9. i 10. nastavak!

da, da! i ovaj put dva nastavka, pošto su inače dosta kratki....
pa vjerujem da ste primjetili novu pozadiu, za koju možemo biti zahvalni Papercut9 pa hvala još jednom! meni je pozadina prejebena!
so... uživajte!

9. dio...
«Da to više nikad nisi napravio, Iero, jebote!!!» Kaže gerard.
«Oprosti.» Kaže Frank. «Stvarno se bolje osjećam.» «Uh, skoro me srce strefilo!!»
«Oprosti», kaže Frank ponovno. «Odi ti s njima, obećajem da ću ostati ovdje i neću se opet srušiti u nesvijest.»
«Ma, sve je u redu.» Gerard je opustio svoju ruku i pomaknuo je sve dok nije sjeo do Frankove glave.
«Podigni se.» Rekao je. Frank je podigao glavu i kad ju je opet spustio dolje, Gerardovo bedro bilo je ispod njegove
glave, njegove crne traperice još su bile tople od sunca. Gerard je pomilovao njegovo čelo, njegovu kosu, njegov obraz.
«Ozbiljno Frank, srčani udar.»
«ej, pa rekao sam da mi je žao, čovječe.» Rekao je Frank. Htio je zatvoriti svoje oči i stisnuti svoj nos protiv
Gerardovog trbuha i disao u njegov miris, ali mu se činilo kao da se predaje nekako, kao da izdaje neki dio sebe,
zato je samo zatvorio oči. Imao je nekakvu glavobolju. «Čuo sam te, jebaču.» Rekao je Gerard, ali nije to mislio,
ne na isti način na koji je Frank to shvatio. «Joj, da barem nisam bolestan» rekao je rank. Nije rekao, «želio bih
ustati i otići bez da se onesvijestim, ili, želim biti na tebi,» ali to su sve bile stvari iste vrste, pa je samo zapeo s prvom.
«mmm…» Gerard mu pomiluje kosu, «bit ćeš dobro.» «Eventualno.» Kaže Frank. «Eventualno, bio bih mrtav i tad bi bilo
sve u redu.» «Da,» kaže Gerard veselo.
Frank se otkotrljao na svoju stranu, odmarajući svoj obraz od Gerardovog koljena i želeći da ima snage da ustane i
otiđe, ali nikad nije, ne kad je gerard bio umiješan, i sad je imao groznicu.



10. nastavak...
Nakon toga nije bilo prestanka. Ljubiti Gerarda, dirati ga, bilo je to kao droga, i Frank nije želio prestati.
Da vidi Gerarda takvog, sretnog i otvorenog, njegova glava zabačena na iza, njegova usta otvorena. Da bude blizu njega,
bliže nego ostali, čak Mikey. Frank nije mogao odustati. «Ovo je ljubav.,» mislio je u sebi jedno popodne, dok je Gerard
spavao na drugoj strani kreveta, samo u donjem rublju, njegova leđa gola i blijeda. Mazili bi se češće, duže i duže svaki put, s
tojeći ovaj put, samo, Franku se ruka poskliznula preko elastike od Gerardovih gaća, Gerard odskoči natrag, dahtao je
–«nemoj, nemoj,»- iako je jasno mislio da to želi. Prilijepili bi se jedan uz drugog, jako i drago, dobrih deset minuta
prije nego se Gerard otkotrljao, pa zaspao. Frank se nagovarao da ga dotakne, smiješeći se. «Ovo je ljubav,»
rekao je na glas, tako nježno da ni sam nije čuo, ali je to bilo u redu. Rekao je to. Bila je istina. Bar je za njega
to bila istina. Nije se činilo stvarnim za Gerarda, koji bi ponekad Franku pred nosom zatvorio hotelska vrata, kad
bi Frank poslije nastupa došao k njemu pitati bi se htio družiti. Ili koji je ponekad spavao i s drugim ljudima, ne u grupama,
ali dečki iz drugih bandova, kao Bert i Andy, i jednom, Jamie i Rog zajedno. «Trebao bi reći nešto.» Rekao je Mikey jednom,
dok su gledali Gerarda kako čavrlja s svojom asistenticom, plavušom. Bilo je nešto u vezi plavuša. «Kao na primjer?» Kaže Frank.
Nije bilo ništa za reći. Jedan put je Gerardu rekao, «um, glede drugih dečki…» a Gerard se počeo smijati i rekao mu «samo mi javi
osjećaš li se napaljenim. Zakačit ću te.» I to je bio kraj toga. Tako da jebeno ništa nije rekao, iako mu je Mikey to savjetovao.
Mikey slegne. «Kao da si totalno zaljubljen u njega.»
«Daj šuti.» kaže Frank.