Postavila se kao jedna od stožih nastavnica. Izrešetala je sve već nakon par lekcija i ocjene su bile grozne. Tek smo u 7. razredu uspjeli nać zajednički jezik s njom.
Sve se promijenilo nakon jednog iskrenog razgovora. Napisali smo na papiriće što nam smeta i što bi voljeli promijeniti. Od tada je sve bilo drugačije. Satovi su bili ispunjeni veselom i ugodnom atmosferom. Ona je razumijela svaki naš problem i uvijek nam je mogla pomoći. Čak i ako se radilo o dečkima. Na kraju godine nije navaljivala kao i svi nastavnici oko ispitivanja. Znala je da smo svi iscrpljeni od ispravljanja ocjena. I sami znate kako je to. . Stvarno se ima šta za pričat o njoj. Nikad nije bila živčana i ljuta čim uđe u učionicu. Uvijek nas je dočekala s toplim smiješkom na licu. Mi smo čak i razvili strategiju. . Frčkava kosa nam je značila da je dobre volje, a ravna da smo napravili neku glupost, ali naravno to je bila samo naša strategija. Ne znam ni sama od kud nam to..
Kako god bilo prošle godine, najviše smo se njom zbližili na ekskurziji. Nije bilo niti jedne stvari koju smo ju pitali,a da nam nije dopustila. Imala je povjerenja u nas i mi ju nismo iznevjerili. Nismo ni pili ni pušili niti smo radili neke gluposti. Najviše me se dojmilo kad su se nastavnice koje su išle s drugim razredima bunile protiv naše razrednice jer nam navodno previše dopušta, a naša ''Šefica'' im je onako pristojno odbrusila. Zauzela se za nas iako je bila najmlađa od nastavnica tamo. Stvarno smo se super poveli zahvuljujuće Raski. Hvala, Raska!
Naravno svakoj dobroj stvari dolazi kraj. Mi smo ove godine 8. razred. Ovo nam je trebala biti zadnja godina s razrednicom.
Jučer je u školi bio DAN OTVORENIH VRATA pod nazivom ''S OSMIJEHO U ŠKOLU''. Mislim da bi prigodniji naslov bio ''SA SUZAMA U ŠKOLU''.
Sveje bilo super dok nam Raska nije priopčila jednu, ne baš tako dobru vijest za nas. Dobit će bebu i više nam neće predavati. Taj dan smo svi bili u komi. Neki su to probali prekrit,ali ipak je par suzica kapnulo nekontrolirano. . Baš nam ta vijest i nije nešto dobro pala. Mislim sretni smo zbog nje, ali i mi smo joj isto praktički kao djeca i imamo osjećaj da nas je napustila, iako znamo da nije. Kako god bilo sad nam dolazi nova NASTAVNICA IZ BIOLOGIJE. Nisam baš sigurna da ću ju zvat razrednica. Mi imamo samo jednu razrednicu.Bez obzira gdje ona bila. Nekako se sve to tako brzo dogodilo. Svi naši planovi odjednom su pali u vodu. Možda ćemo se uspjet snać bez nje, ali to opet nije isto. Ako nas bude nešto mučilo nećemo ju moć pitat za savjet. S njom smo uvijek mogli otvoreno pričati o svemu. Ako nam netko ili nešto smeta ili jednostavno želimo provesti malo više vremena s njom. Uvijek je bila uz nas. Bez obzira jesmo li napravili glupost ili smo se pokazali kao najbolji razred u školi. Da smo barem prije saznali pa da smo imali malo više vremena da se pozdravimo. Nadam se da će nam često dolaziti.
Ne mogu više pisati. Moram ić. Javit ću vam se uskoro,a do tada komentirajte i primite od mene jednu veliku pusu.

P.S. Razrednice ako ste ovo pročitali nadam se da ćete nam često dolaziti i naravno radujemo se zbog Vas. . Uživajte!!!

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.