01.11.2009., nedjelja
Utjeha
|
E da ispričam, vako je to danas bilo…. Otišao i ja u rano popodne ko sav pošten i nepošten svit do groblja. A ća me tako gledate, ća buljite, valjda i nepošten svit ima svoje pokojnike i pravo da jih obijde. Daklem na tom su jednom groblju svi moji bivši rođaci i rodbina. Najlakše mi tako. Ne moram kod jednog u Slavoniju, kod drugog u Deželu ili možda u Kanadu. Ko bi ih sve obaša u jedan dan, crkvom zapoviđen. I tako vam ja lipo idem grobljem, nabijo u uši slušalice od moba i uživan u zelenilu i miru grobljanskom. Fotkam na sve strane zelenilo a ne jude, neću da mi kasnije duhovi sa fotaka ispadaju.  Baš san se bija lipo uživija u atmosferu kad odjednom samo što mi slušalice nisu iz uha oba ispale. Strefi me nekakva kuknjava preko grobljanskih zvučnika. Gledam, sve se čempresi od buke na jednu stranu iskrivili ka da bidni oće pobiči sa groblja. Nekako sam u toj svađi prepoznao da to valjda njekakav zbor pokušava pjevati njekakve crkvene pjesme. Ma da barem pivaju, ispada ka da se međusobno svađaju. A navili one zvučnike ka kad unizete u kafić a cajke trešte da žbuka sa zidova otpada. Navija ja svoje slušalice do daske, ma uzalud.  Da previše ne duljim, svađali se oni tako svo vrime dok sam ja sa svojin mrtvim pokušava pričati uzalud. Požalija san što nisam doša u gluvo doba noći, makar morao vrata preskakati, samo da budem u miru sa svojima. A ondak su još navinuli one zvučnike, počele grane sa cimpresa otpadati a mikrofona se uvatija pop. Baja je on tako i baja, nikako doči do kraja. Upravo kada sam se nekako sprema da sve to svrši čujem popa di kaže kako :”nas oni gore očekuju da im se uskoro svi pridružimo”! Ma di to samo nađe da nas “oni gore čekaju raširenih ruku!” A ja sam siguran da bi moj pokojni čaća sve da da još dugo dolazim ja njega obilaziti a ne da sa cigaretlinom u ustiman odozgora zajedno gledamo tko će nam doći u posjete. Kako me samo utješi pop, ma svaka mu dala! Oman sam zaboravija i na muke onih ća su se i dalje svađali.  Znam da će biti dosta vas kojima se ovakav opis grobljanske atmosfere na današnji dan neće svidjeti. No ja sam i preko slušalica imao osječaj da će mrtvi početi ustajati iz svojih grobova i vrištati da im daju malo mira. A popovska poruka kako nas oni gore očekuju raširenih ruku sa željom da im se čim prije pridružimo bila je nezaboravni biser. |
- 22:28 -
Pusti vodu (24) -
Isprintaj -
#
Videa iz Japana
Sukiyaki uz more
Najviša zgrada Japana
We'll be back
Hiroshima, Zvono mira
Shinto vjenčanje
Tokyo, Sanja Matsuri
