Vrijeme je za novi post
Eto…odlučih se i ja dovući svoju lijenu guzicu da kompjutera i napisat novi post…..stvarno ne znam što da napišem………..nemam nit ideje….nit inspiracije…… Uglavnom, opisat ću vam ovih par dana…..što mi se sve događalo……. Tijekom vikenda mi je došo stric, pa sam morala staroj prat suđe (kojeg je bilo na kilometre, mora ona zaprljat tri zdjele umjesto jedne) i pomagat u kuhinji (a to baš i nije neka sigurna pomoć, skoro sam joj razbila par čaša i set tanjura, tak da je popizdila i stjerala me iz nje). Mi smo ustvari trebali ić do strica, pa smo se zato ranije vratili s mora. I baš vidim kak smo išli! 
I tako ode on u ponedjeljak…..tad sam išla s frendicom (determineddissenter) u grad….naći se s jednom Mateom. Otišle smo do Vinceka…i ne bi ja bila ja da se nisam umrljala po majici (i to još bijele boje) sa sladoledom, hvala Bogu da sam imala jaknu i to mogla sakrit. Je da sam se malo kuhala od vrućine, al nema veze. Poslije smo malo svratili i do Jaruna i onda polako krenuli doma. U srijedu smo išle u kino (ja, determineddissenter, Josipa i Leona ), gledat GLAS SMRTI. Film je kao neki horor, a nit jedanput se nisam trznula od straha, već sam se strgala od smijeha. 
Što smo sve izvodile, s nekim klincima samo se gađale s kokicama. Klinac baš super gađa, oće pogodit moju frendicu do mene, ali skoro uvijek pogodi mene, tak da sam mu htjela cijelu onu kanticu kokica strest na njega i još tu kutijicu nabit na glavu. To bi bila dobra scena, al nisam, jer mi frendica nije htjela dat kokice, koje smo, btw, dobile od njih! Ja to ne bi jela, nit nisam, ko zna kakav su otrov stavili unutra, možda za štakore il komarce. Brijem da smo im išle na jetra! Imam neki takav osjećaj! Danas sam išla u grad sa sekom, malo u shopping (moram malo obnovit garderobu za zimu i jesen)…..kojih fora stvari ima……našla sam si jedne crne hlače, koje naravno moram pokratit. Kak ih je teško nać…..nigdje ih nema, al onda me onda mango spasio. Sestra me stalno ispituje jel imaš sve za školu……joj što me nerva. Kaj me baš mora podsjećat na to…..tak mi se ne da, ja bi se još malo odmarala….jedva čekam da završi ovaj osmi razred pa da odem u novu školu….vjerojatno 11. gimnaziju. Uglavnom, dosta o školi. Ah…..ne znam više o čem da pišem. Sad je na Mladosti neki turnir…kažu da se zove Hanžek (na što me to podsjeća…..he,he) po nekom tipu. Tak mi se ne da ić, a tu mi je blizu. I to bi bilo to. Čujemo se u slijedećem postu…….pozdrav svima! Čini mi se da mi je ovo najduži post do sada……
Da se i ja javim nakon 2 tjedna lutanja po Zadru i okolici.
Dođoh i ja nakon 2 tjedna u ovaj tmuran Zagreb. 
Htjela sam biti duže….ali neeeeee!! Mojim starcima se ne da! Konzerve! Malo sam pokupila njihov način govorenja tj. prešla ja na ikavicu i počela malo otezat ko oni. Ko i svake godine (to nije ništa čudno za me), pa se onda nemojte čudit ak nađete neku takvu riječ u postu. Uglavnom, ne da mi se prepričavat šta mi se sve događalo. Bilo mi je zabavno. Prvo sam bila malo u selu. Tam sam jedan dan išla čuvat ovce s rodicama na neko brdo (ugušila sam se od smrada, a i sutradan su me noge boljele od trčanja po strmim padinama). Koji prelijep krajolik, šteta što nisam ponijela aparat. A ne bi ja bila ja da nisam pala i razbila se. Poslije Gospe otišla sam u Zadar. Što Talijana ima. Okreneš se lijevo – Talijani, okreneš se desno - Talijani. Posvuda su! A što su smiješni. Ne znaju uć u vodu, a da ne prave scenu. Boje se svakog kamenčića, par puta se i vraćaju (kako koji), drže se za sve što nađu pri ruci da se, kojim slučajem, ne bi ogrebali, a kad uđu stoje na mjestu i izlete ko muva bez glave za par sekundi. Budale, al su zgodni, pa to izgleda tako slatko. Bratić mi je lud, totalno se promijenio (narasto 10-ak cm) i prolipšo, ko i svi ostali. Svi rastu samo ja ostajem ista. TO NIJE FER! 
A bar sam pocrnila. Malo sam i po gradu lunjala, grad mi je prelijep. Voljela bi se tam preselit. Ljudi su totalno drugačiji neg u Zagrebu, veseliji i zabavniji, al su svi visoki i to malo previše za mene (ja sam ipak bijednih 156 cm). I to bi bilo sve u ovom postu. Događalo se još toga, ali jednostavno mi se ne da pisat. pozdrav do slijedećug posta.
I tako.....odoh i ja na more!
Napokon je došao i taj trenutak!
Nakon samo par dana od prošlog puta, odlazim i ja na MORE. Jedva čekam! Idem u Zadar, ali prije toga bit ću 2 - 3 dana, pogodite gdje, na selu. Ovdje barem imam malo više društva. U petak tj. sutra ujutro krećem na put. Ne znam točno kad ću se vratit. Vjerojatno za dva tjedna. To što odlazim ne mora značit da me ne posjećujete. Katkad se sjetite onog malog stvorenja tamo u kutku.
Do mog povratka svima jedna velika pusa i topli i srdačni pozdravi!!!! 
I eto mene natrag.
Prvo što sam napravila ja bilo to da sam ugazila u blato, a onda sam se još i prehladila (svaki put se prehladim pa tako i sad). Prvi dan bilo mi je blago rečeno dosadno. Bar sam si ponijela mp3, al najzabavniju stvar tj. moj kompjuter nisam. A da stvar bude još gora, moj stric ima 12 mačaka! Ne volim mačke, dok ih on obožava. Kad sam ušla u sobu da bi išla spavat, lijepo se legnem, pogledam u sve kutove u sobi i šta vidim odvratne, gnjusne paukove i njihove mreže. Dobro, pozvala sam starog da ih ubije ili makne, što je i učinio. I tako sa ja riješim njih, ali…. Te proklete muhe! Cijelu noć su me oblijetale i nisu mi dale mira, a kad sam ih pokušala ubit, pobjegnu, a onda i ti pijetlovi u 7:30 počnu kukurikat! Proklete životinje i kukci! 
Tak da se uopće nisam naspavala. Drugi dan bio je zabavniji. Prvo sam išla se malo prošetat do centra, koja je to pustoš, nigdje nikoga. Vratim se je i vidim svoju tetu i tetka koje dugo nisam vidla (totalno otkačeni i zabavni). I tako se mi raspričamo, a onda smo još i do njih išli da vidimo kak su uredili svoju kuću. Navečer je bilo vrijeme da se krene. Oko 19:30 ukrcali smo se na vlak i krenuli. Nismo mogli naći mjesta da se sjednemo pa smo otišli u pušački dio. Tolko je smrdilo da sam se skoro ugušila. Ali…kako sam se smijala kondukteru. Tip izgleda ovako: visok (oko 2 metra, ak ne i više), štrkljav (il kak bi moja frendica rekla škiljav), plava kosa i oči i da naglasimo klempave uši (sam što ne poleti). Kad prolazi kroz vrata, tip mora kleknut da bi prošao, a da ne bi zapeo. A još je i smotan i totalno zbunjen. He,he… I tako došli mi doma oko 23:00. Istuširam se ja, zavalim se u svoj prostrani krevet i zaspem istog trena. I to bi bilo to….
Ta prelijepa putovanja!
Ja obožavam putovat, al moji starci ne. Napokon negdje idemo. Za vikend u Slavoniju, a onda slijedeći vikend u Zadar, na more. Al ni to me baš ne veseli. Zavidim svojoj sestri. Ona je otišla u Španjolsku, u Madrid sa svojim dečkom, a da stvar bude još gora, kod Džombe (ak znate ko je on,). Ajde, drago mi je zbog nje, al mogla je i mene povest! Ne bi joj smetala (dobro, možda malo), al svejedno! Al dobro, vratimo se mi malo meni. Ja inače volim otići na selo, malo za promjenu, na dan – dva, al po lijepom vremenu. A pogledajte kakvo je danas, kišovito je i hladnjikavo i sve je puno blata, a takvo će biti i za vikend. Katastrofa! Opet ću se sva zaprljat i prehladit. Užas! Al jedva se čekam malo maknut i Zagreba, pa ću i to pretrpit. Tako da me nema ovaj vikend, al u ponedeljak se vraćam.
Pozdrav svima!!
, US5, ostale boy bendove slične njima, umišljene i bahate šminkerice, tvrdoglave ljude, neke profesore, itd.
(ima ih još, ali oni su najbolji)
, Jelena Veljača
