Pjesme s drugog kata
14.02.2006., utorak
|
Prvo, neki dan ujutro sam upa u ljeto nakratko, jer se potrefila točno ona temperaturna razlika između kreveta i neodjevenog puta do banja, a kakva inače bude ono jutro kad nakon duge vrućine lagano zafriška jer je po noći počelo puhat, kasno po noći kad se već svi uputimo doma, kad smo sve već popili pa nas vino uspava. Neki od tih dana sam isto shvatia da od vina ne patim od mamurluka, mogu spavat dugo, mogu jest kad se dignem. Sve ono šta ne mogu kad se nalijem pivom. Zašto mi je to tek sad došlo do glave, nakon... 11, koliko? godina? Treće, sanja sam sinoć tri metra visoke ljude sa glavama od vrana, u raskopčanim crnim svilenim košuljama, šta se motaju po dvoru od skladišta izad kuće mi u Splitu (dokle se nisu pojavili, izgledalo je normalno, kad su došli pola svega je bilo glatko i sivo i klaustrofobično), a mi se sakrivamo na mojoj teraci, svi blijedi i prepadnuti. A san je počea sa parom sisa, zašto nije moga tako nastavit? Sinoć me isto probudilo neko lupanje u portunu. Neko je nešto radia sa nekim vratima. Možda provaljiva, možda štajaznam. Dokle sam doša sebi, čua sam nekoga u susjednom stanu kako se spušta po skalama. Ili su to oni nešto, ili su išli vidit šta je. Kako bilo, posli je bilo tiho. A peto, u ponediljak mi je razbivena brava. Ili je netko provaljiva i pobiga, ili se brava raspala (a kad sam vidia od čega se cilindar unutra sastoji, ni to me ne čudi). Kako bilo, štagod bravar reka ("sorry. ušli su ti..."), netaknuto je sve unutra. Možda su stavili tajne uređaje, ili podmetnili ptičju gripu? Šesto, to popodne sam drža predavanje o putu po Irskoj, za malo ljudi, za jednoga organizatora, dvi kolegice, i jednu i po studenticu (druga je došla na po predavanja). Moglo je bolje, nije bilo lošije, par puti sam ih nasmija. Moja misija je učinjena. Sedmo, lancun mi je danas baca jedva vidljiv plavi odsjaj na zid. Osmo, volim kad se tići motaju po granama u visini moje glave. Nekako prisan osjećaj. Deveto, u Brinju je u petak ujutro izgledalo krasno.  Deseto, bilo bi mi draže da se ili razbolim ili ne razbolim. Ako je prvo, mogu ostat doma spavat, a ako je drugo, ne boli me grlo. Molio bih svoje tijelo da se odluči, hvala. Jedanaesto, isto tako bi mi bilo drago da kad idem zaspat, da kad veći dio mene zaspe, da onaj dio koji jedini ostane budan (onako, drži se za poprečnu šipku iznad tamnog, toplog i ugodnog bazena) ne povuče ostale nazad, nego da i on ide spavat, tako da ja ujutro budem fino odmoran. Dvanaesto, ako postoji par koji kad vidi u Cinestaru reklamu za nagradnu igru za Valentinovo "Osvoji najromantičniju večer u multiplexu", ozbiljno zaključi da je to za njih, neka prekinu i odu se ubit odvojeno. Također, i Grammat je organizirao nagradnu igru za Valentinovo. |