lost in love2
29.03.2009., nedjelja
neznam, zbrda zdola,ništ s nićim veze nema
|
mrzim dane ko što je ovaj, jer ni sama neznam kud i kaj , izgubim se i tak stojim u zrakopraznom prostoru i tapkam na mjetu, postavljam si pitanja na koja ubiti si ni ne želim postavaljat, ali jednostavno dan , vrijeme i slične pojave, vremenske nepogode same od sebe se pripriječe i etto meni konfuzija totalna . užas misleći da je ovo sve super i za pet, ali zašto se ja preispitujem, neznam, ne shvaćam sebe a kamoli bi nekog durgog mogla shvatiti. nekad stavrno sebe smatram totalnom konfuzušom ili bolje rećeno onak ne kužimm se , ja jesam po prirodi čudna i sve je to pod noramlno, ali zakaj ja sad nisma zadovoljna , jest da sam razmažena do bola i to stoji ali eto ja sad pokušavam otkrit koja je bit i smisao svega ovog, i nejde jednostavno nejde, nemam ideje. pišem da mi bude lakše da pokušam otkriti bit svega ovog i zašto njega nema i zašto ne zove, i još tisuću zašto, nisam onaj tip cure koja ne zove raddi ponosa , ja kad mi se zove zovem, ali ovo trenutno mi je onak sve čudnije i čudnije ne razumijem ali tak ispada, čudno na kraju krajeva..... jer nemogu dokučiti uz svu opću slobodu koju dozvoljavam njemu jer i ja idalje isto tako želim svoju slobodu, pa je to ono nemoj radit drugom što ne želiš da se radi tebi, ali Bože danas je nedjelja , mislim znam da ljudi i tada izlaze, meni se nije dalo mrdnut ali za ostale ok, ali zar je takav problem uzeti mobitel poslati sms, ili nazvat i reć bok , ma mislim ne trežim opravdanja jer je to suludo vrlo sam realna, ali svejedno ne shvatam bit toga svega. drugi korak koji mi nije bio jasan je taj da uzme stvari, ali ostavi majcu da ja ne mislim i da šta da?????????? štaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa??????? i opet eto ubiti na kraju pisajući sve ovo shvatim, teško ti je reći zbogom pa to na onaj najtaktičniji naćinn pokušava napravit..... no dobro i to mislim valjda če izać kad se javi pitat ču jer stvarno mi nije jasan. no bit cijele ovee moje dram je jer sam trenutno sama, nedjelju mrzim ovak i onak, a tek kad me sustigne sjeta još i više, cijeli dan pjevam pjesmu Zorana Predina : Prohujali su moji vihori i puno suza odnjeli u ime naše mladosti tražim još malo ljubavi..... neznam dal su mi stvarno prohujali vihori ili če tek, ali neželim sumljat u ljubav ne želim. |
- 23:23 - Komentari (3) - Isprintaj - #
Ožujak 2009 (2) Prosinac 2008 (2) Travanj 2008 (1) Ožujak 2008 (1) Veljača 2008 (9) Siječanj 2008 (16) Dnevnik.hr |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
Smisao života - dio drugi |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||