I am the Phoenix

~*~ Ispovijesti prodane duše ~*~ ... .. Part 2.

Kako je izgledao ... zanima vas? Očekujete barem neko odijelo crveno-crno pošto nema rogove i vile. Moram razočarati. Izgledao je normalno … poput vas. I to je nekako zastrašujuće … možda je baš sad osoba koja stoji pokraj vas – on … sakriven u tijelu prijatelja, prolaznika, brata … oca, majke … - "Hoćeš da se sredim malo, nabacim neko odijelo da ti sve ovo izgleda malo formalnije ?" - rekao je, praćen mojim čudnim pogledom ... - "Kad bi mi barem prestao čitati misli" - proletila mi misao. - "Ali kad su tako zanimljive ..." - rekao je - " Ti ni sam neznaš šta ti u sebi kriješ ... nisam bez razloga tebe odabrao. No, shvatit ćeš sve u svoje vrijeme, sve svoje potencijale, svoju svrhu, svoju bit ... " - slušao sam ga s čuđenjem. Imao je jako čudan pogled, možda je to bio strah ... neznam, vjerojatno sam to odmah izbacio iz glave. Vrag da se boji ?? Molim vas ! Kao da je čuo to ... i opet sam vidio taj neki neopisivi pogled, jer je to zaista strah ? Sotona se nečega boji ... ... .
"I …?" – pitao sam … - "Šta sad kao trebam potpisati ugovor ili … " – nasmijao se – "Stvarno gledaš previše filmova" – uistinu … razmišljao sam … U trenutku kao da sam izašao iz sebe i lebdio … OK … ajmo rezimirati … došao tip … tvrdi da je sam vrag … hoće mi kupiti dušu u zamjenu za sve blagodati ovoga svijeta … Ma jesi ti normalan … neki pobjegao iz ludnice ili narkoman … i sad tu tebe našao da zajeb… … opet sam pogledom tražio kamen. Ali one njegove oči … ne varaju … tako su … ne znam … trgnuo sam se … - "I ? Ugovor ili šta …" – pitao sam opet … - "Trebaš samo pristati na to … svojevoljno … čak ne moraš ni reći da pristaješ … čim to pomisliš … osjetiš … gotovo je … " – rekao je … Na neki sam ju način onda već i prodao … dušu mislim … no, trebalo mi je nešto simbolično … neki znak. – "Ako hoćeš … radi efekta …" – dodao je … -" Kao u filmovima … učinit ću ti uslugu … možemo se jednostavno rukovati …" – Opet sam doživio onaj izvantjelesni osjećaj … preispitujući situaciju … htio sam samo da me pusti na miru … nisam razmišljao … pružio sam ruku … on je krenuo svojom da uhvati moju … one njegove oči privlačile su me, cijela njegova osoba vukla me nekakvom nepoznatom silom kao da je između nas dvoje postojao elektricitet … kao da će eksplodirati bomba … napetost u zraku … -"Šta ja radim ?!" – upitao sam se … sve to, cijela je ta situacija nalikovala na slow-motion scenu, a ruke poput magneta hrlile su u zagrljaj ... .. .

TO BE CONTINUED ... ..